manix
Artweaver
U pitanju je fenomenalan, besplatan program za obradu fotografija koji je odlična zamena za PhotoShop. Ne samo da je po izgledu klonirani PhotoShop nego i po svim ostalim funkcijama i alatima, čak su i prečice na tasturi identične.
Moj prvi utisak je više nego fantastičan i preporučujem ga svima koji nemaju zahtevne dizajnerske potrebe. Posebno će dobro doći na onim računarima (čitaj po firmama i sl.) na kojima mora biti licenciran softwer, kao adekvatna zamena za mnogo starijeg brata.
Bez tebe
Kao ptica slomljenih krila,
K'o violina koja ne svira
Kao reka bez svoga mora
Da to sam ja,kad nisam tvoja..
Bez tebe ja ne znam da zivim,
Bez tebe cak i nebo posivi
Bez tebe tuga mojim svetom vlada
Al' u srcu mom jos zivi nada..
Kad srce luta dolinom tame
Crno i belo promene strane
Ponovo bole neke stare rane
I suza na moj dlan cesto kane...
Nestaje sunce u ocima mojim
Dodirni me nezno da se ne bojim,
Osmeh mi kradu neki lazni ljudi
Zagrli mi dusu,da se ne izgubi..
Hvala na razumevanju
Zbog radova na BlogOyu, u narednih nekoliko dana opcija KOMENTARI na naslovnoj strani nece biti vidljiva za posetioce... Hvala na razumevanju ...Muvanje
Kako god da je bilo, nakon svirke prišao sam joj i ponudio da je vodim na burek.... Međutim, ništa od te romantike... Plavušica je kulturno odbila i krenula u nepoznatom pravcu... O jebem te mene, zar ti je to najpametnije bilo što si u tom trenutku mogao da izvališ...
- E neće moći tako, pomislih..
- Slušaj bre Karambo i ti Petre, ima da odete i da mi uberete negde buket cveća, pod hitno, - kažem ja ortacima...
- Dal si bre ti poludeo, gde da ti nađemo cveće u sred decembra ?
- Ma šta me briga što je decembar ima da mi ga stvorite...
- Izvini mladiću, kažem ja momku koji je sedeo do nje, moram sa ovom devojkom da popričam neke vrlo važne stvari, i umesto njoj, ja onako u speed-u, tresnem pravo njemu u ruke one plastikanere.... On me pogleda zbunjeno, uze cveće i izgubi se još pogubljeniji...
- Jesi za burek, znam jedno strašnoooo mestoooo !
- Ti si baš uporan ?
- Mislim da jesam....
Godinama kasnije, pričala je kako joj je taj burek preseo. Nije mi jasno zašto, burek je bio prste da položieš... :)
Trofej
Dakle, kada sam ja bio mali i kada je sve oko mene bilo straaaašno velikoooo, većina mojih vršnjaka (a tu ne računam devojčice, mada su mogući izuzeci) su bar jednom bili u ulozi Brus Lija (Bruce Lee breee)...
Nakon svake bioskopske projekcije nekog od njegovih filmova pretvarali bi smo se u strašne Kung Fu majstore, a tako velika količina utripovanih "Brusova" već na samom izlazu iz sale predstavljala je opštu opasnost po okolinu. Uz obavezno iijuuaaa aajjjeeeei isssaaa ssiiisssaa i tako karakterističnog dodira nosa palcem koji bi se potom liznuo vrhom jezika stežući se u pesnicu, gomila klinčurije činila bi jednu veliku divlju arenu u kojoj se nije znalo ko koga ...
Svega je tu bilo od pokreta a najmanje nešto što bi moglo da liči na neku borilačku veštinu, no to nije smetalo da se onako na ferku ispretučemo pa ko pretekne... A ko pretekne - znalo se, njegov je bio trofej, filmski poster, koji bi čika Bora odmah nakon projekcije menjao sa novom filmskom najavom na seoskoj zastakljenoj oglasnoj tabli.
- A je li momče, ti si noćas Brus Li, nego čiji ti ono beše?
I tako smešeći se, polupijan, čika Bora bi dodavao trofejni poster pobedniku, dok smo mi ostali, gubitnici, lagano šibali kući razmišljajući kako da se neprimetno uvučemo u krevet i sakrijemo pocepanu prašnjavu odeću od roditelja, a za masnice po licu - koga briga, deca su se opet igrala.
Déjà Vu
Jos nesto iz ugla Doktorke Savete...
