kratki roman MOJ OTAC SE ŽENI
24.
Можда је прошло три месеца од смрти деда-Милојице. Није нам ништа, нама Банићима. Ништа у роду. Са двеју различитих страна смо се улили у исто место, у исту улицу. На сред црквеног дворишта попа нас је поздравио осмехом. Један од тројице. Ми му узвратимо. Кум, кума, млада и ја, вајни младожења. Попа први крену. Ми за њим. Изгледали смо као каубоји који су у некој опасности. Били смо надобудни. Нисмо знали шта да причамо с попом. Попа исто тако с нама. Отпрве је знао да нисмо црквени. Нема нас на службама. Ушли смо, срећом, брзо у канцеларију. Попа за свој сто, нас четворо око стола. На столице које су биле слободне. Попа се као нешто нећка. Никако да крене. Загледао нас је. Помислим, не зна госн попа ко је од нас младожења. Брате, тако смо изгледали. Кум је мени више на младожењу сликовао него ја сам себи. Када попа још једном баци поглед на нас, ја дланом показах на се. Схвати попа.
- Ви сте младожења? Јаче притиснем шаком груди да га уверим у то.
- Да кренемо од вас.
Загледа папир који је до тада нервозно преметао као и хемијску оловку.
- Име и презиме?
- Никица Банић.
-П као Панчево.
Увек буде забуне. Да ли је П или је Б.
Е, мој попо, да си видовит, знао би да сам ја седам година носио име Никола. Не мојом кривицом, кривицом матичара. А ја мислио, и моји мислили, кривицом учитељице. Лака црној земљи. Добро сам помислио: нека је лако црној земљи, јер учитељица је одувек била предебела и увек насмејана. Лака црној земљи, понавља ђаво за мном. Дошао сам у други разред, када су се моји преселили од ТАМО ДОЛЕ; нисам честито знао ни причати, нисам знао ни шта ме учитељица пита. Донео сведочанство и крштеницу, како рекла. Она прочитала и записала. Моји мислили не воли оне друге, па променила име једно у друго. Николу у Никицу. Није сметало мојима. Није сметало ни мени. Навикао се ја на то име.
Мисао ти је најбржа летелица од свих које је човек измислио. Сад прелећемо у хиљаду деветсто деведесет и трећу, када смо се хтели први пут венчати, одмах након привоћења младе. Привео ја младу, исту ову Брану. Ред је да се венчам. Матичар овдашњи каже: "Треба ти крштеница, не старија од шест месеци." Не могу прибавити матичаре, немам место рођења, нестало, испарило. Зна он зашто. Зна он како. Нестане човек, зашто не би и место у коме је рођен.
- Донеси било коју - одступи он од закона и задатих параграфа.
Питам мајку Драгињу. Она каже: Има нека стара. И то беше она којом сам се уписао у други разред основне, кад смо се доселили ОВАМО ГДЕ СМО САДА СВИ. Погледам, а оно мастило записало Никола уместо Никица, како ми је право име. Обистини се најзад: крив је матичар, а не учитељица, покој јој души.
- Датум рођења? - упита попа, враћајући ме у стварност, у овај тренутак. А ја у мислима још на оној кобној крштеници из шездесет треће или друге.
- Онај прави или онај на личној карти?
- Рођен сам на Светог Николу, летњег, двадесет другог мајапо новом календару. Стриц оде матичару после месец и више дана, тек десетог јула, и уписа ме као Никицу. Причао другима, правдао се канда: беба, никаква, где да носи име Никола. Не стоји му то.
То стричево резоновање потврдиће се касније у пракси. Био је у праву. Кажем, јер се ради о мени а не о неком другом. Попа пређе и преко два рођења, али неће и хемијска. Отима се. Мучи се попа да упише: десети јул. Онај неправи рођендан.
- Занимање?
Тек сам се сад почешао по бради: шта казати. Гледам младу, њој јасно. Што се догунђавају, мисли попа. Њему нејасно.
- Службеник - рекосмо све троје. Кум ћутао. Попа се чуди: како све троје сад знају, а малопре ни он сам није знао. Ја објасним:
- Завршио сам економију, па не знам да ли то ставити. Наши формулари су непрецизни, и колоне у њему. Кад су једна или две речи, колико стане у колону, могле да објасне много тога, па и да су могле, нису могле нити ће моћи икад свима.
- Вероисповест - наставља попа и пише, не пита. Подразумева се.
- Пошто немате да сте се крстили у цркви, мора мајка да потпише.
Брзо сам мислио. Где ћу Драгињу да теглим: болесна је, госн попо. Слага у божијем храму, мислите. А да видите и нисам. Старија жена, увек јој нешто фали. Увек се на нешто жали. Добро је док је тако. Ко болује, тај је и жив. Дошло такво време. Помогоше и кумови: - Крстио је обоје наше деце. Млађу овде у цркви деведесет и четврте, а старијег у Крушедолу. Попустих и ја: - У Крушедолу је био протођакон Сава, а његов брат је у мом родном месту службовао. Све док је оно постојало. Да бих појачао: - Док га не збрисаше с карте. Попа је мене узео и тако и тако, а кумове заозбиљно.
Пређе на младу. Ишло је брзо, глатко. Кум добаци:
- Лако је њој кад је знала питања.
Не би он да попа не поче одвећ хвалити младу. Попа мало постаја, па настави:
- Требало би одржати најмање три литургије, дати да народчује, ако има неких сметњи - погледа мене па младу - стати саовим, ако нема, спровести венчање најраније за шест месеци.
Скоро четрнаест пута по шест месеци је већ прошло од када сам довео младу, не рекох попи наглас. А оно уследи:
- Ал пошто је тако како је, убрзаћемо.
Ово последње би јасно нама младенцима, кумовима, попи, само вама није јасно. Нек тако остане.
- Донећете парче белог платна, до метар дужине, вино, чашу и свеће.
- Вино, бело или црно? - паде млада с неба.
- Црно или рујно, пожељно је - ублажи попа. натапа љубазношћу, као хлеб да умаче у цврчалу маст. Свако може да се придобије за Бога, па и ове незналице.
Уз благослов смо се растали. Сутрадан би по договору. Венчали нас поп Рајко и поп Радиша. Поп Радиша је онај с којим смо синоћ уговарали. Ми, младенци, били весели. Они који су дошли на вечерњу литургију поводом Михољдана чекали да се наше венчање обави. И били су на нашем венчању, хтели не хтели. Нису ни слутили да смо били весели, не због венчања колико због прстенова. Обоје смо се бојали да их нећемо моћи провући на прсте, јер смо их купили пре равно седам година. Деведесет треће, када смо се први пут канили венчати. А у меувремену смо се мало убуцили. Зли језици кажу, пуно више од мало. Нека им буде. Кажу они да је седма прекретна. Нека им и то буде. Ја само знам: не мора седма година да буде кризна у браку. Нас је сунце огрејало за Михољдан.
наставак следи
Komentari: