michelizfrancuske

Urnebes salata u paprici

Potrebno :
500 gr ovčijeg ili starijeg kravljeg sira
2 kašike pavlake
2 pečene ljute papričice
6 pečenih crvenih paprika
4 čena belog luka
1 kašičica tucane ljute paprike
2 šiljate zelene paprike
2 šiljate crvene paprike
mešavina začina
so i biber
Pečene paprike oljuštiti,očistiti od semena i sitno iseckati. Beli luk takođe sitno iseckati,a sir izmrviti.
U odgovarajuću posudu sjediniti ljutu i slatku pečenu papriku, beli luk, sir, tucanu papriku i dodati začine po ukusu i dobro izmešati.
Paprikama odseći peteljke i očistiti ih od semena,pa napuniti pripremljenim filom i ostaviti u frižideru da se stegnu. Kada se stegne,paprike iseći na rolate.
Fil će se brže stegnuti ako paprike na kratko stavite u zamrzivač.

Pohovani plavi patlidžan sa kačkavaljem i šunkom

Potrebno je:
2 plava patlidžana
200 gr kačkavalja
200 gr šunke
2 jaja
prezla
brašno
ulje
so i biber
Plave patlidžane isečemo na tankekrugove odstranjujući krajeve. Na svaki krug stavimo krug šunke i kačkavalj. Zatvorimo drugim krugom patlidžana.
Svaki sendvič uvaljamo u brašno,jaja,prezlu i pržimo u tiganju na zagrejanom ulju. Izvadimo na papir da upije višak masnoće. Poređamo sendviče i dekorišemo grančicama bosiljka.

Topenica

Potrebno:
1 stari hleb
200 gr crnih i zelenih maslinki
200 gr šunke
50 gr putera
4 jaja
200 ml + 50 ml vode
100 gr + 50 gr kačkavalja
1 kašika paradajz pirea
1 kašičica origana
ulje
so i biber
Hleb isečemo na kocke i prelijemo vodom. Dodamo deo maslina isečenih na krugove i kockice šunke(polovinu). Posolimo i umesimo rukom. Rasporedimo na nauljenu tepsiju i premažemo puterom. Pečemo 15 minuta na 200 °C.
U dublji sud izrendamo kačkavalj i dodamo jaja. U sud sa paradajz pireom dodamo origano i 50 ml vode. Pobiberimo i dodamo ulje. Topenicu prelijemo umućenim jajima i kačkavaljom,pa sosom sa začinima.Nanesemo krugove maslinki,ostatak seckane šunke i rendani kačkavalj. Pečemo još 10 minuta na istoj temperaturi.

Šumska tajna

Potrebno je:
300 gr čokolade
1 margarin
200 gr mleka u prahu
1 pomorandža
200 gr šećera u prahu
Čokoladu rastopiti sa 1/2 margarina. Mleko u prahu zamesiti sa sokom od jedne pomorandže. Narendati i koru. U to dodati umućenu polovinu margarina sa šećerom u prahu. Od toga napraviti kuglice – 50 komada. Papirnate korpice poređati na poslužavnik i u svaku korpicu sipati po 2 kašičice rastopljene čokolade a zatim staviti po jednu belu kuglicu u sredinu. Ukrasiti sa čokoladnim mrvicama,mrvicama u boji, srebrom u prahu ili neka ostanu bez ukrašavanja.  Kada se kolač ohladi,izvaditi iz papirnatih korpica.

