Zvijezdo neznana!
Posrćem…
Bolni dlanovi
I krvava stopala…
Ne daju mi igleda!
Ostvarenje želja I čežnje
Moža su mi ipak....
Napokon...
Na dohvat ruke!
Ja idem kroz vrijeme…
A prepreke
Su nepremostive…
Tebam tvoju pomoć!
Ne mogu dosegnuti Snove…
A Osjećaji su mi presahnul!i
Zkasnit ću
Na sastanak s Dragom!
Ima li…
Imam li mjesto...
Pod Suncem?!
Putniče!
Onkraj Svijeta
Nalazi se Nada!
Ili mnogo bliže…
Ako si Optimista…
Svemirko
Uspeh je moć
Moć je uspeh
Hoću da snagom svog poljupca
Zaustaviš moj Svemir
Zamak je snoviđenje i miris starina
svaki nabor, prevoj i sen draperija
pod baldahinom latice su bile kolaž-uobrazilja
prozor kraj nas nije stajao
nisam mu krila raskrilila
ni vazduh ni vodu nisam kroz nj’ dotakla
ni uvojak kose nije ti večnost na dlan padao.
Hajde, reci mi
sve sam to u slici zime
na oknu živela
vetar nam nije preko ramena protrčao
svetlost sveća nije zadrhtala
kapi voska nisu niz svećnjak kliznule
ni kamin nije postojao
dah na vratu nisam osetila
to se notna zastavica sa mnom poigrala.
Hajde, reci mi
niko me na rukama nije nosio
sama sam levitirala
jedinstven reljef jagodica
bio je hiperrealistički naslikan dodir
nekog sumanutog slikara
i damari srca bili su kompozicija
nekog vanredno nadarenog kompozitora
ni zvezde ni zore nisu se rađale
ni divlji konji nisu projahali iz sna nas prenuli
i nije bilo svitanja u kom’ su nam cvrčci kapke rastvarali
sve su to bile dišuće projekcije
talentovanog režisera
krila se ptica nisu spajala
ni zažarena divljina, nežnošću potaknuta
nije se budila
ni krošnje nam nisu krale
otiske s’ grla.
ruke su bile akvarel dimnih čestica
ni osušenu zemlju
kiša nije natopila
ni gladne usne nisu se hranile jabukama
ni brane u nedrima nisu popustile
ni bujice nisu svom silinom potekle.
Hajde, reci mi
sve je to uobrazilja
pomahnitalih hiperleralističnih umetnika
hajde, reci mi
ne postojim
sebe sam izmislila
nisam se ni rodila
ni živela
hajde, reci mi
nisam disala.
(autor: jelenaartpozija)
Čudno, da li je moguće da boja kose utiče na život? Ne, ne verujem, nije moguće, postoje toliko važnije stvari na ženi od boje kose. Blago naivnima...
49sati sam bila crvenokosa.
Kao pavuša, navikla sam da ljudi smatraju da sam glupačica, još kad vide boju očiju! Neki put to i vredja, ipak ja mogu da predjem ulicu da me ne zgazi auto, znam da se ide na zeleno.
Patila ja tako, patila, i ni slučajno nisam htela da budem crnokosa, i ofarbam se ja crveno.
I... jaaaoooo.... Ne znam šta muškići misle o crvenokosima, ali boli me onaj deo tela, gde ledja gube pristojno ime, što će reći, aman, zaman, ne štipajte toliko.
Možda je to i zbog loknica a la Madam Pompadur..... vratila se ja mojoj pravoj, plavoj kosi....
Štipajte orginalne crvenokose, ili bar one koje tvrde da su orginali. Znam da je lako prepoznati orginalnu crvenokosu, sad sam naučila, ona nije umiljata mačkica, nego divlja tigrica.... za razliku od nas plavušica, koje smo.... he he he, pa zna se.... evo moje orginalne slike
Kako smo se nadali......
Školo, školo, nikad te nisam volela, a proganjaš me ceo život.
Ne volim te zbog nekih tvojih predmeta koje nisam najbolje shvatila!
HEMIJA!
Čudna nauka. Dovoljno je da nekog samo vidiš, da te dotakne lagano laktom, osetiš neke trnce, mravići krenu od vrha nožnih prstiju, u stomaku osetiš neku čudnu prazninu, pa onda kao da te je neko pesnicom udario, izgubiš vazduh, a glas počne da bude nekao čudan, senzualan, oči ti se poluzatvore, i počneš da pričaš gluposti.... Nekom drugom komotno možeš da sedneš i u krilo, može da ti trabunja šta hoće, samo pogledavaš na sat koliko još moraš tu da se daviš.
