Za ovu krem čorbu spremila sam posebnu činijicu od bundeve :) Ne treba neko posebno umeće da se napravi, a ukućanima će se sigurno svideti kada je iznesete na sto.
Potrebno je:
450 gr bundeve
1 l + 100 ml vode
1 dl pavlake
2 šargarepe
1 krompir
1 kašika brašna
1 crni luk
30 gr putera
so
peršun
Povrće kuvajte u loncu sa vodom. Kada je skuvano,izvaditi da se prohladi,pa propasirajte u blenderu pa vratite u lonac. Posolite i pobiberite. U pola čaše vode razmutite brašno,pa ga sipajte u čorbu. Dobro izmešajte ,pa dodajte puter. Servirajte sa pavlakom i peršunom.
Садила мома
крај воду лојзе,
ах, лојзе, лојзе,
с'с бело гројзе.
Кад га је садила,
она га клела:
"Ах, лојзе, лојзе,
немало гројзе!
Зашто те садим,
зашто те градим,
када си немам
нигде никога?"
♫ Зора Дремпетић
Ових дана РТС 2 свакодневно приказује архивске снимке својих емисија. Једна од њих је била музичка, с почетака телевизијског емитовања, и у њој сам чула песму чији текст отприлике иде овако:
Синоћ пођо Радо,
синоћ пођо бела Радо
ал те не украдо.
Не гази лојзе, не бери гројзе
не прави лада око винограда.
Везах коња Радо,
везах коња бела Радо
за јелову грану.
Не гази лојзе
не бери гројзе
не прави лада око винограда.
Кад ујутру Радо,
кад ујутру бела Радо
мог коњића нема.
Не гази лојзе
не бери гројзе
не прави лада око винограда.
Нисам препознала извођача,
ни девојке које су га певајући пратиле кроз виноград,
па ако неко зна о коме је реч, нека каже!
Počelo je neobično, baš na blogoyu
PP, broj mobilnog, poziv na kaficu... ...
Iju...a ja kao seoska mlada,
Šta će misliti o meni ako odmah pristanem.
Kazala sam nikad više upoznavanje uživo sa blogerima, ko zna razumeće, ko ne zna, šta ću mu ja... ...
Kad je kažem nikad više, to sigurno uradim koliko sutradan.
Tako nekako je i bilo.
Ja u banci, a mobilni urla kao da ga kolju, namešten na sve jače, dobro me nisu izbacili napolje. Obezbedjenje je držalo ruku na pojasu, tamo mu valjda pištoljče.
Ja se maših za telefonče.
Svi gledaju sa iščekivanjem.
I šta sam mogla, progugutah najumilnijim glasom
-Za pola sata kod mene kafica... sastanak na busu, da ja malo osmotrim dotičnu personu, nisam ni ja više naivna:) nema upadanje u stan nepozvanima.
Osoba neće da je "imentujem" poznata je na blogoyu, pa neću, da joj ne pokvarim nešto. Dopada mi se, šarmantna je, duhovita, amizantna. Zajedno provedeno vreme, proletelo je... ne bih o detaljima... ne interesantno za većinu...:):)
Vidiš, neću nikom reći ko si, ni kako izgledaš, ni da mi se dopadaš.
Izaćiću sa tobom ako me ponovo pozoveš. Zašto se kriješ? Neka veza na blogu? Ja sam ljubomorna, to svi znaju. Volela bih da gledam ponudjenu pretstavu u Madlenijanumu, Ožalošćena porodica.
Popićeemo kafu sigurno, ali bolju nego što ja kuvam. Onaj Srk, što popismo, bio je suviše sladak.
Do sledećeg vidjenja, veliki pozdrav
Desilo se već odavno al da se zapiše ...........
U trenutku pomislim da kanda bi trebalo setiti se šta bi za dotični primer rekla fizika . Hm , pravolinijsko kretanje nekoga tela bi trebalo izbaciti iz njegove ose kretanja činom neravnomernog trenja o podlogu istog a u zoni posmatranja dotičnog tela kao celine podeljene po pola . E sada kako sam ja u tom telu koje se kretalo pre upitnika pravolinijsko nezadrživo leteo ka zadnjem delu drugog tela pri čemu su i jedno i drugo telo putnička vozila od kojih je ono na koje sam ja nezadrživo leteo bilo stalo a ja sam u drugom polagao doktorat iz fizike sa temom kako sa stotkom proći pored onog ispred mene a da zjbem fiziku jer ona kaže da ako izbacim telo iz pravolinijskog kretanja ono mora ići po novoj putanji koje određuje trenje a koje je opet u trenutku bilo više nego jako zbog moje mase koja je opet više nego ........................
