Šesti deo
Da li je Makarije pretpostavljao, kada je nastavio razgovor, da svečanosti (ispraćaj regruta...) nose više tuge i straha, nego veselja, samo se to vešto krije.
VOJNIK MLADOMIR
Sećaš li se ispraćaja u vojsku našeg školskog druga - Sarinog Mladomira? Bilo je to pred moj odlazak u bogomolju.
„Sećam se, dragi Makarije. „ I te kako se sećam. Baš sam tih noći sanjala da se samozadovoljavam. Kao, pčela sletela na cvet. Šašolji po njemu. Pretražuje ga. Vidim, nije joj po volji. Polako uvlači rilicu, cvet joj je odvratan, otužan. Njena radoznalost time se zadovolji. Iza toga se budim jer me Sarin Mladomir od starog hrasta posmatra. Budna se uveravam: pčela i cvet malo niže, među mojim nogama, jedno iznad drugog, mirno spavaju.
Kada je kretao u vojsku, Marija, Mladomira je pratio naš zaselak. Pratioci su išli peške u koloni, on je bio u sredini. Kovačev sin je nosio fenjer, mada smo put i po noći znali napamet. Kako se putovanje uvuklo u noć, vodili su se isprazni, isprekidani razgovori. Naime, Mladomira su vojne vlasti već vraćale sa vage, proglašavajući ga privremeno nesposobnim, samo zato što je imao manju težinu od propisane. (Poveravao mi se Mladomir, dok smo bili još deca, da su ga devojčice zadirkivale na plaži kako je mršav, i pokušavao je da se udavi.
Nije vredelo. Sara ga je, još kao bebu, plivanju dobro naučila).
Primetim: čelo kolone se uznemirilo. Kovačev sin je počeo da mlatara fenjerom koji se zapalio. Ubrzo je sve više plamteo. A, onda je fenjerdžija pozvao u pomoć „vatrogasca“, ugasio plamen i vratio ga, da izvineš, u gaće, odakle ga je izvadio.
Prepričavajući uz smeh tu zgodu, stigli smo u grad. Javili su da voz kasni četiri sata. Mladomirova pratnja se veselila na stanici. Ti si podvriskivala, kikotala se, ljubila sve odreda i ispijala kao nijedan muškarac. Mene nisi ni pogledala, a zbog tebe sam se najviše radovao ovom putu. Kada sam primetio da me izbegavaš, odlučio sam da pođem nazad, pre svih.
„Makarije, čuje se koza.“
Hvala ti , Marija. To je ona sa pegavim vimenom. Javlja da je vreme za mužu.
Krenula sam s vama zbog tebe, Makarije, a ne zbog Mladomira. Kao dečak pravio si ludosti: da bi pokazao koliko me voliš, gušterici si odgrizao glavu, a ja sam mirno posmatrala kako se ostatak grči. Mislio si da se grozim nad tim, baš tada sam te zavolela. Nisam ti to nikad priznala. (Želja zađe,
Objavio niko u 17h07 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja |