Stavio ju je na terasu pred ulazom. Čekao je da se pojavi iz oklopa. Samo da je vidi, pa bi je pustio. Ali ona nije izlazila. Uzeo je stolicu, seo i čekao. I ništa. Nije se pojavljivala. Počeo je da joj peva. Nije reagovala. Pričao joj je. Nikakav rezultat. Pokušao je da je namami hranom. Ali ništa se nije dešavalo. Kornjača nije htela da izađe iz svog oklopa.

Prošlo je nekoliko sati i čovek je morao da krene svojim poslom. Zagradio je terasu da kornjača ne može da pobegne. Još uvek je nije video izbliza. Nije hteo da odustane. Ali kornjači je bilo dosta. Kada se vratio, terasa je bila prazna. Nju nije bilo briga za ogradu. Izašla je i otišla.

Čovek je naučio lekciju od kornjače. Ona je jednostavno čekala. Nije joj trebala hrana. Nije je zanimalo njegovo pevanje. Ni priče koje joj je pričao. Jedino što je htela bilo je da on ode. I zato je strpljivo čekala. Čekala je da on ode, a zatim je otišla i ona.

Strpljenje... jedna od važnih stvari u životu... Ako strpljivo čekate čak i trava može da postane mleko...