Poljuljani svakodnevnim olimpijadama stresa nemamo vise vremena,ni za sebe.Zatvorenih ociju lutamo polako asvaltom Velegrada,ljubavi nema ili se dobro sakrila,sve sto je najbolje ili najvrednije kod suprotnog pola stavljeno je u izloge.Prosle godine bile su razgolicene,ove godine su polugole , a sledece...ko prezivi videce.Jedan moj prijatelj covek u godinama setajuci ulicom poceo je da brine za svoje srce.Prsti na sve strane,bez obzira na godine, nema vise vremenskih i prostornih ogranicenja,modne zavrzlame svedene su na stil minimalizma,minica topica...a ljubav ljubav je ko podstanar sto veca kirija udobinija je i ona,a danas sutra si vec na ulici nemas za kiriju....aj cao iznajmi sobu ili brisi kod keve i caleta.Verujem da u ljubavi postoji stanarsko pravo pa onako do kraja zivota,a ne dok nas gazda ne izbaci.Ljubav je kad dobijes stanarsko pravo u necijem srcu,kad ti taj neko ne naplacije struju i telefon, infostan, a za uzvrat on se udobno baskari u tvom srcu.Koliko ima ljubavnih podstanara na asvaltu velegrada,mnogo i svaki danom ih je sve vise, svako se trudi da sto bolje izda svoj stan.Prepune su ulice podstanara,a jos je vise stanodavaca...svako vreme nosi svoje beskucnike,ostaje ih malo pravih koji jos uvek veruju da ce steci stanarsko pravo.Ove godine ovako,sledece?Ovaj Velegrad zasluzuje mnogo manje podstanara.Svako ima pravo na krov nad glavom udoban i ususkan,zato trazite svoje mesto uselite se u necije srce...