I opet, i opet, ceo dan, svaki dan

A-ina mama nam je objašnjavala razliku između kokainske i heroinske zavisnosti, kako se juri zmaj i kakvi su tripovi od LSD-ija, a meni se se koža na potiljku naježila. Blaga i smirujuća struja zračno se prolila duž moga tela, ista ona koja se pojavi kad mi A. čita Bukovskog ili kad gledam kako neko pegla tek osušene čaršave.
Zatreskala sam se u narkomana. Vikend mi je ispunio suvim, neutaživim poljupcima zavisnika od trave. Vozili smo se po kvazi osvetljenom ušuškanom gradu, kroz dubinu noći kada još jedino semafori zbunjeno trepću. U mraku tamnijem od naša dva zgrčena ponora dodrivirao me je tako lako i neosetno, kako kada mota džoint, tresao se uslahiren mojom unutrašnjošću i molio me sklopljenih ruku, glasom u kojem nije bilo ničeg osim čežnje i potpunog pokoravanja, da ga pustim da me vozi kod njega.
Rekao je Hajde sa mnom u Amsterdam, ja ću biti na pečurkma, ti ćeš pušiti skank.
Probudilo me je sunce, on se smešio i ponovo me potražio. Čvrsto me je obuhvatio i govorio stvari koje mu ne verujem, i nisam se tuširala ni te ni sledeće noći.
On vozi kao da klizi po glatkoj površini zaleđene vode, i čak pijan i naduvan, glave malo nagnute u stranu on koči kao da polako jenjava, kao da isčezava sa ovog sveta bez žalosti i tuge.
Neko je svirao džez, a ja sam se do pola izvukla kroz prozor auta. Na nebu su sijale zvezde, gole golcate, bez plašta smoga ovog usranog grada. On mi je stavio ruku na kolena koja su ostala unutra i rekao- Ponovo sam sinoć gledao Plažu. Onaj deo kad gledaju u zvezde, a on se zaljubio, nesrećnik.
Usne su mu meke, savitljive, presahle.
On laže, priče su mu isprepletane niti od kojih se ne može ištrikati ništa, sem izuvijanog nepravilnog parčeta vune, koje ne služi ničemu, sem možda jednom fatalnom sećanju.
Oči su mu tako plave da svetle u mraku, zenice su mu dve čiode, a beonjače lavirint krvavih končića.
Jedan dan me nije zvao. Marina me je odvukla do skca, na jednu od onih smešnih rok svirki koje više ne mogu da me dignu. Pevač je ličio na njega, šanker je ličio na njega, ona devojka koja je izlazila iz ve ce-a, imala je njegov pogled.
Danas ću opet da čekam njegov poziv. Zgužvaću i baciću još jedan dan. Opet mi se ne ide nigde. Sakrila bih se ispod čeršava, u ruci bih držala samo svoj mobilni i spavala, spavala spavala... 

Gnezdo sa povrćem

Potrebno je:
1 kesica krompir pirea
125 ml mleka
50 gr putera
50 gr kukuruza
50 gr mariniranih šampinjona
1 manja šargarepa
1 žumance
peršun
50 gr graška
1 iseckana paprika
ulje
so i mleveni biber
Rastopimo polovinu puter i dodamo mleko. Uz neprekidno mešanje,dodamo prašak za pire. Kada dobije potrebnu gustinu,sklonimo sa šporeta,dodamo drugu polovinu putera i žumance. Napunimo špric pireom i na plehu obloženom papirom formiramo gnezda . Pečemo 15 minuta na 180 °C.
Na zagrejanom ulju pržimo kockice šargarepe. Dodamo grašak,kukuruz,papriku i šampinjone.Izdinstamo povrće. Posolimo i pobiberimo i dodamo sitno seckani peršun. Gotova gnezda stavimo na činiju i napunimo izdinstanim povrćem i poslužimo kao predjelo.

Carska pita

Potrebno je:
4 jaja
200 ml jogurta
200 ml ulja
150 gr seckanog trapista ili nekog kačkavalja
150 gr seckanog bilo kog suhomesnatog proizvoda
150 gr seckanih kiselih krastavčića
300 gr brašna
prašak za pecivo
so
Umutiti jaja,pa dodati jogurt i ulje. Zatim dodati brašno,prašak za pecivo,posoliti (ne mnogo,jer je već od suhomesnatog i kačkavalja poprilično slano) i mutiti dok se masa ne izjednači. Zatim dodati ostale seckane sastojke i kašikom promešati. Sipati u podmazan pleh i peći dok ne porumeni.
Kada smesu sipate u pleh možete posuti sa susamom ili kad je skoro gotovo malo odozgo narendati sir.

NEŠTO BOLJA ZA PROFESIONALCE-KONVEKTOMAT PEĆNICA

Mini konvektomat - pećnica

Princes krofne

Potrebno za testo:
150 gr brašna
50 gr putera
4 jaja
so
150 ml vode
Za fil:
1 l mleka
5 žumanca
10 kašika šećera
5 punih kašika brašna
1 vanilin šećer
U šerpu na šporetu sa vodom dodamo puter i so. Kada uzavri,dodamo brašno i mešamo dok ne počne da se odvaja od šerpe. Ostavimo da se ohladi,pa izmutimo mikserom. Dodamo 4 jaja,jedno po jedno i sjedinimo sastojke. Testom napunimo špric i na plehu(obloženim papirom za pečenje) formiramo krofnice. Ostavimo dovoljno razmaka između krofnica. Pečemo oko 20-25 minuta na 200  °C. Za vreme pečenja ne otvarati rernu.
Fil:
Staviti mleko da provri. Umutiti 5 žumanaca i 10 kašika šećera.  Dodati brašno i dobro promešati da nema grudvica.Kada je mleko provrelo dodati smesu stalno mešajući.Dodati vanilu. Kuvati dok se ne zgusne.
Ohlađene krofne preseći na pola i puniti sa ohlađenim filom. Posuti prah šećerom.

