Jutros sam u jednoj zbirci pricha naishla i na ovu, pa poshto nije dugachka prekucacu vam je jer mislim da je divna za pochetak jednog dana - pricha koja se zove Prava ljubav.

Za Mozisa Mendelsona, dedu chuvenog nemachkog kompozitora, nikako ne bi moglo da se kaze da je bio lep chovek. Imao je prilichno nisku figuru i bio je groteskno povijen u ledjima. Jednoga dana otishao je u Hamburg u posetu trgovcu koji je imao prelepu cerku po imenu Frumtje. Mozis se beznadezno zaljubio u nju. Me]utim, Frumtje je, zbog njegovog nakaznog izgleda, osecala odbojnost prema njemu. Kada je doshlo vreme za odlazak, Mozis je sakupio hrabrost i popeo se stepenicama do devojchine sobe da bi poslednjih put s njom porazgovarao. Ona je bila vizija nebeske lepote i zbog toga shto ej odbijala da ga pogleda, osecao je duboku tugu. Posle nekoliko pokushaja da zapochne razgovor, Mozis je stidljivo upitao: "Da li verujete da se ljudi venchavaju na nebesima?"

"Da", odgovorila je ne podizuci pogled. "A vi?".

"Ja verujem.", glasio je njegov odgovor. "Znate, kada se na nebesima rodi dechak, Gospod objavi kojom ce se devojkom ozeniti. Kada sam se ja rodio, meni su pokazali buducu mladu. Zatim je Gospod dodao: "Tvoja zena bice grbava." Od tada sam povremeno glasno izgovarao: "O, Boze grvbava zena bice prava tragedije. Molim ti se, Gospode, daj meni grbu, a nju ostavi da bude lepa.".."

Na to ga je Frumtje pogledala pravo u ochi i protresla ju je jeza od nekog dubokog osecanja. Ustala je i pruzila Mendelsonu svoju ruku. Kasnije mu je postala veoma privrzena supruga.

(Pricha iz knjige Melem za dushu, Dzek Kenfild i Mark Viktor Hansen)

I eto, da nije tako bilo, Mendelson se nikada ne bi rodio. :) To je dokaz da ljubav zaista stvara chuda.

Pa, kad je tako, neka ovaj dan pochne njegovom muzikom.

Felix Mendelsson - violin concerto