MARIJINA MAJKA

Na povratku sa stanice rešio sam da vratim za tvoja poigravanja. Mrak me je sakrivao. Uvukao sam se u vrelu postelju pored tvoje majke koja je spavala. Ona prestade da hrče. Razbuđuje se. „Već si stigla“, reče, pri tome se okrenu na bok. Ruka joj je utrnula. Ležao sam do ivice kreveta. Dodirnu me njome. Osetih krila leptirice koja me nadleti, spusti se na me i poče lagano puzati od vrata nadole - micala se u stranu: čas levo, čas desno. Drhtuljila je. Kliznu do pupka. A onda poče da kruži guzom slično pauku kad žuri da isplete mrežu. „Mila moja, i u njemu si ojačala.“, ču se tvoja majka u mraku. Ona bunca. Ne zna šta govori. Vihor nad mojim slabinama oprlji leptiricu koja je poskakivala od toplog bola. Nije se dala odvojiti, čvrsto se držala za mene, sve više priljubljivala, smočila se u balavoj tekućini. Kupala se u žitkoj slasti držeći krila povrh da ih ne ukvasi. Izdrža donekle. Na kraju se, ipak, svali kraj mene poleglih krila.

Tvoja majka zamirisa na rogač.

Zorom sam krenuo ka stricu i bogomolji.