Put mog zivota...

U životu postoji trenutak, kada stanemo, zakopamo stopala do pola u tlo i nemo posmatramo. Okrenemo se. Iza nas promiču već zaboravljeni događaji, neki dragi ljudi, neki teški trenuci, neko odsustvo nas...

Pogledamo, zatim, napred! Bezbroj još neupoznatih lica, bezbroj puteva i staza, neka svetlost nama ne doživljena, neka tama ne prepoznata, neki jezici nikad ne izgovoreni, neki pogledi...

Sa strana nam prolaze paralelni putevi, smeju se ljudi u svojoj bezbrižnosti, plaču u teškoj tugi, trče ka nečemu a ni oni ne znaju kuda ih to vodi, neki koračaju unazad a to i ne primećuju...

Ja ih primećujem, a i oni krajičkom oka vide mene. Po nekad zastanu da me osmotre i izbroje mi korake. Po nekad me saosećajno pogledaju, ponekad se samo cinično nasmeju. Verovatno i ja njima ali nisam svesna. I svi mi zajedno koračamo putevima koje smo sami izabrali, ili nam ih je sudbina dodelila, ili nas je neko gurnuo na njih, ili nismo imali snage da ih zaobidjemo. I pružamo ruke ka drugima, ali nam se prsti ne dodiruju. Niko nema snage da napravi još jedan korak i povuče na svoj put.

Možda je svačiji put samo po njegovoj meri iscrtan.

I to je to....

 (jednom, nekada, napisala sam ovo... danas mi je bliže nego ikada)

Pošalji komentar ::

čudna si ti biljka ako smem da primetim.

Коров.
Слажем се с' претходником :)

svako nosi svoj krst ili
svako ima svoj put kojim mora proći

chose

I pružamo ruke ka drugima, ali nam se prsti ne dodiruju.
jasan mi je taj osecaj.....
Svako ima neki svoj put... neki ga biraju neki ne... ali i to je izbor...
Tesko je naci coveka s kojim mozemo biti ono sto jesmo.... koji ne trazi da odstupimo sa svog puta... koji nas moze razumeti....

@chachkalice, verovatno si u pravu... verovatno ;)@Tay... hm... Bingo!

@lazarice to je stara istina. Jednom sa o tome pricala sa nekim meni dragim ljudima i zapravo smo shvatili da je svaciji zivot, bar uggubo, iscrtan po meri... koliko ko moze podneti. I valjda je to to :)

@nemiri, za tebe cesto pomislim kad das komentar da si ili vidovita ili da se svaki dan vidjamo face to face... :) pa da znas... :)

@plava... cudni su ti osecaji...

Da, cudni su....

Ne zaboravi na stepenice..
danas je možda više nego ikada važno
na kojoj si visini.. neki putevi vode i na nebo :)

mudrost je smestena u tri reci... "to je to"...

nisam vidovita :)

mhm... :)

Izbor je tvoj.Ako sti to tada napisala
a i sada se prepoznajes u tome
nisi iskoracila. Nevidljiva sila te drzi
u mestu. Sama pred sobom znas sta
je to. Pokusaj da se oslobodis
nametnutih stega i iskoraci.Na bolo koju
stranu.Samo kreni.A onda, ako je potrebno
menjaj pravac.

...naravno, izbor je uvek moj... Sada sam ukopana jedno par hiljada km dalje od onog trenutka kada sam ovo napisala... mozda je po nekad i potrebno zakopati stopala i osmotriti... mozda...

Jedno je sigurno - svi mi idemo nekim svojim putem.

da , i jeste upravo tako jednostavno :) uživaj na svom putu ...

"neupoznatih lica" - svidja mi se izraz ;-)

teoretski uvek imamo izbora, ali često u praksi to ne možemo uraditi

Otkopati noge iz peska, staviti osmeh na lice, ljubav u srce i krenuti dalje, u novi dan, jer novi dan čeka na nas :)