Moj Prijatelj

24.4.2008

SPUTNIK LJUBAV

Vraćam se Murakamiju. Sve njegove knjige, kod nas objavljene, čekaju me za ponovno iščitavanje, uredno složene na jednom mestu. Zašto prvo Sputnik? Možda iz jednostavne želje da iznova pokušam, uz piščevu pomoć, da osetim i spoznam težinu ljudske čežnje, uopšte uzevši. I ljubavnog bola. I zamršene ljubavne igre.

Priča, skoro da se može nazvati detektivskom, čini se laka, slatka. U poređenju sa ostalim romanima, nadrealne motive ovde Murakami strogo dozira: ni više ni manje nego što priča dopušta, taman da “ ustalasa “, kako kritičar navodi. Perfektne minijature priči daju poseban ukus. Ne treba komentarisati mnogo, priču prepuštam čitaocu, njegovom oku i srcu.

Kratki uvod  : devojka Sumire ( “ Ljubičica “ ) je glavni lik ove intrigantne pripovesti, spisateljica u pokušaju. Sumire je nesrećno zaljubljena u Mju, stariju poslovnu ženu. Priču kaziva  Sumirin prijatelj, potajno zaljubljen u nju. Iako smeštena u urbani Japan, s povremenim izletima u druge sredine, priča o ljubavnom trouglu je vanprostorna, svevremenska.

Malo citata:

... o tome kako Sumire piše ( neki bi se mogli prepoznati )

Zapravo, Sumire je mogla da piše mnogo i bez zastoja. Patnje stvaralačke blokade s njom nisu imale nikakve veze. Sve što joj je bilo u glavi, redom, umela je da pretoči u reči. Njen je problem pre bio to što je pisala – previše. Naravno, ako je pisala previše, dovoljno bi bilo da se skreše ono suvišno, ali nije to bilo tako jednostavno. Jer, ona nije mogla jasno da razluči šta je u tekstu koji je sama napisala bitno, a šta nije, u celini gledano. Kad bi narednog dana uzela da ponovo pročita odštampani tekst, izgledalo bi joj da je sve što je napisala od suštinske važnosti, a nekada bi joj sve izgledalo nebitno. Ponekad bi pala u očajanje i ceo bi rukopis koji se našao pred njom iscepala i bacila. Da je to bilo u zimsko veče, u sobi sa kaminom, kao u Pučinijevim Boemima lepo bi se ugrejala, ali naravno da nije bilo kamina u njenoj garsonjeri. Nije bilo ni telefona, a kamoli kamina. Nije bilo čak ni valjanog ogledala koje ne bi krivilo lik.

... o nežnosti ( i tu bi se poneki mogli prepoznati )

Sumire se polako pridigla i izvukla ispod pokrivača. Onda je bosim nogama stala na patos i počela da oblači Mjuinu pidžamu. Prvo se sagla i obukla donji deo, a zatim gornji. Trebalo joj je dugo da zakopča dugmiće. Kao da nije imala dovoljno snage u prstima. Ali Mju joj nije pomogla, već je samo posmatrala. Taj prizor dok Sumire zakopčava dugmiće izgledao joj je kao neki verski obred. Mesečina je njenim bradavicama davala neku čudnu čvrstinu. Još uvek je devica, prošlo je Mju kroz glavu.

Pošto je Sumire konačno obukla svilenu pidžamu, legla je ponovo u krevet, uz samu ivicu. Kad je Mju ušla u krevet, osetila je miris znoja koji se tu zadržao od malopre.

„ Aa...“, zaustila je Sumire, „ mogu li da te zagrlim?“

Dok se Mju pitala šta da joj odgovori, Sumire je ispružila ruku i obuhvatila Mjuinu. I dlan joj je bio oznojen. Ruke su joj bile tople i meke. Onda je s obe ruke obgrlila Mju oko leđa. Mju je osetila pritisak njenih grudi malo iznad svog stomaka. A među Mjuinim grudima bili su Sumirini obrazi. Dugo su ostale tako. Na kraju je Sumirino telo počelo da se blago trese. Kao da će da zaplače, mislila je Mju. Ali izgledalo je da ne može. Mju ju je obgrlila oko ramena i prigrlila k sebi. Bila je još dete, razmišljala je Mju. Usamljena, uplašena, želela je nečiju toplinu.

Autor:                  HARUKI MURAKAMI

Izdavač:               Geopoetika

23:33, 24.4.2008 Poslao mazzapsycho

sta mislis, sta se desilo Sumire?

00:14, 25.4.2008 Poslao janik

promenila pol?

11:56, 25.4.2008 Poslao Alekta

Odrasla je.

13:16, 26.4.2008 Poslao janik

Kako nema vise ideja na temu "sta se desilo Sumire", pokusacu da odgovorim mazzapsycho-i
( uz predpostavku da na BlogOye-u nema vise citalaca Murakamija, ili sto je najverovatnije, citalaca ovog skromnog posta ).
Ne brojim svoju predhodnu repliku, to je malecka provokacija.
Ali, sta da ne, i moguci odgovor.
Moje skromno misljenje je, da ni sam Murakami nije znao sta sa Sumire dalje. Njegovo resenje problema sa S. ( originalno?? ) je da njenim misticnim nestankom " osoli " pricu, pa da svakom citaocu prepusti da sam nadje odgovor na pitanje " sta se desilo S."
Alekta:) hvala na komentaru

13:35, 26.4.2008 Poslao mzzpsch

ima Murakamijevih citalaca.
iznenadio bi se.

a pitanje je bilo vise retoricko, onako...
malo da mastamo.