Šumadijski čaj je jedna vrsta afrodizijaka koji pri konzumaciji sklapa brojna poznanstva...

Kineski car Shen-Nung, tada poznat kao sin neba, se smatra izumiteljem čaja. U Kini je tada (3000 godina pre Hrista) bilo uobičajeno da se voda prokuva i aromatizuje biljnim dodacima. Legenda kaže, da je Shen-Nung otkrio užitak čaja, kada su jednog dana listići sa jednog žbuna u bašti palate pali u carsku vodu. Kao čarolijom je voda dobila zlatno-braonkastu boju. Car je probao to slučajno nastalo piće i svideo mu se čudesno gorak ukus. Ta do tada nepoznata biljka bio je čaj.

U jednoj novijoj legendi se kaže da je kineski učenjak Gan Lu Teesamen doneo asam (biljka čaja) u Kinu sa jednog od njegovih mnogobrojnih putovanja kroz Indiju. Već tada su Kinezu verovali u medicinska svojstva čaja. I danas se veruje da koren biljke čaja donosi sreću. Nastale su velike plantaže čaja ali i male bašte na kojima se do dan danas ručno bere i prerađuje. Smatra se da se prvi čaj u Kini uzgajao u Szechuan-u.

I u Indiji postoji legenda o poreklu čaja. Fakir Dharma je sasvim slučajno otkrio njegovo dejstvo. Pri ostvarenju njegove namere, da se sedam godina bez spavanja posveti budističkoj veri on se suočio sa neverovatnim umorom. Padajući od umora uhvatio se za grančicu jednog žbuna. Nekoliko listića ostalo mu je u ruci i on ih je stavio u usta u nadi da će žvakanjem ostati budan. I zaista umor je nestao, tako da je Fakir Dharma uspeo da sprovede nameru o dugom nespavanju.

Istina je da je 1780-te jedan britanski oficir doneo iz Kine seme čaja. Prvi pokušaji uzgajanja su bili relativno uspešni, ali prave plantaže su nastale tek posle više od 40 godina Nakon slučajnog otkrića škotskog majora Robert Bruce-a 1823. godine za vreme lovačkog izleta. U prašumi između Asama i Burme je otkrio ogromne, divlje stabljike čaja. Od tada su Britanci bili uvereni, da je moguće uzgajati čaj i u Indiji. Danas u Indiji postoji više od 7.000 plantaža čaja.