Рођен 10. јуна 1949. у Ђурђеву (Рача, Крагујевац), завршио гимназију и Вишу педагошку школу, Одсек математике y Крагујевцу, био je секретар КУД „Абрашевић" y Крагујевцу, члан Великог народног оркестра Радио-телевизије Београд, a као солиста фрулаш снимио je десетак плоча и касета, неколико CD-ова и видео-касета и одржао стотинак солистичких концерата широм света.
У књизи за први разред основне школе, уз објашњење шта je фрула, стоји његова фотографија.
Бора Дугић је познати инструменталиста, “својеврсни балкански, односно српски Луј Амстронг”. Луј Амстронг је био мајстор трубе, а Бора је велемајстор традиционалног српског инструмента фруле. Он је уједно и песник и свирач. Српски Орфеј. Слави и прославља музику. И на Истоку и на Западу фрула је одувек била божанског порекла. Сва музика света родила се из фруле. Шумско и пастирско божанство Пан појурио је литифу Сирингу, а она је скочила у реку и претворила се у трску! На тој трсци – фрули, литифи Сиринги, Пан је одсвирао ”Чежњу” — зов за изгубљеном лепотом.
Срби, Шумадинци, такође имају свог Пана фрулаша – Бору Дугића. Самоук, народни уметник на фрули, сам прави своје инструменте. Сви који су чули како изводи дела Баха, Моцарта, Шуберта, на пастирској фрули, остајали су без даха.