..............ko još voli fiziku , ajd ja to da uprostim
Ustanem ti ja ne svojom voljom onomad , sednem u onaj moj ljuti zmaj tj yugić natovaren do plafona s'kojekakvi alati i zapucam pravo pa za NS . Ono " rano " je vrlo bitan momenat u elaboratu , nekako on štekće , i tu negde kod Temerina počnu da se mešaju priče u ovaj naš saobraćajni putopis . jedan iz suprotnog smera poče priču da meša sa krojačkim zanatom pa tako omak pa za termin " makazice " E neće da mogne , neće on mene vidi u tu priču , kako on o krojnici tako ja o " hidrogradnji " . Sve u svemu nađosmo se na pola pa se koristismo zajedničkim terminima " ULETETI " on je uleteo u " makazice " ja uleteo u Kanal
Al ne leži vraže , tema o krojnici prerasla u višu štabnu školu te se dotični prebaci na taktiku ratovanja na terenu koji odgovara neprijatelju pa tako usvoji u momentu sledeću vojnu doktrinu " gerila " ili u narodskom tumačenju tj sl prevodu " udri pa beži " Ja u datom trenutku hendikepiran jer me neko nenajavljeno prebacio sa hidrogradnje na odsek " plovnost bušnih tela , u momentu potonem u onaj grandiozni poduhvat naših neimara ( nebi me iznenadilo da je i Mrka imao nekog udela jer mi to liči na neki koridor ako ne deset ondak bar osam ili sedam ) tj Kanal
I sad dolazi na redu matematika , verovatnoća kaže da u trenutku zaustavljanja kretanja mog vozila koje iz uloge aviona ( kako je samo znao da leti ) prelazi neumoljivo u ulogu onog ruskog "Kurska " ( kako je samo potonuo , mislim i Kursk i Yugo ) , ona , mislim matematika , kaže da glava mora da zvekne o nešto ...........vidiš tu ulazimo u domen narodne lutrije srbije i pitanja verovatnoće izvlačenja " sedmice "
Sreća pa glava mora da zvekene u nešto , i zveknula je , hvala mom ćalcu što je našo da se rodi u sred Dervente pa mi nebi ništa jer da sam kojim baksuzlukom zvekno koleno ja bi još i dan danas bio bangav
I tako , izvadiše me iz onaj kanal , ja okreno ključ onaj moj štekće , partizan ili general sa više štabne škole je već bio negde kod horgoša , Mrka je najebo jer će mu pocepam diplomu jer ko još pravi onakve kanale osim ako se ne priprema za neku tenkovsku bitku pa pravi prepreke za njih , a ja najebo jer burazer ništa nije hteo da mi prizna što sam kasnio na poso
jbga , taki je poso ni ja ga ne volim ............
Eto samo da se zna , mislim više nigde nejdem na put bez peraja i maske , ajd pa zdravo idem da skočim u akvarijum ...........moć navike
Ne znam kako sam od cele zemaljske kugle izabrala da živim baš u Srbiji!
Stvarno ne znam.
Danas sam se zapitala da li je možda vreme, da ipak prihvatim jednu glupu ponudu i odem.
Srbija je jedina zemlja na svetu koja ne želi decu.
Da je želi ne bi trudnicama davala otkaz, bacala ih na primanja prosečnog dohotka nekog levog preduzeća, umanjenog još 40%. Ne bi im naplaćivala preglede kod lekara, ili zakazivala da dodju u ordinacije pune virusa i ostavljala ih da satima čekaju.
U samom začetku nailazi se na toliko prepreka da se rodi dete, da nije ni čudo što kad to dete ipak dodje na svet, nema mleka, jer uvoznik stavio veto, nema vrtića, jer se ne isplati dotirati toliko, nema besplatnih knjiga, jer roditelji su dužni da sami sve nabave, pa deca su njihova...
