Pre neko veče sam se zaljubila :)) Da, po stoti put... :)) On je moje sve – svetlost, tama, dan, noć, vazduh, hrana... Sa njim se budim, sa njim ležem (u mislima). Želim da ga dodirnem, da ga poljubim, da ga osetim. Volim ga, obožavam. Ima moju ljubav, srce, dušu i telo. Taj osećaj zaljubljenosti mogu slobodno nazvati šetnjom po oblacima. Zato što i jeste tako –  hodam po oblacima.

Svake večeri šalje mi poljubac za laku noć. Kao da je zapravo tu, sa mnom, u krevetu. I budi me najslađim poljupcima. Greje me svojim zagrljajem. Kada se čujemo, slatko se smejem. Sa svakim osmehom ljubav postaje sve jača. Jednostavno su me osvojile njegove reči. I svaki novi dan izmami novi osmeh, novo osećanje topline u srcu.

Divno je kada sa njim četujem jer imam osećaj da se poznajemo godinama. Divno je kada vidim poruku na sajtu od njega. Divno je kada mi pošalje poruku za laku noć ili dobro jutro. Uživam! Uživam maksimalno.

Noć u njegovom zagrljaju, snovi od kojih se može roman napisati.

I divno se osećam u slatkoj strepnji i iščekivanju skorog susreta. :)
A potom.. biće onako kako mora biti... ;)

"I volela bih da tek sada volim prvi put...

Volela bih da ne verujem

da će me srce za tobom proći

kad budeš jednom otišao..."