Razgovor pred bogomoljom
LOŠ ZNAK
Pomenuh golubove, prijateljice Marija. Nekada su nad selom letela jata golubova. Nema kuće koju nisu preletali, zatim bi se vinuli. Naši ljudi nisu ih zagledali, nemaju vremena za nebo.
U predvečerje - kada je brat ubio brata - desilo se da su golubovi padali na zemlju, skupljenih krila, sve do poslednjeg. Izgleda da su otišli predaleko u nebo i ono ih je prestravilo. Ljudi su načas poglednuli gore, a deca se nisu mirila sa nenadanim zlom. Uplakana, vraćala su svoje ljubimce, bacali ih rukama uvis, a oni se nanovo stropoštavali. Naprosto, krila više nisu htela da lete.
„ Loš znak, prijatelju Makarije.“
Loš znak se obistinio, Marija.
U toku naredne sedmice u selo su stigli žandari, svi sem jednog na konjima. Onaj na muli bio je najglasniji. Obratio se ljutito seljanima: „Ja sam učio da jašem na konju, a ne na mazgi. Platićete mi za ovo!“
Naime, kada su prilazili selu, prvi i najviđeniji konj naglo je zastao, prednjim nogama - ni makac. Povio je glavu i zbacio nikog drugog do kapetana žandarmerije. Pri letu kroz vazduh, ovaj se seti pobeda na trkama i žutog šećera kojim ga je sladio.
Kapetan se dočeka na noge, a konj se dade u beg. Ne gledajući za njim, podiže prut na koji je učepio pri doskoku. Njime uzdignu zmijsku košuljicu. „Bog je stvorio zmiju i ono što liči na nju“, progovori kapetan, više za sebe. Ostali žandari već su zategli kajase. Očekivali su komandu da jurnu za odbeglim konjem, ali vođa produži: „Nemojte za njim! On se nije pobojao zmije. Od ranije sam primetio. U njemu je strah. Tome nema leka.“ Onaj jadnik koji se nažuljao na muli, nemajući kuda, predade vođi svog konja.
Žandari su pokupili skriveno oružje. Narod nije odgonetnuo otkud su znali gde je oružje. Nisu verovali da je među njima onaj koji bi ih potkazao. I da je postojao, taj bi morao biti dobar sa svima, jer nijedna puška ni kubura nisu ostale neotkrivene.
Našem čoveku možeš zdrav zub izvaditi, pretvaraće se da ga ne boli; oko ti može pokloniti, neće zažaliti; ali mu oružje ne diraj. Ne treba mu ono, i ja kažem, dragi prijatelju Makarije, šta će mu? Niko nas do sada nije napadao: s kraja smo svih puteva, i sam đavo se nećkao da dođe ovamo, zato nam je i poslao svoga šegrta.“
Komentari: