Mia

3maj 2007

...minute,sati,
dani i noci.
 meseci,godine,
sve kraj nas brzo prode,
jos brze sve utihne.
da li moramo nozem bosti,
 u tuda leda u tudje kosti?
mislis bolece ,ali ne tebe,
okrenes leda i ko te ......
 ma halo ,dokle vise te bede?
udarac u ledja,
 ali na krivo mesto evo ustajem,
ceka me presto!
 dobri Aandeli i dobre duse
nedaju da mi se snovi sruse.
eto opet sunca u mome oku
, za sve to zahvaljujem dragom BOGU!!!

opet

kao i uvek opet koracam nasom ulicom
dignute glave prolazim kroz tvoje snove,
zar moram reci da volela sam te davno,
davno pre dvadeset punih god.

neznam gde si i nije me briga,
ja sad samo pisem pesme o tom vremenu.
bilo je lepo biti student i voleti tebe,svrsenog medicinara
koji je upravo upisao magistraturu.

secas li se kako sam tada posle onog majskog koncerta na
 "trgu republike "dosla tebi mokra do gole koze,
kako je samo padala kise negde posle ponoci..
ja znam da je bilo divno hodati do tebe po toj toploj ,majskoj kisi.
sledece god si vec magistrirao.
i od tada te vise nemam.
nikad vise...
nemoj citati ovo jer znam da ces reci:
"o,daaa ,znam nisi htela da se udas za mene,
zato me nemas vise"
ma nisam ti tako rekla ,rekla sam samo da nemogu,
da mi je sve to malo prerano....
da sam samo znala kao cu posle plakati onim istim putem
kad sam ti dolazila sonog "naseg Trga Republike"
pa onda precicom preko Tasa....
ma znas da sam samo znala,nebih ti rekla da je prerano..
pala bih ti u zagrljaj i plakala od srece,ali sad je duso moja prekasno!
i mi vise nemamo nasu ljubav,neke druge ruke su oko tvog vrata,
a ja zamisli cekam da se zaljubim i da opet nekog zavolim.
ali ne kao tebe,ne ne, tako vise ne.
to je bilo samo jedno!
samo jednom sam dozivela da mi neko potpuno sludjen i razocaran kaze:
"znas ,voleo bih da postoji gumica kojom bih te mogao izbrisati iz moje glave i moje duse,ali nepostoji...
i to me tako zabolelo i sad me boli sto si to rekao.
mislim da si ti tu gumicu vec odavno pronasao,mislim..hocu reci nadam se.
eh,sto li se ja sad tebe setih??
ko zna ?mozda nekad i ti pomislis na mene i na nase studentske dane.
mozda te ipak negde sretnem,mozda budes jos jednom stajao na drugoj strani ulice cekajuci da se upali zeleno,kakva slucajnost a ja sam upravo mislila kako bi bilo da te sretnem,opet misleci da je nemoguce kad si ti 500km daleko........
ali ti si tad stajao preko puta mene,i cekao da ja predjem tu ulicu i tebi dodjem u susret..
znam da bilo je grozno,nisam pricala nista,ti si nesto pricao,znam da si rekao :"uh kako mnogo pricas,kad ces prestati"?
neznam dali si video kako mi se ruke tresu ispod stola u maloj kafeteriji na "Visoj ekonomskoj skoli"
to je bila zadnja kafa koju si mi platio.
zadnja koju smo zajedno pili,a ti me nisi drzao za ruku...
nisam to zaboravila,verovatno zato sto sam bila uzasno nesrecna.
i znam da sam te volela jos dugo ,i bila sam dugo sama.
svi drugi su bili jako ruzni i dosadni,i nikako nisam shvatala sta hoce od mene.....
nisam znala...
neznam da li si mi oprostio tu ljubav?
ja sebi nisam jos,jer mislim da je sad sve ovo samo kazna.
ako mozes oprosti mi ,mozda mi nekad bolje krene.
ti znas da ti zelim sve nabolje!
nadam se da ti ipak sad negde lepo spavas ,uljuskan u postelju ljubavi vecne.?
nadam se moj bivsi dragi!

