Ko kaze da Jugoslavije vise nema?!
Pa pre svega da ovaj post nije ni u kakvom rasistickom, destruktivnom ili nekom negativnom kotekstu, samo pre bi ga ocenio kao konstatacija realnog stanja u nasoj zemlji. Pa da pocnemo, ja iskreno sada kada pogledam rekao bih da nisam za bratsvo jedinsto i da su sve Jugoslavije, pocevsi od prve, samo pod drugim imenom Kraljevine SHS jedan veliki promasaj i nesto bez cega bi nam svima bilo mnogo bolje. Da se malo ovrnemo na primer na operaciju trijumf ili velikog brata... Tamo ima vise stranaca nego Srba, onda sada od skoro su dovukli I onu Pisekovu iz Hrvatske, a ona nije jedina koja je odande, a ima je na nasoj televiziji... Kao da ovde nema dovoljno voditeljki... Ili Macu lika koj me apsolutno na svaki moguci nacin iritira, ali to nema veze sa ovim ; pa onda pogledajte ziri, u svakom slucaju da ne nabrajam vise... O muzickoj sceni i da ne govorim, pogotovo na Pinku... Malo, malo pa u novinama neko od "nasih" otisao u neku zemlju bivse Juge, a oni tamo samo sto ga nisu lincovali... Ne secam se da se negde ovde to dogodilo... Ili mozda da pisemo o "Turbolimacu" ja mislim da u Hrvatskoj nema Srpskih proizvoda...
I kada sve saberete Jugoslavija vise ne postoji, ali postoji Srbija gde smo jedva docekali tako da se zovemo, a opet kada saberes u Beogradu se stvara neka mini Juga na nasim tv-ovima. Mozda su oni pametni sto stite svoje ili jednostavno ne znam...
To bi otprilike bilo to... I samo jedna molba, ako neko bude ostavljao komentare samo da budu korektni... Poz svima
I kada sve saberete Jugoslavija vise ne postoji, ali postoji Srbija gde smo jedva docekali tako da se zovemo, a opet kada saberes u Beogradu se stvara neka mini Juga na nasim tv-ovima. Mozda su oni pametni sto stite svoje ili jednostavno ne znam...
To bi otprilike bilo to... I samo jedna molba, ako neko bude ostavljao komentare samo da budu korektni... Poz svima
Komentari:
Sve je tako, da nije i drugacije.
Ja recimo volim, bratstvo i jedinstvo, svagde samo ne i porodici. Ali poreklom sam iz jedne bivse republike, i mnogo toga me nervira. Na nasoj sceni pare uzimaju oni, a nasa "cirilaca" u Hrvatskoj i federaciji BiH nema legalno trziste. Individualno dosta ih voli nase narodnjake, ali to se slusa u samoci. Primer:iz Hrvatske moj poznanik je imao Cecu i rado je slusa. To je imao i u autu, ali kada je seo jedan drugar bacio mu je Cecu( kasetu) kroz prozor. Ili citam na netu, Muslimovic je u svom mestu glavni musliman, a ovde ga drze kao dragulj . interesantno ovde peva uglavnom ljubavne a tamo pesme Ilahija i Kasida.Ja u sustini nisam nacionalista,jer nisam tako vaspitana. mada sam ucesnik ovog bratoubilackog rata i mozda bi trebala drugacije da mislim. Ali mi ponesto i smeta .Ne znam da li si citao o Soti, a ovde se i na svadbama svira. Evo pa procitaj. Pozdrav
Sote mori Sote
Pet dreničkih sela - Galica, LJubovac, Poljance, Mikušince i Dubovce - pod svojom vlašću držao je mali car, šiptarski terorista Azem Bejta, okružen svojim do zuba naoružanim kačacima. Godinama, ni žandarmerija, ni vojska Kraljevine Jugoslavije nije smela da stupi u drenički atar. Tamo su Šiptari imali svoju "državu", "mali car" im je raspisivao poreze, globio ih, mobilisao, uvežbavao u rukovanju oružjem, gonio na kuluk... Drenica je trebalo da bude jedna od baza u kojoj će se, do Ramazana 1924, okupiti odmetnici sa raznih strana, da bi na Bajram digli sunarodnike na ustanak! Veče uoči Bajrama, jedna vojno-žandarmerijska jedinica opkolila je Drenicu. U zoru, Azem Bejta je pozvan na predaju. Šiptari su pripucali. Pukovnik Stojanović naredio je artiljerijsku paljbu. Borba je trajala čitav dan. Na zgarištu do zemlje razrušene i spaljene Galice, ostalo je 125 mrtvih kačaka
O sudbini Azema Bejte dugo se ništa nije znalo. Tek četrdesetak godina kasnije saznalo se da ga je ranjenog iznela iz obruča njegova žena i ratna drugarica,Ćerima, zvana Šota Galica. Ali, kako je u putu ubrzo umro, telo mu je bačeno u jednu duboku jamu kraj sela Prčeva. Svi prisutni su se tada zakleli, dali "besu", da nikada neće odati tajnu njegovog groba. Ipak, Šiptari su i ovu "besu" pogazili, pa su 1971. godine kosti ovog razbojnika, pljačkaša, secikese i sadiste, koji je žrtvama odsecao uši, svečano su iznete iz jame i sahranjene. A Azem Bajta proglašen za "nacionalnog borca".
