Ljubav je cudo, sto desi se lagano u oko unese osmeh i suze,jurimo za njome, i taman kada je navatamo ona pobgene, ode lagano, u srce pustas nekog, koga samo srce zeli, neko ti u dzep, stavi lizalice, namerno, a neko ti stavi komadic necega sto volis.ljubav nema vremena i nerazume jezike, ispite, prepreke.Sedim i cekam da se pojavis, a tebe nema, cujem tvoj glas pred, mojim vratima, odlepio sam za tobom totalno i nemam snage da se borim sa tim nikako, ali moracu naci cu snage da sve ovo iznesem, osmehom i lakocom svog zivota, jedan poljubac bi sve promenio dao bi mi snage da ti verujem.Ne bi me vise hladila danju, a nocu grejala, mogla bi konacno da budes sama,sa sobom  u mom srcu, vec imas mesto, zasto se ne bi udobno smestila, jednostavno,prepustila.

Koliko ce sve ovo trajati ovo natezanje imas svo vreme ovog sveta, ali nekad treba da uzmes ili ostavis, al moras biti sigurna da zelis, nemoj me privlaciti blizu i odbijati daleko, budi ono sto jesi Jagodica-Bobica, Duracel baterija, najaca pecurka koja me ikad radiala. Mozes promeniti grad , obojiti kosu, mozes otici na Mesec, pobeci od svih, pobeci od samog sebe je nemoguce, probao sam, menjao sam  grad, bojio kosu, na Mesec nisam bezao, bezao sam od svih, al od sebe nikako,nisam uspeo, a probao sam veruj mi...

Cak ni ono sto sam rekao ne bi mi pomoglo da te zaboravim,cak ni kad bi Maradona posto, lagano utrcavanje u kadar mog zivota, svetlost koja bi voleo da traje, otrov od kog poludim taman toliko da me neubije.Idem da spavam i sanjam nesto drugo, danima sanjam tvoj osmeh i svaki put dok tonem u san, obecam sebi da necu sanjati tebe, al svaki put opet se desi u snove mi dodjes, i onada ti pisem, sve ono sto osecam i vidim...

I mozda te vise videti necu, sve ce se desiti i bice kao da nije ni bilo, pricace drugari da sam ispo picka, i da me jos jedna odradila lagano, a  ja bi samo da kazem jednoga dana ,drugari niste bili u pravu......

Desava se svasta, trenutno u mom zivotu srce me vodi , i nema kontrolu, nepratim politiku, kao inace i to se iz prilozenog vidi

I dok se Beograd sunja kroz moju sobu pustam ga da, se ususka tu negde, da pricamo o tebi ove noci, jer on me jedini razume, a ostale sve smorio sam mnogo, pricom o tebi i osmehom svojim, smejao se nisam ovoliko dugo, Evo i Beograd se smeje, a Beograd volimo oboje zato i volimo jedno drugo, njegove ledene kise i sneg sto odjednom pada i grmljavinu kad smo se sreli, nebo se cepalo od srece, zamisli samo kako bi bilo da opet nisi zaustavila oluju.

A tebi Beograde sto mi nocas drustvo pravis ,hvala......hvala ti brate, sto si na mojoj strani.