Dozvoli mi da budem tvoje carstvo čula,
u kome ćeš uživati
i osećati
zatvorenih očiju...

...ovaj bas sada, bas ovde, bas ovako.
Pretvoren u jednu zelju, pretocenu u jednu rec, toliko puta istakanu i pretakanu iz fonta u font, iz misli u misao, iz daha u uzdah. Gledam kroz prozor. Zvezdano je nebo. Ulicna svetiljka ne radi, pa pogled puca na vedru tminu prosaranu sjajnim zvezdama, koje su podjednako daleko kao i ti.
Volela bih da te imam u ruci sada, da setamo kroz park i cutimo. Ja ne znam da cutim. Pricali bi. Pricao bi mi.
Samo tako mogu cutati, ako te slusam kako mi svojim vrelim dahom pricas pricu kroz koju se ja provlacim kao zlatna nit kroz sav na rubu princezine vencanice. Tek te povremeno pogledam, dopustim da nam se sudare pogledi, da me probodes modrom neznoscu koja zapecice me iznutra i razbuktati vatru koja tinja jos od onog dana, kada sam se prvi put vratila posle nestanka.
I ostala.
Pa ponovo otisla na sigurnu udaljenost.
Ne Izdrzala. Vratila se.
Da sedim tu kod tebe u dusi, tako iznurenoj, a ipak mekanoj poput maslacka koji salje pisma sirom sveta i prenosi poljupce na najudaljenija mesta na kugli zemaljskoj.
Volela bih da sam ona cudna biljka koju zovu "maca", tako lagana i nezna da me prevlacis po sebi i uzivas u laganosti moga postojanja bas u tom trenutku, bas na tom mestu i tako sebicno, bas za tebe.

Mogla bih ti pisati jos i jos i jos, ali necu.
Grejes mi ruku u dzepu...istopices me svojojm ljubavlju...
...i posle, sta cu?

....da krenem ti u zagrljaj kao talas k hridi, o koju ce se, zna, razbiti i pretvoriti u penu, a onda neprimetno nestati...
   Trenutak spajanja je ono zbog cega vredi rizikovati...ili nestati...

....da me imaš.

Kristalni parcici duse, pobacani po podu, cekaju tvoje bose tabane da ostave trag...

Mislio si da nisam online?:)
I nisam bila. Ali došla sam u pravom trenutku. Da te pročitam. Da ti malo pričam.
Iako ti pričam stalno. I ti to znaš. I voliš to. A ja to znam.
I pričaću ti. I rukama. I celim telom.
Hiljaduijednu priču, ispričaću ti bez glasa.
A ti ces ih slušati kao da ti je prvi put...

S ljubavlju,

- Led -

Od samog pocetka si znao da me ucutis u par reci.
Mozda sam zato i bezala. Posle toliko vremena, verbalno potkovana osoba mi staje na crtu. Ali ne! Sasvim neplanirano ja se zaljubljujem u nju! I precutkujem previse. Ali sa osmehom.
Preskakala ja ili ne, zavrsicu na istom. U tvojim rukama. Zar ne?
A posle?
Posle cemo pisati o tome...
Mesecima...
Mozda, cak i godinama...
Najmanje onoliko koliko mi je trebalo da skupim hrabrosti i preskocim par stepenika...do tebe.

Hidden well beyond the eyes of mortals a wondrous place exists. This is a place where you can be serenaded on a cloud, and where a candle lights the way to a staircase of dreams. A helping hand will guide you on a visit with the spirits of the trees. Here the fiery passion of true love can melt the coldest heart. Ice & Fire coexist in perfect harmony. "

*************************

"Vatra i led,
Pelin i med " ...

...slusam uvodnu spicu za neku seriju i nasmesim se. Nije odatle potekla inspiracija niti ideja za naslov naseg bloga. Ali pesma je lepa. Serija verovatno, glupa, ali dobro. Mozda nasi nekad i naprave neku dobru seriju, samo ne po ugledu na spance.
 Probudila sam se i citam tvoje strahove. Pa onda opet citam.
I treci put citam, sada vec spremna da ti posaljem poruku da se pobudis i dodjes, da mi pojasnis svaku rec, objasnis svako uporedjenje, nacrtas neke pojmove i plasticno me uputis u napisani materijal. Bojim se da moj razum jednostavno posustaje pod presingom predrasuda i legendi.
Bojis se svih mojih strahova?
Ili samo praznine koja ce neminovno ostati za nama?
Kako onda mozes Ti, ili bilo ko drugi ko zaviruje ovde u nase zivote, osudjivati mene, sto nemam hrabrosti da preskocim nekoliko stepenika i stanem pred tebe?
  Znas, kazu, da sto Bog spoji - covek ne razdvoji.

E toga se ja plasim...

... sve ono čega se bojiš.
A ja ću promeniti to...

