Usao je u moju sobu... onako sladak, malen... njegove krupne, plave okice su mi nesto trazile...

- Mogu li se ja igrati kod tebe. Ja volim biti kod tebe...

 

Raznjenio me njegov glasic...

Ne dozvoljava mi da ga poljubim... a onda, nakon nekoliko minuta, prilazi sam i namjesta obraz... grli me onoliko jako koliko on moze svojim djecijim rucicama... a koliko ljubavi ima u toj djeci... koliko njeznosti i razumjevanja u tom malom bicu koje je tek upoznaje zivot...

 

Bila sam bolesna. Gledao me je tuzno i poceo plakati. I ja sam sa njim...

Tetka, koja je neko vrijeme bila kod nas, otisla je. Svaki dan pita za nju. I kad je dosla, rekao joj je da je ljut na nju zato sto je otisla. Kasnije se ispravio i rekao: "Nisam ja ljut na tebe nego na sebe"... Otkud mu samo to...

 

Suze mi se skupljaju u uglovima ociju dok pisem o njemu... prisjecam se njegovog rodjenja, komlikacija koje su se desile. Prisjecam se stakla koje nas dijeli i njega u inkubatoru... Sad, nakon tri i po godine, sve je u redu, hvala Bogu.

 

Sad moje srce spava...

 

Pošalji komentar ::

Deca donose radost,uz njih zaboravis sve ostalo,barem dok su ti blizu.
Ja imam mog zeku,i on ima plave krupne oci,ponekad mi se cini kao da me jedino on razume..
Preporucijem i tebi drugarice moja neko malo slatko stvorenje,barem dok ne budes imala svoj mali bebe ;))) kissitj veliki..i ozdravi sto pre!

" K'o uklet jedrenjak,
u gusti, modri mrak,
uranja kolodvor.
Dobra noć Banja Luko."

Pozdrav komšiluku! :)

Било фала БОгу прошло...

СРЕЋНА НO 2007 ВА ГOДИНА
_______________________

SREĆNA NO 2OO7 VA GODINA
_______________________

HAPPY NE 2007 W YEAR

pozdrav i čitamo se
http://lux-veritatis.blogspot.com/