Moj Prijatelj

11.4.2008

komo

KOMO

Navike su zbilja gadna stvar, nekih ne možeš da se oslobodiš, neke ne možeš da poneseš svuda sa sobom. Skupe su. Sem radnih navika, naravno. Svuda se može nešto raditi, ako moraš, ili želiš. Ali ja nemam taj problem. Ne moram uopšte ništa da radim. Nigde. Imam problem s nekim drugim lošim navikama, ali sa radnim navikama nemam. Po svojoj prirodi, u Belađu sam mogao da se osećam kao kod kuće, jer sam i onako svuda mogao da se osećam kao kod kuće, jer sam i onako svuda mogao da se baš isto tako osećam. Po prirodi stvari, imao sam tu priliku, mogao sam da uživam. Nisam imao nikakve obaveze prema domaćinima, njima je jedino bilo drago kada svi večeramo zajedno.

Lako, pitko štivo Srđana Valjarevića kojim nas njegov junak vodi iz zblanutog,  sluđenog Beograda u mondensko letovalište na jezeru Komo.

Perspektivni pisac iz Beograda dobija „ ničim izazvanu „ , privlačnu stipendiju, poklon strane fondacije, da provede mesec dana u elitnom letovalištu. Usamljeni melanholik, kroz svoju prizmu vrsnog analitičara karaktera, opisuje čitavu plejadu likova, meštana i gostiju hotela, istovremeno nas uvodeći u prelepu prirodu oko jezera.

Knjiga je dobila epitet „ najčitanija u 2007-oj „. S pravom.

Preporuka za čitanje uz lake note.

KOMO

Autor: Srđan Valjarević

Izdanje: Samizdat, Edicija Busola

22:11, 23.4.2008 Poslao aniram

kad smo kod f.koma, ja dadoh to ime upravo zbog valjarovicevog dela - pročitala ga s lakoćom, stalno iščekujući da čovek kaže nešto o Srbiji, problemima koji pritišću, čak i na poslednjoj strani sam očekivala neki udar, al' ono niš. činjenica da je najčitanija govori da je ljudima stvarno dosta ovog našeg jada, ali i da je knjiga dobro i izreklamirana.

22:32, 23.4.2008 Poslao janik

veruj mi,isti osecaj i iscekivanja sam imala i ja
u pravu si, svima je svega dosta...
mislim da je nepretenciozno stivo sasvim o.k.
ponekad
a dobra reklama - cini cuda