Svako ima poneku želju koju skriva od očiju ostaloga sveta. Ruke se sklope, prsti prepletu, dlanovi priljube - izmedju njih se nastani želja. Tu ostane zadugo. Retki su oni koji se odvaže te je šalju daleko od sebe. Prenesu je na papirić predajući ga dnu tek ispijene boce. Zapečaćenu bace u more i želja dospe do nekoga ko se nastavi brinuti o njoj.

Georg je suvonjav, užegao i opor kao bakalar. Nos mu baca senku pokrivajući stopalo dugo kao osrednji poskok; lice izboranije od bilo koje reljefne karte.

U mladosti je gnječio zmiju rašljama povrh vrata. Njeno telo se pretvaralo u nevidljivo oko fijukavog biča. Iznenada bi stala, počela da bljuje i u lokvi otrova bi se umirila.

Georg i danas voli trešnje. Za manje od sedmice obrsti trešnjino drvo. Jede plodove sa košticama.

U ušima mu rastu tolike dlačice da je zbog njihove gustine pomalo nagluv. Svaki san slatko odsanja. Lokvica pljuvačke se iskrade preko noći i osvane na jastuku: stidi se zbog toga u sebi.

"Plovio sam brojnim morima, na mnogim brodovima, pod raznim zastavama. Znao sam danima zuriti po površini vode dok bi se more ulivalo u moje srce. Svaka voda ima svoju boju i nema boje koja nije u vodi.

Sa dugih putovanja doneo sam ovih dvadeset boca. Već se prašina po njima uhvatila, paučina isprepletala; u njima su želje. Neki su ih bacali iz radoznalosti, a neki iz nužde; plutale su grlićem iznad vode." Pogledom je milovao staklo. "Za njih je dockan. Nijednu nisam do sada otvorio, a i ne bih. One me ne zanimaju. Dosta mi je mojih želja. Nadam se da će se neko pojaviti i reći: Ovo je moja boca. Vratite mi je nazad, gospodine. Rado bih to učinio."

Glas pustolova je zamicao u dubinu noći. Pitao sam se šta bi bilo da zna da sam juče boce otvorio. Bile su sve do jedne njegove. Prepoznao sam mu rukopis.

Ostalo je obojici da se nadamo da najveće izvinjenje nije potrošeno. Uputićemo ga jedan drugom već u berbi soli. Ja - jer sam zavirivao u njegove boce, a on - jer je lagao.

Nešto mi govori da će izvrdati odgovor kao i uvek. Pokušaće, otprilike:

"Jednom sam bacio bocu sa porukom u more da bih spasio naš brod iz nevolje. Niko to nije video. I pomisli, rešio sam tada: ako se sada izvučemo, nikada neću poslati nijednu poruku, nijednu bocu. Sam Bog nam je pomogao."

Napraviću kiselo lice i znaće da nisam poverovao. 
Ovo su priče iz najnovije moje knjige „PRIČE I SNOVI“ po ceni 200 din. PTT plaćeni.  mailto:nbanic@bxy.org.yu