Ponekad se desi da od nekoga saznate, na svoje zaprepašćenje, da ima nekih ljudi koji ne mogu da vas smisle jer ste bolji đak od njih. Ili da vas niko iz vašeg okruženja ne podnosi jer ste bolji đak od njih. U velikom broju slučajeva takva tvrdnja je obična glupost, mada se nekad dešava i da bude tačna.
Ako ste dobar đak, bolji od većine, može se desiti da vam se učini, ili čak i da vam neko to otvoreno kaže, da vas neki ili mnogi ne vole zbog uspeha u školi i dobrih ocena. Ne poričemo da je tačan onaj deo u kome se kaže da vas ne vole, samo što to u nemalom broju slučajeva ne bude stvarno zbog ocena. Možda se vi zbog boljih ocena ponašate kao da smatrate da ste iznad drugih? Niko ne voli da ga gledaju s visine - i smetaćete im jer ih gledate kao nižu vrstu, a ne zbog samih ocena.
A možda vi niste nadmeni i uobraženi, možda vas drugi greškom tako vide, kao što se dešava da stidljive osobe, zbog toga što su povučene, budu proglašene za uobražene iako to uopšte nisu. Tada bi trebalo da pokušate da budete otvoreniji, pristupačniji, da se ljubazno ponašate prema svima, da im ponudite pomoć (naravno, ne u "ja ću da podučim tebe bednog crva" stilu), pa da ti ljudi imaju šansu da vas bolje upoznaju i uvide da im je prvobitna procena bila pogrešna, da ste vi zapravo sasvim normalna osoba koja se puno trudi i puno uči kako bi imala tako dobre ocene, i ne mislite da ste zbog boljih ocena bolji i kao osoba, ili iznad drugih.
Nažalost, ima i onih koji vas zaista neće voleti baš zbog toga što imate bolje ocene. Šta tu možete da učinite? Ništa, osim ako vas direktno na neki način napadnu ili vam "smeštaju", tada bi trebalo da se branite. Ima onih kojima smeta svako ko je u nečemu uspešniji od njih, bilo da se radi o boljim ocenama, boljem izgledu, većoj spretnosti u sportovima... Mrzi ih da se sami pokrenu i naprave nešto od sebe, i ne mogu da smisle nikog ko nije lenština kao i oni. Lakše im je (a kome pa ne bi bilo?) da ne rade ništa i mrze ceo svet (i same sebe, samo što to često ni sebi ne priznaju) i da im svi drugi budu krivi. Kad s takvima imate posla, najbolje je potruditi se da s njima nemate posla, to jest držati se dalje od njih, jer oni ne žele vaše prijateljstvo, ne žele da vas upoznaju, žele samo da vas vide ponižene i neuspešne. Ignorišite takve, gledajte svoja posla, družite se s onima koji su vas vredni, i svaka čast na tome što se trudite i što ste uspešni!
Naravno,ovo se ne odnosi samo na decu,vec i na odrasle...:))
16
Na današnji dan... pre tačno 16 godina ...
I sinoć ...
Sve je isto ... samo mi se uvećao broj košulje
Zeleni papiric za utehu...
Kako se osecate kada pogledate u unutrasnjost svog novcanika? Srecno, zadovoljno ili pak uznemireno, zabrinuto? Da li imate tendenciju da planirate na sta cete sve potrositi svoju platu/dzeparac, da bi pravilno raspodelili troskove? Da li mislite da cesto nemate novca za sve sto zelite?
Zivimo u vremenu koje nas nazalost uci da je od neprocenjive koristi kada ti je najbolji prijatelj i pomagac veliki kozni novcanik pun suskavih papirica koji tako mnogo znace. Ime im je isto - novac, i na nesrecu, ljudi se uglavnom dele prema tome u cijem je vlasnistvu veca kolicina pomenutih papirica. Novac se uvuce u sve, u nauku (ekonomija, finansije), u svakodnevni zivot (kupovina potrepstina), cak u izreke (vreme je novac) i lagano truje sve sto mu se nadje na putu. Staro i mlado. Ne tako retko bila sam svedok ili sam cula za svadje oko novca i mogucnosti koje on donosi, ali neke stvari jednostavno nisu tako stvorene da bi se novac u njih uplitao svojim djavolskim sharmom i rusio koncepcije. Evo jednog primera:
Grupa tinejdzerki, pri izlasku u grad par nedelja pre mature, se nasla u ne bas prijatnom nadmudrivanju kome je svedocilo nekoliko osoba, medju njima i moja malenkost. Doticne cure su zajapurenih lica, uzbudjeno i sa nekim pritajenim lukavstvom raspravljale o maturskim kombinacijama, frizurama i sminki. Iskreno, nije me iznenadilo to sto je taj razgovor, koji je trebalo da bude sasvim bezazleno caskanje o danu D za njih, postao otvorena rasprava. Ni manje ni vise, oko novca.
