1.dan raspusta:

Naravno,kao i uvek svaki raspust mi je isti pocinje ta bolest,ludilo,ili jednom recju moj mali andjeo Bill.Opet nema skole nema nicega ali zato nema ni odmaranja....Stalno mi je u glavi i nemogu bez njega definitivno...i eh hm eto da imam svoju kolekciju pesama za njega ima ih bas puno i evo ovo mi je vec peta sveska po redu naravno do kraja raspusta ce biti vec mislim dve ili tri ispisane sveske...ali ovaj raspust je nekako poseban sad sam veci fan vise znam o njemo i naravno vise ga volim jel da ali opet tu ima neka caka nesto mi govori pokusaj da ga mrzis mrzi ga on je debil,kreten i nije nimalo lep al sipak ja to nemogu ja nisam sposobna za to i jednostavno ga volim vise od icega cak vise i od sebe cak mislim da ako bi se ovo nastavio i ako bi on imao devojku bas u ovakvim teskim trenucima za mene mislim da bih zaista otisla i bacila se u Dunav vicuci "Bill volim te ali zauvek...zbogom"Jeste da bih mu se nekako osvetila sto mi je ukrao onu malu devojcicu u meni osetljivu,neznu i zaljubljenu u nekoga ko je barem blizu...Sve te dane...nemogu da shvatim to kakao je brzo proslo ali ipak nastavljam da zivim dalje pokusacu da uzmem gumicu zivota i i zbrisem ga jednostavno iz mog srca i bice kraj...jednom se i to mora desiti kad cu napkon reci to lepo bye,bye Bill bas me briga za tebe i pocepati sve postere i moje uzaludne pesme koje cu sigurno jednog lepog i izbrisem iz mog zivota kao i Billa...Ja sam svesna na toliki broj fanovki koji ga voli i koje bi dale zivot za njega i koje osecaju isto sto i ja ali neverujem da bi mu ijedna pruzila ruku kada padne kad on bude bio niko i nista kad bi bio siromasan i kad bi izgubio sve...ja bih za njega do Nemacke isla pesice samo da vidim taj slatki osmeh i da ga zagrlim ako nista drugo bar samo to i nista vise,nista vise!..ima onih fanovki koje su sad sigurno jako srecne i cerekaju se misleci da su sad blize Billu jer sad je pocinjem da ih mrzim...e pa nije tako pocinjem da ih volim vise od svega da ga volim onoliko koliko niko nije sposoban da voli i ne sanja kolika je to ljubav kolika je to bol koliko sam ja patila za njim...nisam spavala nocima kao sto sad ne spavam ovu noc i cak sam pokusala u madjarsku na koncert protiv svacije volje sama ali naravno nist od toga nisam stigla dalje od dve ulice...sta sve ja cinim za njega kad bi on to bar znao.njemu izgleda ja znacim kao jedna truncica a on meni kao moj zivot svi moji snovi moj zivot....sad se sve manje nadam da cu ga videti ali nada umire poslednja.

eto nadam se da wam se swidja owo sam ja pisala za wreme zimskog raspusta!!!(proshle godine)

Kiss

Eh sada kada sam se setila....plache mi se...smrc