...ali...
Ali šta? U čemu je fazon, dodavati to 'ali' svemu što se kaže?
"Žao mi je, ali..."
Ne. Stani. Žao ti je. To je sve. Dodavanje 'ali' samo je pravljenje izgovora. 'Žao mi je' jeste sve što treba reći.
"Volim te, ali..."
Ponovo. Ma ućuti odmah. Šta će ti to 'ali'? Ništa dobro ne sledi posle takvog 'ali'. Ti to znaš i ja to znam tako da ako zaista treba nešto da dodaš posle toga, nemoj ni taj početak rečenice da izgovaraš.
"Divno si to uradila, ali..."
O, ne! Ne govori ništa dalje. Naravno da je to moglo biti urađeno i drugačije. I naravno da bi na tvoj način možda bilo i bolje, ali zašto se to mora istaći?
Izvinjenja i komplimenti ne trebaju dodatna objašnjenja. Jednostavno su dovoljni takvi kakvi su. A ako primetiš da će sledeća tvoja reč biti 'ali', jednostavno ućuti... prestani da govoriš. Osoba kojoj govoriš će to sigurno ceniti.
Ali šta? U čemu je fazon, dodavati to 'ali' svemu što se kaže?
"Žao mi je, ali..."
Ne. Stani. Žao ti je. To je sve. Dodavanje 'ali' samo je pravljenje izgovora. 'Žao mi je' jeste sve što treba reći.
"Volim te, ali..."
Ponovo. Ma ućuti odmah. Šta će ti to 'ali'? Ništa dobro ne sledi posle takvog 'ali'. Ti to znaš i ja to znam tako da ako zaista treba nešto da dodaš posle toga, nemoj ni taj početak rečenice da izgovaraš.
"Divno si to uradila, ali..."
O, ne! Ne govori ništa dalje. Naravno da je to moglo biti urađeno i drugačije. I naravno da bi na tvoj način možda bilo i bolje, ali zašto se to mora istaći?
Izvinjenja i komplimenti ne trebaju dodatna objašnjenja. Jednostavno su dovoljni takvi kakvi su. A ako primetiš da će sledeća tvoja reč biti 'ali', jednostavno ućuti... prestani da govoriš. Osoba kojoj govoriš će to sigurno ceniti.