,,Moja haljina je kostala vise od 500 evra", ponosno je izjavila jedna zestoko nasminkana devojka, ne skrivajuci zadovoljstvo zbog te cinjenice.
,,Auuu", odobravajucim uzvikom su propratile tu recenicu njene drugarice, sve izuzev jedne koja je odgovorila:
,,Samo 500?! Kladim se da sada tvoji roditelji nemaju sta da ti daju da jedes, hahaha! Moja haljina je kostala duplo vise, i to jos nije sve, cipele su cak bile skuplje nego sama haljina!"
Ostale devojke su zviznule i zadivljeno je pogledale, iscekujuci nastavak. Nasminkana devojka je pozelenela od besa i ljubomore:
,,Ne lazi, glupaco jedna, X mi je rekla da si narucila haljinu kod Mire krojacice, a moja je original Dolce Gabbana!"
Druga devojka se zlurado podsmehnula:
,,Da, da, Dolce Gabbanu samo mozes da sanjas, i nemoj ti meni da kazes da lazem, haljina je stigla iz inostranstva, hoces da vidis priznanicu da je paket bio isporucen?"
,,Uzmi ti tu tvoju nepostojecu priznanicu i njome obrisi ****, vidis kakva si ruzna i debela, tesko i da mozes da udjes u neku normalnu haljinu!", devojka je sve vise podizala ton razgovora, i na kraju se sve pretvorilo u zucnu svadju oko toga ko je vise platio svoju matursku haljinu i cipele.
Nazalost (koliko sam puta do sada vec napisala tu rec :D) takva scena i njoj slicne su skoro cest prizor medju omladinom. I sada tu se treba zapitati ko je kriv za tako uskogrudno materijalno rezonovanje? Da stvar bude jos gora, ovaj istinit primer nije usamljen slucaj. Zapitajte se koliko ste se puta brinuli zbog nekog neplacenog racuna, pozajmljivali novac, dizali kredite, pozeleli da imate makar malo vise novca da sebi povremeno ispunite neki kapric i sl.
Primetila sam da se novac cesto koristi za utehu. Da li postoji bolji prirodan lek za slomljeno zensko srce od celodnevnog sopinga? Ko zna, neka javi... :)))))
Ponekad takodje pomislim da bi novac imao vecu vrednost kada bi njime moglo da se kupi iskustvo, da se plati prodano vreme, kupi sreca, zdravlje, miran san, jos par godina zivota.... To su mnogo vaznije stvari od onih koje se mogu kupiti, pa opet, ljudi njih zanemaruju i slepo sledeci ambicije vezane za novcanu sigurnost, mogu biti skloni da svasta ucine samo da se dokopaju bolje placenog posla ili sl. zapravo, kada se bolje razmisli, velika vecina krivicnih dela se cini zbog novca. Razmislite zasto tako i dokle tako.
Ne vidim cemu sve ovo vodi, a opet se suocavamo sa cinjenicom da zivimo u veku zelenih papirica koji nam pruzaju utehu. I sada, nakon sto ste procitali sve ovo, odgovorite mi, kako se osecate kada pogledate u unutrasnjost svog novcanika?
Blog Katalog
Evo moje nove zezalice .... koja izgleda ovako ....
Dakle, posetite Blog Katalog,isprobajte ga i dodajte svoj Blog na njemu ....
Ono što je još zanimljivo, integrisan je i IRC chat, preko koga automatski ulazite u sobu #blogoye ...
Prijatna zabava ....
Očekujem sugestije, naravno :)
Nije DOS nego SOS !
Čitam neš juče po novinama, onako međ redove, vidim ovi naši opozicioni političari bi svi u jednu kolonu na sledećim izborima... e sad, pod kojim će nazivom da se pojave, nije bitno, ili što bi moja pokojna baba rekla, "zovi me ako oćeš i grne samo nemoj da me razbiješ"... dakle sve može samo nikako - DOS (za neupućune, Demokratska Opozicija Srbije) ...Mislim se neš u sebi, pa ne bi ni bilo u redu, em već viđena stvar, em je "demokratija" istrošen termin a u praksi isto toliko utopistički kao i komunizam... jel ?
Ali ako ste mislili da ću da političarim ovim svojim postom, malo ste se zajebali, nema leba kod mene od dijalektile... pa sam shodno tome rešio da postanem malo praktičan i uz put možda zaradim koju kintu od političkog marketinga....
