Gledala sam s prozora svesna da je On dole, da pusi verovatno, i ceka da posaljem poruku da silazim. A ja sam bila zaledjena.
Otkazali su mi svi mozdani centri za izdavanje komandi kao sto su: pomeri se, uzmi telefon, posalji poruku, obuci se, kreni prema liftu...
Samo sam gledala tako, trazeci siluetu sa cigaretom koja polako dogoreva.
Nisam je pronasla.
Ostala sam tako zaledjena sve dok nisam bila sigurna da je vec negde malo dalje od par metara.
Onda sam jednostavno skliznula niz zid i prepustila se praznini u glavi i kukavicluku u srcu.
Bilo je previse jednostavno sici i spojiti reci sa likom i dodirom, spojiti emociju sa mirisom i ukusom, posle toliko reci jednostavno se prepustiti bez i jedne reci. Dati se.
A  jednostavnost je ponekad tako zastrasujuca.

S ljubavlju,

- Led -