Osmi deo

Ta stričeva priča čuva se među ostalv Makarijevim tajnama, tako da mu ona ni preteška.

POSLEDNjA STRIČEVA PRIČA

Stric se penjao uz prtinu. Odlučio je da nađe lek za zakasnele bubuljice koje su mu napale lice i lopatice. Mirisao je cvet po cvet, savijao se do nogu da bi omirisao i najmanji. Pitao je za cvet, rekli bi mu da miriše na kaloper, a da kažu kako izgleda, ne nađe se niko. Već umoran, stric je osetio tragove lekovitog mirisa, bio je još dalek, ali, zasigurno, na ovom brdu, na ovoj kosini. Začas, oči mu padoše na ogromnu kupinu, bodljama isprepletanu do zemlje. Nešto mu je govorilo da odande miris dolazi. Prilazio je. Crni gGrozdovi kupine jedrili su u njegovim očima. Onaj miris ga je opijao.

Ničega se više nije sećao. Onog mirisa je nestalo. Stric je sebi mirisao na znoj. Pored sebe je ugledao mali ćup na zemlji. Dobro da ga nije odgurnuo, sigurno bi ga razbio o kamen na koji je bio naslonjen. Dok je sladio suve usne, pojavi se oblak pčela, valjao se prema njemu. Kako bi izbegao njihov bes, stric obliza prst i šmugnu niz stranu. Pčele osetiše slast i zaustaviše se nad ćupom. Ne krenuše odmah na med. Obletale su oko ćupa sve dok se ne uveriše da je stric odustao od dara.   

Od toga prođe vedrih i vedrih dana. Izjutra, jedne nedelje, stric pođe u zaselak. Taman je bio pokraj šumareve kuće, kad začu topot. Uskoči u dvorište. Kroz poluzatvorena vrata ugleda: protutnji razjareni vo. Pomahnitao, uzdignutih rogova, nagonio je u beg sve one koji mu se na putu zatekoše. Nad stricem je mirovalo krupno, oporo lišće murvaća izniklog odmah iza vrata. Sav zadihan, oseti onaj raspukli, lekoviti miris koji ga je toga leta mamio onoj kupini. Zaboravi na vola. Iza kuće čuje da neko otresa vlažan veš. Zašao je za kuću. Pelene je rasprostirala šumareva žena. Kada ču da neko oolazi, ona popravi maramu na glavi. Stric joj k1imnu glavom u znak pozdrava. Udahnu što je mogao dublje, kako bi se uverio da li je to njen ili miris pelena. Šumareva žena kao da se sakri iza jedne tek raširene pelene, tako mu je izgledalo, i došapnu: „Oterala sam ti bubuljice. Ostavila sam ćup da se okrepiš. Zauzvrat, rodila se Marija: ona je tvoja i moja... Začela se iza kupine.“

Ovo Mariji, i posle toliko godina, ne mogu kazivati.