Čim spomenemo riječ "šota" mi pomislimo na igru koja se, nažalost, igra na svakoj srpskoj svadbi. Porijeklo imena Šota dolazi upravo od imena Šota Galica, imena žene srbomrsca "kačaka" (odmetnika) Azema Bejta.Ova šiptarska amazonka nosila se kao muškarac i ratovala pod muškim imenom Ćerim.
Šota Galica je nakon muževe smrti zulumčarila i predvodila odmetnike.
U srpskom narodu sačuvano je sjećanje na užasan događaj kada je Šota uhvatila šestoro srpske djece, čobančadi kod stada, na planini Mokri, povezala ih, naložila vatru i sve ih bacila u oganj.
Dok su djeca gorjela Šota je sa "kačanicima" igrala svoju igru oko vatre, orijala i pjevala: "Šote, mori šote / šote mašala / davno želim šote, mori, da te igram ja!"
Na mjestu stradanja nevine dječice podignuta je spomen-ploča koja je stajala do kraja II svjetskog rata. „Šota" nije nastala tako davno, da se je ljudi ne bi sjećali odnosno znali kako je nastala.
Ja recimo volim, bratstvo i jedinstvo, svagde samo ne i porodici. Ali poreklom sam iz jedne bivse republike, i mnogo toga me nervira. Na nasoj sceni pare uzimaju oni, a nasa "cirilaca" u Hrvatskoj i federaciji BiH nema legalno trziste. Individualno dosta ih voli nase narodnjake, ali to se slusa u samoci. Primer:iz Hrvatske moj poznanik je imao Cecu i rado je slusa. To je imao i u autu, ali kada je seo jedan drugar bacio mu je Cecu( kasetu) kroz prozor. Ili citam na netu, Muslimovic je u svom mestu glavni musliman, a ovde ga drze kao dragulj . interesantno ovde peva uglavnom ljubavne a tamo pesme Ilahija i Kasida.Ja u sustini nisam nacionalista,jer nisam tako vaspitana. mada sam ucesnik ovog bratoubilackog rata i mozda bi trebala drugacije da mislim. Ali mi ponesto i smeta .Ne znam da li si citao o Soti, a ovde se i na svadbama svira. Evo pa procitaj. Pozdrav
Sote mori Sote
Pet dreničkih sela - Galica, LJubovac, Poljance, Mikušince i Dubovce - pod svojom vlašću držao je mali car, šiptarski terorista Azem Bejta, okružen svojim do zuba naoružanim kačacima. Godinama, ni žandarmerija, ni vojska Kraljevine Jugoslavije nije smela da stupi u drenički atar. Tamo su Šiptari imali svoju "državu", "mali car" im je raspisivao poreze, globio ih, mobilisao, uvežbavao u rukovanju oružjem, gonio na kuluk... Drenica je trebalo da bude jedna od baza u kojoj će se, do Ramazana 1924, okupiti odmetnici sa raznih strana, da bi na Bajram digli sunarodnike na ustanak! Veče uoči Bajrama, jedna vojno-žandarmerijska jedinica opkolila je Drenicu. U zoru, Azem Bejta je pozvan na predaju. Šiptari su pripucali. Pukovnik Stojanović naredio je artiljerijsku paljbu. Borba je trajala čitav dan. Na zgarištu do zemlje razrušene i spaljene Galice, ostalo je 125 mrtvih kačaka
O sudbini Azema Bejte dugo se ništa nije znalo. Tek četrdesetak godina kasnije saznalo se da ga je ranjenog iznela iz obruča njegova žena i ratna drugarica,Ćerima, zvana Šota Galica. Ali, kako je u putu ubrzo umro, telo mu je bačeno u jednu duboku jamu kraj sela Prčeva. Svi prisutni su se tada zakleli, dali "besu", da nikada neće odati tajnu njegovog groba. Ipak, Šiptari su i ovu "besu" pogazili, pa su 1971. godine kosti ovog razbojnika, pljačkaša, secikese i sadiste, koji je žrtvama odsecao uši, svečano su iznete iz jame i sahranjene. A Azem Bajta proglašen za "nacionalnog borca".
Čim spomenemo riječ "šota" mi pomislimo na igru koja se, nažalost, igra na svakoj srpskoj svadbi. Porijeklo imena Šota dolazi upravo od imena Šota Galica, imena žene srbomrsca "kačaka" (odmetnika) Azema Bejta.Ova šiptarska amazonka nosila se kao muškarac i ratovala pod muškim imenom Ćerim.
Šota Galica je nakon muževe smrti zulumčarila i predvodila odmetnike.
U srpskom narodu sačuvano je sjećanje na užasan događaj kada je Šota uhvatila šestoro srpske djece, čobančadi kod stada, na planini Mokri, povezala ih, naložila vatru i sve ih bacila u oganj.
Dok su djeca gorjela Šota je sa "kačanicima" igrala svoju igru oko vatre, orijala i pjevala: "Šote, mori šote / šote mašala / davno želim šote, mori, da te igram ja!"
Na mjestu stradanja nevine dječice podignuta je spomen-ploča koja je stajala do kraja II svjetskog rata. „Šota" nije nastala tako davno, da se je ljudi ne bi sjećali odnosno znali kako je nastala.