...isti osecaj slabosti koji penje se uz kicmu.
Isti osecaj nemoci koji prozima vrat.
Isti osecaj zelje, koja biva sve veca sa svakim odlozenim susretom.
Isti krevet u kome se sklupcam i prepustim se hiljaditom zamisljenjom suretu Vatre i Leda, mnogima nezamislivog, po led, naravno, pogubnog.
Spustenim kapcima pocinje projekcija u glavi, scenarija uvek novog i sa puno iznenadjenja i preokretanja radnje, smenjivanja smeha i suza, suzdrzavanje jecaja zbog ocekivanog kraja.
Zavesa se spusta, a njegov obraz naslonjen na moj dlan, mirno odmara, dok oci polusklopljene analiziraju stepen zelje u mojim ocima.
Ta zamisljanja su moja oaza mira.
Ta preslikavanja objekta iz viseg reda u nizi red, me smiruju i dovode u balans emocije koje besno divljaju zbog nemoci da se pokrenem i izadjem iz caure, da se otkrijem i dam vatreno toplim rukama usplamtelim od zelje.
Za Ledom.
Za malo hladnog traga po telu koji polako ce se otopiti i hidrirati kožu.
I usne.
A onda nestati...

S ljubavlju,

- Led -

Zanimljiva je atmosfera na blogoYu.
Svi palamude o politici.
Jedni osudjuju huligane ( sto ljudi lako prihvataju izraze koje politicari besomucno ponavljaju), drugi osudjuju te sto osudjuju huligane, dok treci kuliraju i priznaju da ih zabole stojko i za huligane i za prozivare i za Kosovo.
Iskrenost je kazu vrlina.
Ja mislim da je u ovoj drzavi, iskrenost mana.
Svi se razumeju u politiku kao onaj pacenik sa ankete " Da li verujete u horoskop".
A on kaze : " da, verujemo, u ribe najbolje verujemo" - nasmejan covek, kaze lepo sta misli.
Sto bi rekla moja baba, mnogo pametna zena bila:
" Ko mnogo o necemu prica, taj nista po tom pitanju ne radi. Tako je i komsika Mica, svaku kafu o sexu pricala." - bas nije mogla da podnese komsiku Micu jer se spandjavala sa ozenjenim muskarcima iz ulice.
"A da su bar sa drugog kraja grada, nego od rodjenog komsiluka musko da krade. Sramota!"
Nego da ne odskacem od atmosfere, evo i ja da dam svoj doprinos, a Vatra kako hoce - u svadji je sa politikom.:)
Juce primim poruku sledeceg sadrzaja:
" Otvaranjem ove poruke ubili ste jednog siptara. S obzirom na vas osmeh, verujemo da cete poslati poruku dalje. " - ili tako nesto.
Delete.
Tajac u dusi.
Zao mi je, ja poruku dalje poslati necu. Gospoda politicari su trebali da razmisljaju malo ranije, par decenija ranije, o Kosovu, svi oni " izbegli" od " nato bombi" , kad su prodavali svoja imanja po basnoslovnim cenama su trebali da razmisljaju o Kosovu. Ja - ja nikada nisam bila na Kosovu, ne saosecam sa 15% teritorije, ali saosecam sa ljudima koji tamo zive u zivotinjskim uslovima, ciji su zivoti izlozeni opasnosti svakoga dana, sa ljudima koji decu vaspitavaju u nemogucim uslovima - sa njima saosecam i za njih se brinem. Ma koje da su nacionalnosti.
Divim se Srbima koji su ostali unatoc svemu dole, iako nemam preterano razvijen patriotizam u malom mozgu. Divim se njihovoj doslednosti da cuvaju ognjiste svoje.
A prezirem sve koju su se iznenadili novonastaloj situaciji.
Kosovo se godinama sprema za nezavisnost.
Ucinili su sve i postigli svoj cilj.
Koliko se dugo Srbija sprema, osim na recima, da zadrzi Kosovo kao svoju svetinju?
Sta je Srbija ucinila da zadrzi Kosovo?
Obezbedila u Beogradu, Nisu, Novom Sadu poslove preko noci svima koji su uvideli jod pre 7 godina da je nezavisnost neminovna? Dali im placeve koje su pokazali prstom da prave vile i lokale? Izgradila par hiljada stanova za " izbeglice" s Kosova? Od koga su bezali ti ljudi??? Zasto nisu bili zasticeni tamo ako je Kosovo deo Srbije?
Uf...

Pretesko za mene...

Zato i ne volim da ulazim u rasprave...

Ne volim jake na recima, jer znam kolike su kukavice u dusi...

Zato sam ja Vatri najdivnije stvari pisala, a jos uvek mu se u rukama zatekla nisam...

S ljubavlju,

- Led -

p.s
I za kraj, udrite brigu na veselje.

