Oduvek o sebi mislim da sam malo blesava... pomalo... onako, tek-tek, pozitivno blesava... ponekad sam čak i luckasta... neozbiljna... Volim da se smejem... baš baš puno se smejem... pogotovo kad se unervozim... mada to nije ni bitno... smejem se uvek...

I tako živim... ozbiljno shvatam sve stvari dostojne ozbiljnog shvatanja, a smejem se svemu ostalom... šta da kažem, luda sam... ali, ako sam luda, to ne znači da sam glupa... Sve shvatam... možda se ponekad pravim da ne shvatam... lažem sama sebe... tako je lakše... i lepše... ali shvatam... i sve mi je jasno...

Jbg, u horoskopu sam bik, onaj surovi realista, sa nogama čvrsto na zemlji... ne verujem u ljubav do kraja života, ne verujem u happy end... Život je jedno, bajke su nešto drugo... bajke su zato i bajke, jer se u njima dešavaju nemoguće stvari... u RL nema prinčeva koji će da pređu preko sedam gora i sedam mora i da spasu princezu... A nema ni princeza...

Lepo je ponekad živeti i u bajci... bar na tren... A onda dođe vreme da se probudim...

Sutra je novi dan... i definitivno, sutra konačno – počinjem da učim... 

Želim ti laku noć i slatke snove, najdraži moj... I ostaćeš something special za mene... zauvek...

Zauvek... ipak je to velika reč... my sweet prince...