Tanjine kiflice

Potrebno :
200 ml mleka
200 ml vode
200 ml ulja
1/2  kockice kvasca (20 gr)
3 kašičice šećera
1 kašičica soli
2-3 jaja
brašno
1 margarin(za premazivanje 2 pleha)
Staviti kvasac u mlako mleko da nadođe. Pomešati sve ostale sastojke i u to dodati nadošli kvasac. Zamestiti sa brašnom po potrebi,da bude mekše testo. Kiflice filovati po želji(ova tura je bila prazna). Premazati žumancetom i posuti susamom. Kiflice slagati na pleh premazan sa 1/2 margarina. Ostaviti 10-15 minuta da nadođu a onda ih peći u zagrejanoj rerni na 200 °C.

Eto...danas

Blogov kolac

Blogov kolac - Vladislava Gordić Petković

Bogata pita od šljiva

Potrebno je:
250 gr brašna
1/2 kockice kvasca
4 kašike mlakog mleka
250 gr margarina
180 gr šećera
1 kg šljiva
50 gr mlevenih oraha
200 ml kisele pavlake
4 jaja
Kvasac rastopiti u mlakom mleku i ostaviti da nadođe. Sipati ga u brašno koje smo predhodno stavili u vanglicu. 125 gr margarina i 50 gr šećera dobro umutiti mikserom i dodati jedno jaje. Sjediniti sve zajedno i dobro umestiti testo rukama .
Koru razviti oklagijom i staviti je u pleh koji smo pre toga obložili papirom za pečenje . Šljive podeliti na pola,izvaditi košticu i složiti preko kore. 50 gr šećera i 50 gr mlevenih oraha izmešati a zatim posuti preko šljiva.
Umutiti preostali margarin (125 gr) sa 80 gr šećera i u to dodati kiselu pavlaku i 3 žumanca. Belanca umutiti u čvrst šne i dodati u smesu sa margarinom. Preliti preko šljiva.
Peći u zagrejanoj rerni na 200 °C oko 25-30 minuta.
Kada je pita gotova,ostaviti malo da se ohladi, a zatim je posuti prah šećerom.

