STRAH

Makarije se već vraća sa vedrom pomuženog mleka.   U njegovom koraku primećujem strah. Strah je najbolji roditelj. Okuplja svu svoju decu. Od najranijeg im govori: Ako morate nastanite ljudsko biće, pazite koga ćete od njih izabrati!..

Kada su došli prvi put da me vide, kumovi su pričali da sam se smejala u kolevci. Repom me je golicao ćuk, koji ih primeti i polete, ostavljajući malo paperja u mojim ručicama i dve krvave mrlje na peleni. Vrisnula sam od straha. To ne pamtim. Strah sam počela da pamtim nekoliko godina nakon toga. Posvađala sam sa sobom, jer sam uvidela da sam drugačija drugih. Dva bića su se tukla u mom nežnom telašcu. Strah je sa strane navijao. Borba je potrajala. Na njegovu žalost pobedila je usamljenost. Ona ostade moja najbolja drugarica.

Napomena: na ovom mestu svakog petka, subote i nedelje objavljujem  delove moje knjige „Razgovor pred bogomoljom“.