Leto je počinjalo kada si rekao „kraj“
Volela sam te, to jedino znaj
Plakal zbog tebe, gušila u dimu
Ali ipak si rekao good bye...

Ako nam se putevi života ponovo sretnu
Znaj da je to sudbina najlepša na svetu
Znaj da ću opet, plakati od sreće
I da te niko više od mene, voleti neće....

Zapad je stao između nas
Bacio bombu, ugasio strast
Pukle su niti ljubavi
Pukle, između nas....

A da li si znao da sam prebrodila sve
Bežala od stvarnosti, od sebe
Maštala o tebi, sreći
Izbrisao si sve, jednom rečju „ne“....
 

Reči u grlu sada stoje
Sedim, gledam TV, ali ne razlikujem boje
Ljubavna scena, ljube se dvoje
Oterao si jedino tvoje....

Muzika svira, oči me peku
Oči zelene što naprave reku
Plaču oči kada te neko dira
Plaču kada čuju, gitaru kako svira....

A oči tvoje, nebo plave boje
Oči koje su samo na kratko, bile moje
Gledaju daleko, tu pored Sene
I smeju se i plaču, sve u isto vreme....

Teški su dani bez tebe
Mučne su besane noći
Prestajem da mislim na sebe
Okrećem se tami, i samoći....

I ponosna kao neka zaleđena reka
Sa tugom dočekujem sunce iz daleka
Od bola bih pocepala i samo nebo krikom
Ali o tebi više, reč ni jednu neću reći nikom....

Ćuti i ne laži više
Pusti da mi suze obrišu aprilske kiše
Pokaži mi tvoga lica sjaj
Nasmej se jednom, bar za kraj...

Iz starog spomenara... 25. 06. 1999.