e,

eto prodje i pola meseca maja skoro,a ja se jos ne zaljubih i nevolim nikoga.
uh kako to bezevze izgleda,a volim maj,hocu reci volim prolece.
tad sam uvek najsretnija,tad zracim,sljastim kao novogodisnja jelka..
ma niste shvatili,ne kindjurim se ,ja samo tako izgledam u prolece.
danima me ljudi pitaju hejj jesili ti to zaljubljena,
a ja bez razmisljanja kazem ma nisam,ali bicu uskoro..
pa kako to,pitaju ljudi?
neznam ,ali mislim da ce se desiti.
..uh sinoc sam imala cudan san,sad se setih.
ja i moja drugarica enisa zajedno na Bashcarsiji ,prelepa setnja,magaze prepune nekim
predivnim stvarima,namestaj u braon boji,boji koju uzasno volim.
nekako izgleda kao da trazim nekog,a nema ga .
ma dobro rekoh ici cu posle sama,mozda ga pronadjem.
nisam otisla i nisam ga trazila,mislim da nije bilo ni potrebno...
bice novih i vecih ljubavi.
osecam to.
taj san i nije tako ruzan ,ali je nepotreban u ovoj prici,al eto setih se bas sad njega.
danas je kod nas praznik bio,i zamislite ja sam imala slobodan dan.
sta sam radila?
pa isla na rodjendan sa mojom decom,kod familije naravno.
bilo je ok,malo dosadno ali ajd mora se i to.
opet su se okretali zamnom,opet sam se krisom gledala po razlicitim izlozima da vidim sta sam to naopacke obukla i zakljucih da je sve u redu.
dadada sad je maj,a ja kao lampinjon svetlim.to je to rekoh...
kako je lepo kad se rodis u maju pa ceo zivot zivis kao prolecni cvet,haha kako su uobrazena ova majska deca!
ma ,smejte se slobodno ja sam danas malo luckasta,hocu reci lepo raspolozena.
to je zato sto volim prolece i cekam da se zaljubim.

jesenjin

Nemoj likovati,
nemoj da se smiješ,
 ja sad volim drugu, do tebe mi nije.
Ta i ti znaš sama,
 priznaj makar sebi,
niti tebe vidim,
 niti dođoh k tebi.
 Samo prođoh mimo,
pa sam usput htio zirnuti kroz prozor,
otvoren je bio.

p.s.nadam se da ce te mi oprostiti sto sam kopirala jedan mali deo onoga sto je on stvorio.
-pesnik koji me uvek rasplace!

daljina

aprilsko vece..

...sedim u tisini svoje sobe,koju upravo sada remeti zvuk tastature,koju malo zelim da iskoristim.
nekakav mir mi se uvukao pod kozu,mislim da malo izadjem da prosetam,ali sam previse lenja za to.
ma,neka sacekacu novi dan,a onda ranim jutrom krenuce sve redom,trcanje da ne zakasnim na posao,kao i uvek.po navici.
cini mi se da sam stalno u stresu,ma cujte fali mi to da mi dan traje malo duze...
ovako se stalno zalim,sto nemogu sve da obidjem,sto vec odavno neznam sta je pozoriste,koncert i drugo.
sto cesto nemogu da se stim da imam prijatelje da ih trrebam nazvati,cuti ili sresti.
ponekad nadjem malo vremena da sednem ispred ovog komp,i pustim da mi jos i "on"ukrade ono moje preostalo dragoceno vreme.
ali neka bar Vas tu sretnem,procitam nesto novo,obradujem se Vasem novom komentaru i bezim....
ajde sad da vidimo sta ste Vi to danas pisali,kome ste pisali,koliko je jos novih viceva da me dobro nasmeju kao npr onaj od jutros "sa razmenom studenata"bas me je lepo nasmejao..
idem da Vas potrazim da vidim gde ste se sakrili?
mozda jos neka nova prica iz mog Beograda.
mozda nesto lepo i novo imate da mi kazete?
idemo.....

ovo jutro

ovo novo ,suncano jutro poklanjam tebi ljubavi!
sunce me vuce zajedno sovim mojim ludim mislima,
upucenim naravno tebi.
nadam se da te greje i tebe jutros malo vise od ove nase daleke ljubavi.
kako sam spavala reci ces?
ma znas vec kako,dobro ali mislim da sam opet i u snu bila tuzna.
nepitaj zasto,znas vec!
kako kada i gde cu te sresti?opet ista briga.
kazes:budi strpljiva ljubavi.
pa zar nisam?
citava vecnost siba pored mene i iza mene,a ja sam i dalje sama.
sama smojom nadom i stobom u mojoj dusi.
ma ,moram li ti reci da si ti moj zivot i moj ponos.
moj lepi najlepsi schahisto na svetu.
i da sreco moja  ,da ne zaboravim pitati,
kad cu ja biti tvoja kraljica,tvoja pobeda,tvoj glavni adut?

tebi!

juros lije kisa nevidi se nista,
moje misli su ipak okrenute tebi,
da sam pored tebe ni mrdnula nebih,
tu bi se sakrila ispod tvoje ruke,
slusali bi duso nase pesme zvuke,
kuckala bi kisa koliko ume i zeli,
pricala bi zemlji kako smo se sreli,
a onda bi nebo tu pricicu culo ,
i tada bi samo nase sunce za nas sinulo.
........................................................................
ljubim te milion puta ,zelim da ti ipak donesem srecu na ovaj dan! nadam se da ce biti tako,inace bih bila tuzna...... ne zelim da bilo kome budem los znak u zivotu pa cak ni slucajnom putniku namerniku.......
 samo za tebe....
M

zasto?

