vreme prošlo,trenutak sadašnji,budućnost ko to zna
20.3.2008
Vreme prošlo III-a
Kuća u kojoj smo stanovali bila bila je vila nekog predratnog krznara,koi je nadaleko bio poznat.Posle rata narodna vlast mu je oduzela skoro celu kuću, u prizemlju je bio jedan mali stančić koi su mu ostavili za njegove poterbe tj njegove porodice.Ceo gornji sprat je pripadao trima porodicam.Mi smo bili najbrojniji deda je imao sedmoro dece.Kao takvi dobili smo dve sobe neku prostoriju koju smo adaptirali u kuhinjui WC.Kupali smo se u kuhinji u koritu.Moja pokojna baba je imala sestru koja ,je slavila Božići ja sam bio položajnik.Sa tremom i radošću sam dočekivao ta dan jer sam znao da ću kao položajnik dobiti poklone.Uveče me baka okupa i odvede u krevet.Ja ležim u mraku i sav drhtim od uzbudjenja.Sutra ranom zorom me odvede do njenih vrata i vrati se.Pokucam na vrata a ona pita "Ko je to"Položajnik i još osećam miris zapaljenog hrastovog lišća,tog žara koi se širio iz Smederevca,treperenja mog srca i poklona ,velikog plastičnog kamiona crvene boje sa natpisom koka kola i gajbica. Ceo dan bih proveo kod njih a uveče se vratio kući A onda za mene jednoga dana smak sveta njena snaja se porodila i ona jedobila je unuka.Sa teškom mukom sam prihvatio da neću više biti njen položajnik , već da će to biti on.Moj otac je tužio moju majku tražeći od nje alimentaciju, i sud je doneo odluku da ona mora da plaća svakog meseca.Uložila je žalbu i poslala potvrdu preko našeg konzulata sudu da ona neradi i da nemože da me izdržava.Nikome nije bilo jasno,kako to može da živi u Austriji a da nema posao...?Ja sam i dalje rastao bez nje,kao neko pdrvo na pustom mestu pokušavajući da u glavi stvorim njenu sliku.Moj otac je radio po ceo dan a uveče je išao u večernju školu da završi za mašinskog crtača.Živeo sam u svom svetu mašte pokušavajući da dočaram neki drugi svet i neki lepši život.U leto 1969-te sam primetio neku nervozu i raspravu izmedju babe,dede i mog oca.Jedino što sam primetio tada je bilo njihovo ćutanje kada ja naidjem i žučnu raspravu kako zatvorim vrata za sobom.Početkom Septembra 1969 baka me je obukla u neki komplet i mi smo svi onako krenuli u gomili(stričevi, tetke) sa moim ocem i jednim kockastim koferom.Gledao sam ih onako zbunjen i u čudu šta se dešava.Stajali smo na peronu železničke stanice ispred vagona i kao svi su nešto pričali sa moim ocem a ja sam stajao sa strane i gledao u pravcu lokomotive jer tada sam je prvi put video.Otac me je podigao i rekao"Sine tata mora da ide na put i brzo ću se vratiti.Neko je plakao,otpravnik vozova je zviždao u pištaljku i voz je krenuo......................
09:32, 20.3.2008
2komentara Link
Pošalji komentar
{ Last Page } { Page 7 of 9 } { Next Page }11:13, 20.3.2008 Poslao LakiCitam,vremena prosla i sa nestrpljenjem cekam nastavak. Nadam se da vremena sadasnja imaju mnogo vise srece i topline.
23:41, 20.3.2008 Poslao bejbprochitala sva tri.. rastuzi me.. da li smesm da kazem da je prelepo napisano?
O meni
Moj Profil
Arhiva
Prijatelji
Foto Album
RSS Feed
Kontakt
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Zadnje napisano
Obmana ili laži plači zemljo Srbijo !Trenutak sadašnji
Trenutak sadašnji !!
Trenutak sadašnji-Tražili su dobili su
Vreme prošlo
Kategorije
Prijatelji
bejbLinkovi
- Ovaj blog hostuje BlogOye