Gledala sam s prozora svesna da je On dole, da pusi verovatno, i ceka da posaljem poruku da silazim. A ja sam bila zaledjena.
Otkazali su mi svi mozdani centri za izdavanje komandi kao sto su: pomeri se, uzmi telefon, posalji poruku, obuci se, kreni prema liftu...
Samo sam gledala tako, trazeci siluetu sa cigaretom koja polako dogoreva.
Nisam je pronasla.
Ostala sam tako zaledjena sve dok nisam bila sigurna da je vec negde malo dalje od par metara.
Onda sam jednostavno skliznula niz zid i prepustila se praznini u glavi i kukavicluku u srcu.
Bilo je previse jednostavno sici i spojiti reci sa likom i dodirom, spojiti emociju sa mirisom i ukusom, posle toliko reci jednostavno se prepustiti bez i jedne reci. Dati se.
A  jednostavnost je ponekad tako zastrasujuca.

S ljubavlju,

- Led -

Prva impresija blogoYa:
Vrlo aktivan, dosta raznovrstan " repertoar", jedan izuzetno nametljiv korisnik pod pseudonimom DANILOVIC, koji poplavljuje i blogoya postovima, i blogove komentarima ( nista licno, gospodine), zabrinjavajuca kolicina sarkazma, malo manje ironije, ali dovoljno da zapece na vrh jezika, divnih dama koje pozelese nam dobrodoslicu, izlazak na naslovnici kao predstavljanje svima - zahvaljujemo uredniku, sve u svemu prijatna atmosfera koja moze biti jos prijatnija sa par korekcija i kontrolisanjem nekih sitnica. To je iz mog ledenog ugla, vatra ce vam kasnije napisati njegovo misljenje.
Ali, da kazem nesto u vezi cuvne Platonske ljubavi koju mnogi demantuju i podnistavaju, prema kojoj se mnogi odnose omalovazavajuce samim tim omalovazavajuci i aktere te ljubavi, a ne uspevam da shvatim KAKO neko, ko nije doziveo to, moze demantovati postojanje istog?
Zar nesto sto se ne desi nama, znaci da se ne moze desiti nikome?
Ja ovako jake emocije, nisam dozivela u stvarnosti iako sam bivala centar vulkanskih strasti i dramskih ljubavi, neponovljivih obecavanja i mnogo davanja, jos vise primanja ljubavnih infuzija koje obelezavaju nase sustine. Nikada me necije reci nisu burgijale po sred stomaka, kao sto me njegove uvrcu, uznemiruju u isto vreme dok mi dusi donose savrsen mir zbog same cinjenice da on postoji za mene. Nikada me neko nije posmatrao tako kao sto me on posmatra na svom monitoru. Nikada nisam osetila zrelost emocije koja uvlaci se pod kozu. I da, znam da sam kukavica, ne krijem, ali previse je dobro da bi se rasprsilo kao pena i sapunica. A mi ne zurimo nigde. On je strpljiv, ja sam sebicna - mada, sve ima svoj kraj i granicu.
Desice se, kada treba da se desi - u zivotu postoji samo jedan pravi trenutak u lancu pogresnih koji cine zivotni ciklus.

S ljubavlju,

- Led -

Nas je dvoje.
Nije ovo multiblog, vec nas blog.
On je Vatra, ja sam Led.
Mada ce On tvrditi suprotno.
Pisanjem cemo dokazati pripadanje vatri ili ledu.
Sreli smo se u nekom suludom virtuelnom hodniku.
Sasvim slucajno, zavedeni fantazijom koju smo nesvesno ganjali i pokusavali da preobratimo u iluziju.
Ali, ostali smo zatocenici te fantazije koja mozda zauvek ostane samo to.
Nismo se nikada videli.
Zbog mene.
Kao pravi led, podmetnula sam se i on se okliznuo nad mojim obecanjima.
On je hrabar.
Ja sam kukavica.
On je zeleo da se vidimo.
Ja sam ustuknula.
I ponovo smo nasli utehu u fantazijama, koje ce se mozda nekada ostvariti.
Ideja bloga je da pisemo o tim nekim virtuelnim emocijama koje proisticu iz hiljada cipova, prenose se preko satelita i uploaduju na hiljadu servera, sajtova i raznoraznih ostalih servisa.
Mi smo shvatili da je ljubav u ovom svetu moguca.
I on mene voli.
Ja sam mu svojevrsna opsesija.
Ja njega obozavam.
On je moja sigurnost.
znate onaj osecaj kada vam je hladno, ruke promrznu od ujeda niskih temperatura i zastoja cirkulacije, a onda naidje neko i otvori kaput da ga obujmite oko struka i zgrejete ruke pod njegovim dzemperom, na toploj, glatkoj kozi?
E bas takva je on meni sigurnost.
Zato je on Vatra.
Greje.
A ja sam zato Led.
Hladim.
Kada pocne da gori nekontrolisano, ja sam tu.
Balansiramo u virtuelnom svetu, medju hiljadama neostvarenih zelja, koje recima sprovodimo u delo i dopustamo svesti da prihvati to, jednostavno tako.
A mozda jednog dana...

S ljubavlju,
 - Led -