Dakle ovim postom licenciram najoriginalniju skraćenicu za budući opozicioni koalicioni blok, ma ko ga činio i u ma koje vreme pravio.... jer - vreme mu ne može ništa - s obzirom na obzir, biće aktuelan ihhhaaaahaajjjjjj ...... a naziv je...
S.O.S. bre nama treba... poziv za pomoć.... i od Boga, i od političara, ma i od crnog đavla.... Dakle drugovi i gospodo političari, nemoj slučajno da Vam padne na pamet da mi maznete ideju pre nego što me kontaktirate za autorska prava :)) ... eto tako, skraćenica je sama po sebi simbolična i ne treba joj posebna pojašnjenja... a ako baš želite evo nekoliko primera pa birajte....
Svesrpska Opozicija Srbije
Spasilačka Opozicija Srbije
Sexy Opozicija Srbije
Savremena Opozicija Srbije
Svestrana Opozicija Srbije
Samonikla Opozicija Srbije
ili
Srbijo Obriši Suze
Spasilački Odred Srbije
Smehom Obaramo Skupštinu
Spašavamo Odmah Srbiju
ili
ček da popijem kafu, pa smislim još neš u međuvremenu :)))
Dobro jutro blogeri ....
Carpe Diem Pod Krilima Arhangela
Ja ne znam ko je te noći imao veću frku, ja koji sam ga napravio i bio u masi i sve to posmatrao ili on koji je bio na stejdžu i kome je ovo bio prvi koncert u životu... Gledajući njega gledao sam sebe sa nekih 16 godina...I da ne dužim, momci su se okupili pre nekih mesec dana, napravili bend pod imenom "Carpe Diem" vežbali danononoćno i prošlog vikenda imali svoju prvu svirku u sklopu kulturne manifestacije "Pod Krilima Arhangela" ...
Carpe Diem u akciji :))
Nije mu lako - poglavica junior :)))
A tu je i video da dočara stvar ...
U svakom slučaju, probili su led... iskreno se nadam da će se o njima tek čuti ...
Tisina...
Kada ne znam gde bih, kada mi se cini da se cela planeta vrti a ja jedino stojim u mestu, kada za sekund zivot postane kao preslikan iz nekog loseg, dugog sna, trenutak u kome pokusavam da pobegnem imaginarnom progonitelju koji je zapravo utelovenje svih mojih potajnih strahova, i onda prekasno uvidim da su mi noge teske kao celik, ali ne prestajem da pokusavam, samo sklopim oci, hladnim sakama sakrijem lice od vreline realnosti i utonem negde duboko, u secanja, u mir, u tisinu.
Jer tisina je cudan pojam. Dozivljavam je kao vodu, izolovana, nekad mutna, nejasna, nekada kristalno bistra, nezavisna, okrepljuje, ona koja se najsnaznije dozivi kao prirodan element neophodan za opstanak, tek kada se oseti velika potreba za njom i njenim blagotvornim dejstvom, nekada huci, nekada sapuce, ali svejedno, postoji i svesna je toga... To je mir, spokoj, okretanje ulevo dugmeta za glasnocu zivota i momenat kada se svaki kvadratni metar mesta koji zovete domom cini da dise u ritmu prirode.
Kada mi treba, ah, kada mi tako nezadrzivo treba taj slatki osecaj na usnama koji proizvode molekuli vazduha nepomuceni zvucima, oslobodjeni napetosti, stranog prisustva; kada pozelim da budem sama u miru, a znam da ne mogu; cekam noc, tamnu, misterioznu, cekam je netremice izmedju cetiri zida da dodje i odagna haos buke i uzurbanosti...
Cula sam kako tisina vristi. I to je uzasno, to je necujni zvuk apstrakcije koja zeli da ostane nevidljiva i da cuti, a da jasno i sa gadjenjem izrazi svoj buntovnicki stav prema svim tim suvisnim decibelima koji, poput visokih, namrgodjenih silueta, patroliraju slusnim kanalima. I sve bih dala da joj kazem da prestane, da ne proizvodi tu visoku frekfenciju koja iritira jer se oseca a ne cuje. Onda krenem negde, krenem u prirodu, poslusam instinkt i dodjem tamo gde je tisina jos cista, nepomucena, neiskvarena gomilom ljudi koji ne znaju da je cene i ne shvataju koliko znaci. Tada duboko udahnem vazduh pun srece i neobicne ljubavi, rasirim ruke i zagrlim citav svet. I cutim.
???
E ljudi el ovo neka zajebancija ili sta???
Pogledajte: http://www.fortboyard.foxtv.co.yu/forum/
Tatoo, jako dobar Tatoo...