Onda ta FIZIKA!
Kad proradi hemija, pojavljuju se neke simpatične neravnine i izbočine, kod Nje iznad struka, kod Njega ispod struka. Pojma nemam zašto je to tako, i šta je to ustvari.
Ili MATEMATIKA
Ona je tek zaguljena. Za čas sama sebe uteruje u laž, pa 1+1= 3. A tek što je nezgodna kad počne da kalkuliše sa hemijom, a tek sa fizikom, da poludiš, nikad nisi siguran šta će na kraju ispasti, i uvek bude nešto što si najmanje očekivala.
GEOGRAFIJA, nikad je nisam znala, baš nikad. Čovek bi očekivao da je to jedina stalna, sigurna veličina, jok, nije. Normalno bi bilo da imaš Severni pol i da je on ledenica, hladno, ali dešava se da se nekom, taj Severni pol smesti oko Ekvatora, auuuu, tamo gde bi očekivao da je najtoplije... uf... uf... da je vulkan tu... Umesto da mu je hladan mozak, može biti ledenica ona slatka mala stvarčica... ma, na srce mislim!
SRPSKI JEZIK
To je tek priča za sebe. Gura se sa nekom azbukom, koju deca u školi, u vlastitoj zemlji, ne znaju. Onda ubacuje gomilu reči za koje bi svako rekao da ne pašu tu uopšte, ali one nekako zgodno legnu, baš im lepo. Nekima služe kao poštapalice, kad nemaju šta da kažu, ali neki ih koriste onako sa merakom. Primećeno je da u kriznim situacijama, te reči preuzimaju primat. Jedan moj poznanik je obećao da me nauči da ih koristim, ali je odustao, izgleda da sam antitalent, kad ja nešto blago kažem, bude gore od najgore psovke, naravno ja odmah porušim sve mostove. Drugi jedan(nije drug) pali se na te besmislice, neki pa vole da ih čuju kad rade sklekove.
STRANI JEZICI
Tu nema problema. Od svakog jezika se zna po pet reči, mnogi znaju, iz serija, najvažnije, samo nisu sigurni da li je to španski ili portugalski, pa se čude ponekad kako im španjolski čudno zvuči. Ja nemam problema, ruke me dobro služe. Ne znam kako bih se sporazumevala da mi neko veže ruke, ma, snašla bih se, ja ovako brbljiva...
KRAJ ŠKOLE
To mu dodje kao kraj neke veze. Veza kao veza, čim je nešto vezano hoće da se razveže. I tako ti raskineš tu vezu, a nisi svestan da kad ti jednom udje pod kožu, nema šanse da se oslobodiš. Možeš se boriti kao kung fu borac, slaba vajda, mislim na te predmete....prate te ceo život, neki manje, neki više. I nije ti do njih, ali se tu nekako muvaju....
Kasetna bomba???
Šta li mu je to???
Da li je to nešto dobro, ili ne???
Kad bi mi neko rekao da sam kasetna bomba, da li bi trebalo da izadjem sa njim na večeru (gladna sam, a kroz frižider duva promaja) ili treba da se smrtno uvredim???
Ako neki poznavalac tih bombi naidje na blog, molim objašnjenje.
Zasad mirujem ali teško, radoznala sam i nestrpljiva
Mislio si da je život
ako hoćeš
ili
Moraćeš
a onda
još si tu?????
Sto mu futoskih kupusa! (negde u formatiranju particija izgubila sam sh, ch i ostale kvacice na slovima...ali to je sasvim druga prica)
Dobar dan, osmeh, mozete da mi date ovu glavicu kupusa (razmisljam, brojim, koliko nas je, valjda ce biti dosta za salatu)?
Jaooooj, a jesu ovo sve vasa deca?
Okrenem se....Nemam pojma ko su, prate me vec pola sata!
Mamaaaaaaa breee! Cuje se se ispod pink, zelenog i crnog kisobrana. Smejem se.
jesu , moji su.
Jaoj, kako je to lepo.
(Zeno, daj mi vec taj kupus, drzim novacanik u ruci vec 10 minuta!)
A sta vam je to?
Koje?
