Obzirom na stepen opšteg besmisla, prinudjen bejah da preduzmem odredjene mere samozaštite sopstvene svesti. Izvinjavam se, ali stvarno ne želim da budem deo celine koja ritmično šiba glavom u zid dok se ne onesvesti, a onda, čim ono malo svesti bljesne kroz polumrak i čim se ponovo skupi nešto malo nekakve snage, opet, u istom ritmu i istim besmislom.
I opet će, i opet će....

Naravno, stepen ludila je svaki put sve veći i veći, a svetlo na vrhu rupe sve dalje i dalje.
Zajebano je što izgubljenost, nesnalaženje u prostorvremenu, promašenost tema, ideja i života, poprima razmere haosa. Ma, kakvog haosa. To je moćan pojam. Ovo društvo postaje jedna sluzava tvar. Baš tako. Sluzavo. Vazduh je, jebote, sluzav postao.
Ludi popovi sa mitraljezima koji štrajkuju gladju.
Još ludji popovi koji siluju decu i država koja ih oslobadja.
Potuno sulud od epsko pravoslavnog metanisanja predsednik vlade i još ludje mu okruženje.
"Upoznao sam ministra kod kace sa kupusom i dogovorili smo se da...".
Traktor u pet ujutru sa dve prikolice stoji na sred puta, sedam mrtvih.
Bezbrojne posledične slike realnosti od takvog stanja.
Odvratno.
Izgubljeno društvo na čelu sam Mlitavim i Tunjavim.
U zasedi, svoj red čeka Grobar.
Sve vaše opcije.
Kakav lud-zbunjen odnos.
Ma, jebite se!


Stoga...maksimalna samoizolacija. Samosvesna i samonametnuta. Nikakav kontakt sa Njihovom Realnošću. Od Zvaničnih TV Istina do običnih dnevnih stvari. Zid, bre! Do neba. Tek tamo može da se diše.
Odakle ste?
Iz Srbije!
Iz Rupe!

So...samo za nas...El Hoyo.
Odličan je ritam!

Get this widget | Track details | eSnips Social DNA