IGRA ŽMURKE

Kao deca igrali smo se žmurke. Izaberemo ćošak kuće ili neko drvo gde ćemo žmuriti i onoga ko će da žmuri. Taj stane pokraj takvog mesta; zaklopi oči rukama i broji do sto. Za to vreme mi se raštrkamo, posakrivamo.

Pošto odbroji do kraja, onaj stane da nas traži. Koga primeti, oslovi ga imenom i opljune. Pljucne na drvo ili ćošak. Onda ga ovaj odmeni.

Dešavalo se da, kao najmladji, najčešće žmurim. Bilo zato što sam bio debeljuškast, pa me druga deca pretrče, ili što su bili stariji i bezobrazniji. Biće da je jedno i drugo.

U to vreme moja majka Kruna je pomagala pri sahranama u pripremanju pokojnika. Ako ga je srce izdalo, oči nisu; ostajale su otvorene. Često sam gledao kako majka prelazi rukom preko lica pokojnika spuštajući kapke na oči.

Moji vršnjaci su tada skupljali značke, salvete i priveske. Imao sam i ja hobi: počeo sam sebi da sklapam oči. Vežbao sam da sklapam kapke rukama.

Deca sa promenom pantalona menjaju interesovanja. Tako je bilo sa nama. Moji drugari jurili su za loptom i zadirkivali devojke. Samo sam ja ostao isti - nisam se mogao odupreti. Nastavio sam da se igram žmurke sa zamišljenom smrću.

Bojao sam se da me drugovi ne odbace, prezru. Odlazio sam na skrovita mesta i tamo sklapao kapke. Kada dodje vreme smrti, sam ću sebi da sklopim oči. Osetiću da ona dolazi, preduhitriću je i dočekati zatvorenih kapaka. I danas to činim.

Sutra palim sedamdeset svećica. Samo će magare gledati dok ne zgasne i poslednja, a onda će se, po običaju, okrenuti od mene i nastaviti da striže ušima.

Magare ga gleda svojim sjajnim crnim očima: "Smrt će moga gospodara Maksima još jednom zaobići. Tolike se godine sprema za nju i njen dolazak. Ne zna on da smrt ne voli pripreme

Ovo su priče iz najnovije moje knjige „PRIČE I SNOVI“ koju možete naručiti po ceni 4 eura. PTT plaćeni. mailto:nbanic@bxy.org.yu