vreme prošlo,trenutak sadašnji,budućnost ko to zna
21.3.2008
Vreme prošlo
Tog proleća za moj rođendan stric mi je poklonio bicikl sa otpada.Mislim da tog trenutka nije postojalo srećnije dete od mene.Celu noć od uzbuđenja nisam mogao oka da sklopim.Rastavljali smo ga polako deo po deo,kao da rasklapamo neku eksplozivnu napravu.Sve lagere smo potopili u ulje,delove išmirglali i ofarbali u neku crvrno-plavo drečavu boju.Kada smo ga sklopili stvarno je bio lep, bar meni.Bio sam glavni šmeker na stazi.Na svaku molbu moih drugara,da provozaju neki krug samo ozbiljno bih klimnuo glavom i sišao sa nje.Bio sam srećan a i moi drugari pored mene.Ali kako svaka sreća kratko traje tako je i ova moja.Jednoga dana došao je Dule sav ponosan sa novom žutom Poni biciklom.O kako sam ga mrzeo iz dna duše,ali za razliku od mene nikome je nije davao.Jednom prilikom da bi ispao frajer pred jednom Slavicom počeo je da me zafrkava onako sitno što bi danas rekli ped.....Ja sve ćutim kao neću da mu odgovaram,nervozno gledam a on zapenio.... Krenu Slavica kući on kao ker za njom a šta ću ja pa kući.Sutradan sretnem ja njega na stazi i rekoh mu:"Dule govno nijedno da te pitam" kako on to ču skoči na bicikl i dade gas ja za njim.Jurim ja njega ali nikako da ga stignem a on okreće glavu i sve me više zaj...... Ja da puknem od muke.Narednih dve nedelje nije dolazio kod nas da se igra. Početkom Jula vozim ja bicikl sporednom ulicom kada eto moj drug Dule vozi glavnom ulicom i sav se šepuri kao ćuran,diže glavu pa gleda gore -dole.Rekoh u sebi sada si moj.Zaletim se i tačno na sredini raskrsnice gde sporedna ulica seče glavnu udarim u njegov zadnji točak on pade koliko je bio krakat a ja skočim na njega i počnem da ga bijem i sve vičem oćeš još da me zajebavaš.Kada neleži vraže njegovu mamu su već obavestili da je dule udaren,a kako je ona verovatno mislila da ga je auto udario trčala je niz ulicu arlaukajući:" Sine Dule majčino čedo".Kad sam video nju odma mi je pao mrak na oči i znao sam šta me sleduje.Šta ću kud ću podignem bicikl pa štur,ali kako ću kući.Motao sam se po naselju bezglavo,pade mrak moram kući.Prilazim kući sve mirno niko se nedere ja u čudu nemogu da verujem.Sretnem baku u dvorištu a ona me upita zabrinuto,"Jesi li živ sine moj" Jesam bako" i gledam je."Strašno smo se zabrinuli za tebe,kada smo njega videli u zavoima". "Pa šta ti bi jesi li normalan"."Ma verovatno nisam"."A gde je deda"? "Otišao je da te traži".Toga trenutka sm čuo iza sebe:"Hrista mu Boga jeli došao kući džukela magareća"?"Ma pusti dete ajde da večeramo"Ma šta da ga pustim i krete tako priča do kasno u noć.Nikada više u životu moj drug Dule nije me zezao.Eto tako se završila i ova priča sa Duletom, a ima ih još
22:34, 21.3.2008
2komentara Link
Pošalji komentar
{ Last Page } { Page 5 of 9 } { Next Page }23:28, 21.3.2008 Poslao SlavicaI ova mi se prica svidja,podseca me na moje prvo biciklo,koje sam vozila ispod sipke (bilo je veliko musko biciklo),jedinos sto se nisam tukla sa drugaricama....
00:46, 22.3.2008 Poslao bejbuh bre, pa ti si se samo tukao :)))
O meni
Moj Profil
Arhiva
Prijatelji
Foto Album
RSS Feed
Kontakt
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Zadnje napisano
Obmana ili laži plači zemljo Srbijo !Trenutak sadašnji
Trenutak sadašnji !!
Trenutak sadašnji-Tražili su dobili su
Vreme prošlo
Kategorije
Prijatelji
bejbLinkovi
- Ovaj blog hostuje BlogOye