7.8.2008
Ja sam ničija
Žene se dele na ničije, nečije i svačije.
Ti si naišao na ničiju.
Bolje bi mnogo bilo da si naišao na nečiju.
Jer nečija je nečija,
navikla je da pripada,
pa kako je jednom bila nečija,
može postati i tvoja.
A ova što je vazda ničija,
ni na šta nije navikla.
Nije ni morala da se navikava.
A ti misliš - dobro je:
ničija je slobodna.
Pa, ničija je baš i ničija
zato što tako voli slobodu
i što nikad ne bi postala nečija.
Svačija je isto nečija,
Samo što je previše nečija,
ali uz dobre razloge
može postati umereno nečija,
pa opet može postati samo tvoja.
Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija
kad je to, zapravo, najgore što može da ti se desi?
(preuzeto sa neta, autor mi je nepoznat)
Pravila se pametna
LILY u 10:24 | kategorija:
P l |
prosledi |
Pametovanja (10) ti si SVOJA... a to je ipak najbitnije.. kad ne budesh bila, ja cju se zabrinuti.. :))
Hvala bejb... svoja sam i ničija (više) :D :D :D
Ne pamtim da sam nesto tako dobro procitala
Uzecu to za svoj MOTO
Dosadilo mi je već da uvek budem nečija... nečija ćerka, nečija devojka, pa onda nečija žena, pa nečija mama, između toga svega nečija sestra, nečija drugarica... Hoću malo da budem JA... svoja i ničija... :D
U, odlican post...
Ja volim da imam dve strane sto se tice toga, jedna strana ce uvek biti necija, ali jedna iskljucivo moja, tu stranu drzim kao znak moje individualnosti i nezavisnosti iako, kao i sva zenska bica, volim da znam da pripadam nekome, delimicno... ;)))
E, ne može tako, Spec... ili si ničija ili nečija... nema tu dve strane i tako to ;)
Pa ne znam onda kako to kod mene uspeva... ;))))
Valjda zato što si specifična ;)
A meni uvek naopako... kad hoću da sam nečija, ne ide... kad hoću da sam ničija, onda me spopadaju... e još ovo 'svačija' nisam isprobala :D :D :D (i neću) ;)
a je l' ovo važi samo za ženski rod ili možda i za nas dečake...? :p)))
Ja pisah u ženskom rodu, al ako si se ti pronašao, nemam ništa protiv :)))