Zasto? Zasto sam opet tuzna i tako sama? Zar juce ne rekoh sebi dobro je sad znam da nemam kome da idem i kome da se nadam. Ma ,da bio je to opet po ko zna koji put,momenat istine i prihvatanje same. Znam da ti nisi taj,znam da ne znas da me postujes i volis. Ah da pardon neznam da li me ipak volis,posto si uvek tvrdio da si potpuno lud zamnom i da neznas kako bi bez mene. Mozda je ipak tacno,ali tvoje neznanje kako to pokazati jednoj zeni kojoj je do tebe stalo,i neznati sacuvati i ispostovati tu koju imas,izvini ali ja ne mogu vise da sanjam i opravdam tvoje nemarne odlaske i dolaske,tvoje ponasanje kao da nista nije bilo,tvoje izvini ljubavi ali ti znas da te ja volim vise od sebe,izvini ali ja to zaista nemogu! Danas mi ceo dan nekakvi kosmari glavom lutaju.Mislim dali je poleteo danas onaj "moj"avion? Hm,mislim dali cu stici u pravo vreme,mislim kako cu dalje taxijem ili busom,mislim kako ce biti kad te sretnem?? O svemu mislim ,a istina mi poleti odjednom glavom kao hladna Beogradska kosava,proleti i ostavi pustos u mojoj glavi i mojoj dusi,a suze krenu,lete nikako da stanu.a bole,dali ti znas kako suze bole? Neznas. Znam da neznas rekao si mi da bi voleo da places, kad sam ti rekla jednom posle jedne od nasih svadja znas li ljubavi kako sam plakala,ti si rekao :to je dobro ti barem znas da places,i ja bih voleo da znam i da mogu . Ovako me samo rastrga i mislim da mnogo vise boli. Ma ne duso ,nije tako veruj mi da suze jako puno bole i guse me ,nemam vazduha i pitam se jos jednom znam li da je ipak bolje tako? Haha,ma znam,samo neznam sto i dalje boli? Opet se pitam zasto sam te morala sresti? Jos jednom se pitam zasto sam tebe morala voleti,kad nikad ustvari nisi ni bio moj,ma ocemu i kome ja to ovde pisem? Kad neznam kako izgledas stvarno,kad neznam kako mirise tvoja koza.ok to si ti rekao,ali tako je. Neznam kako se cesljas,neznam kako tvoje ruke izgledaju,tvoje oci,tvoj glas je sigurno jos meksi kad se rasipa u usnoj skoljki. Neznam dokle ce trajati ovaj rastanak zauvek? Neznam ima li sve ovo vise smisla? Neznam kad ce prestati ta ljubav u nama,mislim ma nismo vise deca ,ali smo jos gori cini mi se. Izvini sto placem i pisem,izvini sto rekoh da necu doci,izvini sto mislim na tebe. Izvini sto mislim da si ti kriv,ali mozda je ipak tako. Izvini sto znam da je nasa ljubav tako snazna. Izvin sto neznam kuda cu danas ili sutra. Izvini ljubavi sto nisi znao da mi pokazes da me volis i da ti je stalo. Izvini ,ali ja nemogu da zaboravim kad si me nazvao i rakao:znas ljubavi moja sinoc sam gledao opet TITANIK,i znas potpuno sam siguran u ovo sto sad zelim da ti kazem ja bih za tebe ucinio to isto. Nasmejala sam se i rekla daj duso nepricaj nesto sto neznas kako bi bilo. Rekao si znam koliko te volim i nikad nebih razmisljao da svoj zivot ulozim tebi da ga podarim da mi ti zivis. Bila sam srecna i tuzna rekoh :da bezobraznice mene bi ostavio da placem i patim. Duso moja jos jednom zelim da ti kazem budi mi srecan,a ja cu ljubavi moja pokusati da plivam u ovim mojim suzama. Pokusacu sama da nadjem kopno,jer znam da mi tvoja ruka nece vise ponuditi spas. i da,da ne zaboravim reci da puno te volim! Mozda ti to ipak znas,ali .......