Sveća nestaje, mirucka da bi udovoljila svetlosti koja je obasjava.

Bure sam. Polako sa buretom, sebe opominjem. Može se trunje sa želuca pokrenuti. I eto belaja.

Kada nešto rutinski radimo, vreme počne da se kliza i mi sa njim.

Telo zauzima pozu koja mu najviše odgovara, naše je da mu pomognemo, time i duši pomažemo, ali ne skroz. Duša je ipak nešto drugo od tela.