Nije da se hvalim, al` bockam do bola... bez bola
... Za blogerke specijalan popust
Inače ...
... svakog dana u svakom pogledu sve više napredujemo...
do kraja leta naučićemo i da ronimo .... ukoliko se pre toga ne podavimo....
Pozdrav od jednog dela administracije BlogOya sa uobičajnog mesta cooliranja...
Dobri moj doro
Djiha, djiha ... četir noge, sve četiri krute,
Djiha, djiha....
osedlao poglavica dorata
i sprema ga, vala - za daleke pute ....
Blogerke oću da me čeka ladno pivo i neš za pregristi sa roštilja
kad vam pristignem u mahalu,
dobro...de... može i prasetina sa ražnja...
za dorata ladna kofa vode i bala sena...
... eto skromni smo i ekonomični za održavanje...
Samo još mamuze da nabacim i krećemo....
Yeaaahhh !!!
Da vidimo sada...
***
Mislila sam da je medju nama bilo neceg sto bi moglo postati prijateljstvo. Jer, uvek si bio tu, u pravom trenutku. Kad god sam zastala na krivudavom putu sudbine, kada mi je postalo sasvim tesko i komplikovano slediti svoje teznje, kada bih neodlucno zurila u maglovitu buducnost ili tiho plakala u noci, uvek si znao da me utesis, ohrabris, obradujes. Mogla sam tako i celu noc da provedem u tvom narucju, samo da bih ti dozvolila da mi brises suze. A znao si to da radis, na nacin za koji niko, nikada znao nije. Osmehom. Poljupcem. I sve je bilo lakse, bolje, svet je odjednom bio tako prijatno i gostoljubivo mesto, a ne crna dolina potisnutih strahova i bolesnih ceznji za uspehom. I zelela sam da budemo prijatelji, oh, samo nebo zna koliko sam to zelela, i znam da si i ti isto zeleo, ali je to izgledalo prosto nemoguce tada, u tom trenutku kada nista nije bilo vazno osim nas dvoje, i uplasila sam se da bismo mogli da predjemo u crvenu zonu gde prijatelji postaju nesto vise... Bojala sam se i toga da je mozda zapravo to, a ne prijateljstvo, ono sto tako zarko zelim.
Znao si da mi je tesko otopiti srce. Znao si da nikada, nikada u svom zivotu nisam dozvolila da me neko ima celu, i dusu i telo odjednom, da me poznaje bolje od sebe i da dodje u priliku da sve to iskoristi na najpodliji nacin. Moja taktika je bila drugacija, ali se vremenom menjala, vise nije mogla biti kontrolisana, i svesno ili ne, postajala sam sve vise ledena, na ljubav neosetljiva.
Ali i sada tacno pamtim trenutak kada nam se desila ljubav. To je bilo onog dana kada sam te prvi put pogledala kao da je bila jos samo jedna noc u nizu, a ja ti sapatom otrkrivam najskrivenije i najbrizljivije cuvane tajne srca. I tada sam znala da me volis, mozda cak i vise nego sto sam ja tebe ikada mogla voleti. Medjutim, sve je stalo tu, i vreme i poljupci, i sareni vodopad neizgovorenih reci koje smo ipak cutali u srcima, prestalo, stagniralo, crvena nit se odjednom pokidala i vise nas nije vezivala... Otisao si. Otisla sam. Jos uvek ne znam zasto se sve dogodilo, kada je moglo biti tako divno, tako savrseno. Tamo negde nas je ipak cekalo neko novo nebo, nova jutra, nove noci, novi dodiri. Da li smo se uplasili prejakih emocija? Ili smo mislili da bismo opijeni ludom strascu mogli izgubiti onu bliskost koju smo ranije imali, kada sam osecala kako prozimas svaki deo mene samim pogledom? Ko zna...
A mogli smo biti makar prijatelji, da nema tuzne ironije kada se ljudi rastaju, zbog sitnica....
Green Day
BlogOye NA PRODAJU ! ! !
http://img388.imageshack.us/img388/4613/blogoyenn4.png
Poglavice ovoliko vredi BlogOye...E sad ja bih ga kupio hehehe.....
Ja ne verujem u ovo ali nema veze postavio sam pa sta bude nek bude...hehe
P.S.BlogOye NE DAJ SE ! ! !
[ Prethodna strana ] [ Strana 1 od 29 ] [ Sledeća strana ]
O meni
Moj Profil
Arhive
Prijatelji
Foto Album
Linkovi
ĆićevacKategorije
Poslednje napisano
Bez NaslovaBez Naslova
Bez Naslova
Prijatelji
poglavicaAnchy
Specificna
Miki
misticna
Anci