Pa, to! Pogledom mi pokazuje na stomak.
A toooo! Pa sta je? Debela sam!
A jaoj, ja sam mislila da cekas jos jedno..hahaha
Gledam u moj stomak, pa se nesto cudim, pa nije i neki..ali hajde
Daj bre zeno daj mi jebeni kupus!
Pa sto ne rodis jos, vidi kako su ti lepa deca?
E, matora sam ja, a i dosta je, a mogu ja da dobijem taj kupus?
Moze, moze....
Pakuje u onu kesu, onako , pozamasnija od mene, ne bih ni primetila da nije spomenula moju korpulenciju..,.***** li ga. Klinci umiru od smeha...
A sta ce ti ovolika glavica? Za salatu ti je dosta i manja?
Dosta mi i manja?
Nije mi dosta. Daj dve!
Jebote.
Pakuje mi onaj kupus i dalje brblja. Ispod kisobrana se ori smeh vec..smejem se i ja..jebote zeno nemoj da skrnavis kupus!
Kupus je kult!
Bar tamo gde sam nekada zivela..eh, da.
Platih ja onaj kupis idi zeno s milim bogom. Pojavljuje se autenticna trudnica, dok mi odlazimo. Cujem glas, jaoooooj, pa ti si trudna! A jel- ti to prvo?.....vec ne cujem glas...E, stvarno kakvog sveta ima...Nekog besmislenog. Smisleniji je kupus od tog sveta. Zato - kupusu, mi te obozavamo i klanjamo ti se. Iz kupusa smo nastali u kupus se vracamo!
(Ovde bi trebala sada da stoji fotografija nekog kupusa, po mogucstvu nekog banatskog, ali me mrzi da kacim)
I tako, toliko o besmislenim ljudima i besmislenim postovima i vrlo smislenom kupusu, jbg valjda se tako kaze.
Imali smo dobar rucak, odlicno smo se proveli otimajuci se za salatu.
Sledeci put kada me bude neko pitao tako nesto..sta ima gospodjo? Sta, sta ima, nema nista BRE?
Ma, nema nista, nemoj ni da pitas, samo daj jebeni kupus!
Pozvao me je da provedm noć sa njim.
Nisam želela.
Ne volim noć, tako je duga, hladna, ne mogu da spavam.
Plašila sam se grmljavine, kiše, vreme je grozno.
Šaputao je
-Samo malo, samo dodji, ne mora cela noć, samo nekoliko sati. Trebam te. Ne mogu bez tebe. Budi dobra, dodji. Videćeš neće biti teško, bićemo sami, radiću sve što zatražiš.
-Ne mogu, spava mi se, umorna sam.
-Samo još ovaj put, nikad više neću. Hitno mi je.
-Tako si rekao i prošli put.
-Zar bi mogla da me odbiješ?
Ubedjivao me je, molio, pretio, obećavao kule u vazduhu. Znala sam kako to već ide, dodjem kasno, on me nasmešen dočeka, a onda.
Kafa. Pa...
Uf... što sam žensko, neki put poželim da sam lučki radnik, da utovarujem kontajnere na brod, bilo bi mi lakše. Ja sve moram sama, celu noć, on se ni najmanje ne trudi, okrene glavu, samo što ne čita novine. Zatvori oči, imam utisak da drema. Preznojim se koliko puta. Skačem, gore, dole, moje ruke su uvek u pokretu, telo napregnuto, misli ni na trenutk ne mogu da pobegnu.
Nekad sam mislila da sve to radim jer volim. Zašto onda tražim novac za svoje usluge? To nije ljubav, ja sam roba i ja se prodajem, kako ružno zvuči. Što je najgore ja se trudim da uvek budem u toku, da ne poveruješ, čitam knjige, pratim šta drugi rade, hoću sve da znam. Nikad ne možeš sve da znaš, uvek ima neka novotorija.
Pravim se važna što me sve više traže.
Da li je to dobro?
Priča se da mrtvog podignem na noge. Ja kažem da je u mom poslu najvažnije mesto. I svako bi me samo malo, tek da ga podignem na noge, oni to kažu da ih razradim. Što se sami ne razrade, pa ja jednom da dodjem na nešto što radi kako treba, a ne da moram da ga ja dižem?
Volim da radim sa ženama, one znaju šta hoće.
Nema kod žena, može, ne može, zna šta hoće i koliko hoće, kad plaća, ona zna šta joj treba.
