KARUCE

Još neko vreme Vilotije i Bogoboj su vozikali po selu u novim karucama. Svaki imao svoje. Govorkalo se da ih je stranac kupio. U Vilotijevim su bila upregnuta dva bela konja sa zelenkastim pegama, a u Bogobojevim dva teška crna, kakvih nebo još nije videlo. A onda su se s familijama preselili u daleku veliku varoš.

Volove su ostavili samohranoj Janovki da čuva dok se ne vrate. Ona ih jedina u selu nije imala. Nisu joj smeli reći da je to poklon seljana i od njih dvojice. Pomislila bi da su i oni i volovi nestvarni, da ih je sam đavo njoj doveo; i pošto bi joj napustili kućni prag,  rogonje-utvare bi isterala u najgušći najmračni gaj. Neka te ne čudi, draga Marija,  Vilotije i Bogoboj su dobrodušni, ali kad zatreba i - osvetoljubivi. Ovo drugo su od svojih nasledili. Otišli su zauvek iz sela.

 Napomena: na ovom mestu svakog petka, subote i nedelje objavljujem  delove moje knjige „Razgovor pred bogomoljom“. Zainteresovani knjigu mogu naručiti na moj e-mail: nbanic@bxy.org.yu po ceni 400din  (Srbija), 10 eura (inostranstvo). Poštanski troškovi uračunati u cenu.