Izvor:Coolinarika-Veramu

Savršenstvo - meni iz 2007 god

Ali kakva je to obnova do koje je doslo u 17. veku

Ali kakva je to obnova do koje je doslo u 17. veku koja je doprinela tako dugorocnoj slavi francuske gastronomije ?
Plemstvo je tada ohrabrivalo smisao za novine. Po uzoru na svog kralja, Luja XIV, aristokrate su neprestano tezili da se razlikuju od ostatka naroda, ali takodje i od drugih evropskih plemica. Ova elitisticka zelja za finim stvarima podstakla je u to vreme siroki pokret obnove obicaja u Francuskoj.
Tada su francuski kuvari poceli da napustaju ukuse nasledjene iz srednjevekovne kuhinje. Znacajno su smanjili upotrebu zacina, sve redje ih smatrajuci luksuznim proizvodima. Prestali su da istrazuju slatko slane mesavine i kiselkasto slatke ukuse (jer se u srednjem veku uvozni secer smatrao zacinom). Nacionalne kuhinje drugih evropskih zemalja, posebno istocnih i severnih, koje nisu prosle kroz takvu obnovu, zadrzale su dan danas taj stari, nepromenjeni ukus.
Francuski, ali I prema podacima koje posedujem I belgijski kuvari su u 17. i 18. veku davali prednost onoj vrsti spremanja mesa koja je umela sto vise da mu sacuva ukus, sto je podstaklo proizvodnju kvalitetnog mesa. Zahtevali su i od bastovana sveze i rano povrce, a od ribarnica siroki izbor sveze ribe.
Mnogi primeri vidljivi i danas potvrdjuju ondasnje nove zahteve. Oko 1680. godine je otvoren novi kraljevski povrtnjak u Versaju, delo La Kentinija. Zahvaljujuci konjskim zapregama koje su brzim galopom dovozile ribu sa La Mansa, ribarnice u Parizu su mogle da ponude jako svezu ribu. Ulica, Poasonjer (Poissonni?re), ili ulica Ribarnica, koja je spajala severnu kapiju Pariza sa centrom grada i dan danas podseca svojim imenom na specificne nabavke iz tog vremena.
Ukratko, ako bi se u jednoj recenici sazela specificnost ove nove vestine kuvanja iz 17. veka, moglo bi da se kaze da je ona u jelima davala prednost prirodnim ukusima, a ne pripremanju i zacinjavanju.
Prva stranica "Kuvara Fransoaa" autora Fransoaa Pjera, zvanog La Varen, kuvara grofa od Iksela. To prvi prirucnik o kuvanju kojim on u praksi objasnjava francuske kulinarske novine nastale u 17. veku.
Zasto je gastronomija dozivela takav procvat bas u Francuskoj ? Treba se osvrnuti pre svega na proslost. U 17. i 18. veku, Francuska je jedna od najvecih evropskih sila po broju stanovnika, bogatstvima i spoljnoj politici. Takav polozaj pogoduje njenim kulturnim ambicijamam a ujedno pospesuje i jake hegemonisticke tendencije, kako u gastronomiji, tako i na drugim poljima. Danasnje rasprave zbog sirenja severnoamerickih obicaja ishrane u Evropi, ali I kod nas dokazuju da je taj problem vecit !
U pitanju su zatim i geografske karakteristike Francuske koja predstavlja najrasprostranjeniju evropsku teritoriju : zemlja ima vrlo raznolike predele, nekoliko klimatskih zona i cetiri izlaza na more. Tokom citavog veka, ovaj vec privilegovani prirodni okvir je obogacen kolonijalnim carstvom. Jedan takav geografski kapital pruza prirodna bogatstva i odlicne mogucnosti za razvoj poljoprivrede. Vec opisane novine u kulinarstvu davale su prednost prirodnim ukusima proizvoda i time i znacaj njihovom kvalitetu. Spoj ovog inovatorskog pokreta i plodnog tla pokrenuo je trajni proces u kojem su se medjusobno podstrekivali regionalni proizvodi i kuvarska umeca.
Ko su danas gastronomi?.Danas, prateci sve sve jace svetske trendove jedan gastronom, osim poznavanja minimum pet internacionalnih kuhinja, ne moze sebe da nazove tim imenom, ako nije I dobar enolog, a najvaznije I dobar menadzer.Jer od imena koje nam govori da je sve u uzivanju u hrani, postalo je zanimanje koje je veoma ktuelno u hotelijerstvu, odnosno uopste turizmu.Sve je vise povezivanja Gastronoma sa Protokolistima, tako da nije retkost da se ta dva zanimanja spajaju u sve vise objekata.Dobar gastronom mora da poznaje I da poseduje:
Poznavanje kuhinje ,bara I sale sa aspekta recepata I ponude
Poznavanje kuhinje, bara I sale sa tehnickog apekta
Poznavanje vina
Poznavanje sistema nabavke
Poznavanje sistema kvaliteta
Dobre organizacione sposobnosti
Poznavanje personalnih resenja u restoranu ili hotelu
Poznavanje domacinstva
Personaliti
Poznavanje istorije I geografije
Poznavanje jezika
Visok stepen licne kulture I ponasanja
Nacin odevanja mora da uliva ozbiljnost
Komunikativnost
I naravno, mora da poseduje veliku ljubav za posao kojim se bavi.Jer bez nje, ne moze se jednostavno ni pocetii.
Covek mora da ima smisla za posao kojim se abvi I da ga voli.Ako covek ne voli posao kojim se bavi on steti I sebi I Kompaniji u kojoj radi, a najvise drustvu u celini??Konard Hilton

Gastronomija, sta je to I ko su gastronomi? Prvi čas

Mandulás süti, nem piskóta

Ako Pružim Ruke

Stigla sam :)

Samo da vam se javim i da vas pozdravim.
Stigla sam sa tronedeljnog godišnjeg odmora i od danas krećem u nove radne pobede.
Za početak,evo dve slikice da vidite kako se spremaju krofne i kada nisu svi uslovi pogodni za to.
Kada nemate oklagiju,odlično može da posluži i kutija od  čipsa :)
Kako smo se nadali......

Gotove krofne na obali Egejskog mora.