Muškarci se sve nešto snebivaju, a kad se otvore, ne mogu da ih zaustavim. Uvek mi se vraćaju. Osećaju da imamo neku zajedničku tajnu, ne mogu da veruju da ih obično zaboravim kad stignu do vrata. Pogledaju me značajno, kao ja znam, on zna, mi smo zajedno u njegovim najgorim morama. Svakom se nasmešim kao da sam baš njega čekala.
Stariji uvek traže isto.
Mladji vole novotarije i ne pitaju koliko košta.
Kad je sex u pitanju, sve više mi dolaze oni za koje bi verovao da im ne trebaju moje usluge. Oni oko pedesete se drže tako-tako, kako ko, ali ovi mladji mi donoose glavnu zaradu. Da njih nema ....
Da pokušavaju da budu duhoviti, ali odmah sa vrata znam šta im treba i zašto im treba... probaju sa onim večitim
-Meni to ne treba, za mog druga je
Naravno sa drugom rečenicom se odaju, i šta se mene tiče da li on može ili ne može? Koliko može, a koliko sanja. Neka kaže, jedan dan, vikend, nedelja, i cao djaci, drugi je na redu.
Deca su najsladja, sa puno poverenja me slušaju, prstićem upiru u sokiće i bombone, a ja se sva rastopim kad kažu
-Mama, ovo je najbolja teta u belom mantilu, nema iglu ni ono hladno, samo sokiće da ne boli grlo, opet ćemo doći u apoteku kod nje.
Bregovi
Dim iz odžaka
Česma
Mandolina
Pukla
nepukla žica
Prozori
Drumovi
Kaldrmni
Prašnjavi
Konji
Konjanik
Zvekir
Zvuk
Cvat!
Zavrćeš česme
Srušiš
Kuću
Zid il’ dva
Vezuješ
Razvezuješ
Godišnja doba
Svetlost
Okivaš
Otkivaš
Vrtove
Vrata
Pupoljke
Leptire
Šaš.
Igraš se
ugarcima
nanosa
I sve to
iznutra
platno
sluzokoža.
*pointilistički-nominativno
(autor: jelenaartpoezija)
Ležim na travnatoj prostirci
tik uz reku
u razgovoru sa zvezdama
(jedino to mi treba)
na izdisaju dana
u kom sam upala u crnu rupu
bunar bez kofe i čekrka.
Čekam da se stropoštaš
niz liticu klatna
posledni tren tvoj i,
Nema te više!
likujem
(naivno).
Jesam li preživela?
Mora da jesam
stojim na nogama
(doduše horizontalno)
sačekaću
duboko sutra
neću da brzam sa zaključcima.
On ima pipke.
Dan hobotnica.
Madona i ja
Ha ha ha… kako zvuči lepo.
Pazi ovo, Madona i ja, kao da smo neke prijateljice. Baš mi se dopada, moram još jednom, Madona i ja...uf....
A počelo je ovako
Zove mene neko da mu pravim društvo krajem septembra 25.9, ni manje ni više, nego u Budvi na koncertu Madone. Budva je na moru, što je veliki plus za Madonu . Taman sam bila odustala, i pomirila se sa sudbinom.
Ima samo jedna mala zakoljčica, moram da budem dobra do tada. Sad kad bih ja znala šta mu to znači. Objašnjeno mi je da to znači da moram da sedim u Beogradu, uglavnom kod kuće, bezobraštine da ne gledam ni na TV, a one slatke male stvari da zaboravim, pošto sam kažnjena za neke druge prekršaje
Dilema je velika.
Prvo u Beogradu i moram da budem, pošto jedino tu imam stan, zasada.
Drugo porno filmove ne gledam, ustvari pogledala sam jedan i shvatila da mi se više dopada kad to sama radim, nego kad gvirim.
Treće, kako bre da zaboravim, nije to komšija koji se otselio, pa ga zaboraviš.
E, Madona, Madona, da li ćemo se videti uživo ove godine?
Čujem nešto da otkazuješ turneju po Evropi, a Crna Gora čini mi se nije još u Evropi, ili jeste???Pojma nemam, a nije me ni briga.
Brinem samo da li se isplati da ispunim sve zadatke za naše vidjenje.
Nemoj slučajno da ne dodješ, a ja bila dobra badava.....
Vita jela zelen bor, Madona potvrdi dogovor!
Che sera sera