Ne znam za vas, ali ja sam odrasla uz Radio Beograd 1.. Skoro napamet znam programsku shemu.. Godinama su me jutrom budile ptichice sa njihovih radio talasa .."Poskochilo sunce josh, pa na nebu sija grosh"..., zatim od udruzenih radio stanica Srbije za dobro jutro do dechijeg programa u 9, pa do ozbiljnih emisija radnim danima o politici i ko zna chemu od 10-12h i pregleda aktuelnih deshavanja od 12 do 13h... Sve to slusham.. Termin samo za klasichnu muziku od 13h do 14h i zatim antologijska emisija Karavan sa najpozitivnijim voditeljem na svetu koji pochinje emisiju rechima Divan jesenji/prolecni/letnji... dan! U 15h cela Srbija u povratku s posla slusha vesti i zatim kad vec stignu kuci sportski zurnal... A onda...

Eeeee.. U 16h sati nastupa moja omiljena emisija.. U ritmu popodneva. Svaki (i radni i neradni) dan u isto vreme i uvek je na repertoaru bash ona muzika koja je definitivno u ritmu TOG popodneva... Osim nedeljnog zabavnika, koji se emituje svake nedelje od 17 do 19h i nezaboravne Kod dva bela goluba koja je neprevazidjena u svakom smislu te rechi ova emisija me ostavlja bez daha...

I zato bash njoj i ekipi koja tu emisiju pravi posvecujem ovu pesmu, koja je, chini mi se, nekako u ritmu ovog hladnog, kishnog, jesenjeg i svakako lepog popodneva..

Pesma za svachiju dushu..

Uzivajte zajedno sa mnom...

Bice bolje, zar ne? Uvek mora biti bolje.. :)