U ruci sam držao žutu, načetu jabuku. Slast se polivala pljuvačkom u grlu. Otvorih oči. Iz jabuke, pored same peteljke, izlazio je beli crvić sa crnom glavom. Preturi se. Stade da raste. U početku polako, a onda, sve brže. Postao je veliki. Same su mu oči bile kao dve ljudske glave.
Ja sam se za to vreme smanjivao od straha. Pobegao sam u otvor iz koga je crv izišao. Stigoh do sredine jabuke i sklonih se u semenku. Srce mi je jako kucalo. Čuo sam kako se crv, uz fijuk, smanjuje. Zatim pojuri da me traži. Jeo je halapljivo. Od jabuke ostale su samo semenke - i tako sit odgegao se.
Iz semenke je izrasla lepa jabuka puna rumenih plodova. Pod njom je mlada devojka sa plavom kosom, koju su pleli neumorni pauci.
Sedela je na beloj stolici i pisala pismo svom draganu. Kada se umori, pismo je nastavilo jato šarenih leptirica, a ona bi poželela da se osveži. Dva detlića kljucala bi peteljku jabuke u koju bi uprla prstom. Slasno je jela jabuku. Ogrizak je predala belom galebu koji ga nije ispuštao do brze rečice. Tamo ga je preuzimao vrh najvećeg talasa. S njim se utrkivalo jato ribica. Najnestašnija je uspela da otme ogrizak i izbaci ga van toka.
Bilo je to naše imanje. Iz ogriska iskoči semenka i istog trena pretvori se u drvo sa ogromnom krošnjom. To je primetila moja verenica. Potrčala je jabuci i ubrala jednu. Taman je htela da je zagrize kada začu: - Nemoj me ... - Uplaši se i ispusti je. Dugo je naricala - do sumraka. Počelo je da zahladjuje i tada je sklonila ruke sa očiju. Ugledala je predivan cvetni voćnjak jabukovog drveta. Izrastao je duž puta, kojim se jabuka otkotrljala.