Srbija želi da pobije svoje penziponere i invalide, ničemu joj ne služe, samo opterećuju državnu kasu. Navalili da žive kao da je smrt izgubila njihove spiskove, a ti invalidi još hoće i da rade, da ne kažem koliko državu košta njihovo lečenje.
Najsrećnija bi bila da svi nestanu sa dlana zemlje.
Oni u najboljim godinama su svuda dobrodošli osim u svojoj vlastitoj zemlji, Srbiji. Stalno se nešto bune, hoće svaki dan da jedu, hoće pristojne uslove za rad, hoće da rade samo odredjeni broj sati, da se poštuje praznik i nedeljni odmor. Mnogo su velika zakerala, hoće da imaju standard bar kao u Africi, a dobro znaju da je Afrika za drugu vrstu ljudi, ne kaže se džabe : radi kao crnac...
Onako , kad razmislim, plan je da u državi Srbiji na kraju ostanu samo političari, pa neka se zakrve medjusobno. Nešto računam, mogu ostati i oni direktori sa svojim platicama, koje su srozali na 500-600 000 dinara. Ja ne bih ni umela da živim sa tim novcem, mora da se i oni namuče da ga potroše.
A mene hvata groznica! Još 29 dana! Uzbuđenje je uhvatilo zamah. I zato što ova godina za toliko izmiče, i zato što me hvata kupoholičarska groznica, i zato što jedva čekam da okitim jelku! Ljudi se raduju Božiću, nekim svojim intimnim svetkovinama, a ja kao dete skakućem zbog Nove godine! Naučilo to od malih nogu da se raduje, da uživa, da deli, da dobija.. I da se ukrašava! K'o novogodišnje drvce!
Kazesh da je cutanje umetnost. Htela sam jednom da cutim pored tebe, da prekinem bujicu svih dragih rechi koje sam upucivala tebi, u nadi da cesh se ti nadovezati svojima, i da cemo na kraju oboje zavrshiti u potoku svih emocija koje smo nasluceno delili.
Zacutala sam.
Otkucaj, i tishina... Upravo tishina....
Praznina..... Samo praznina i odjek mojih sopstvenih rechi koje su mi se vracale, negativno dvostruko jache.
Sve vreme je bila jednosmerna ulica, a sada je znak STOP.
Ovo sam prvi put probala, a i videla kako se sprema, pre tri godine kada sam bila na godišnjem u Makedoniji.Recept je od moje zaove,koju puno,puno pozdravljam :))
Potrebno je:
1 kg tankih kora za baklavu
250 gr mlevenih oraha
100 gr seckanih oraha
200 gr mlečne čokolade
50 gr čokolade za prelivanje
3 kašike šećera
3 kašike griza
1 narendana kora limuna
200 ml ulja
100 ml kisele vode
1/2 margarina Šerbet:
1 kg šećera
750 ml vode
Kiselu vodu i ulje staviti na vatru da provri,jedan kluč. Skloniti i malo prohladiti.
U veću, dublju posudu izmešati mlevene i seckane orahe, šećer, griz, na sitno izrendanu čokoladu i koru limuna (ako hoćete).
Uzeti jednu koru,poprskati mešavinom ulja i vode , staviti iglu za pletenje na 5 cm od početka kore...
....i preklopiti .
Preko preklopljenog dela staviti nadev ,oko 2 kašike.
Uz pomoć igle, motati koru ali nemojte je mnogo zatezati prilikom motanja .
Vrh igle nasloniti na ivicu tepsije i koru nabirati(gužvati) na iglu,a iglu polako izvlačiti. Slagati tako koru,po koru,jednu do druge.
Staviti da se peče na 200 °C oko 20 minuta,dok blago ne porumene.
U međuvremenu, skuvati šerbet sa kojim se prelije pečena baklava još dok je u tepsiji i ostavi se u njoj dok ne upije šerbet.
Servirana baklava,prelije se sa istopljenom čokoladom. Tepsija u koju se peče baklava mora biti manja zbog nabiranja. Ja imam dve tepsijice od 23×33 i u njih pečem.Uvek napravim ovu količinu,stavim u kutiju,pa u frižider i onda po potrebi uzimamo.
Vama ako je mnogo,radite u pola mere. Može se spremiti i za dane posta,samo se mlečna čokolada zameni posnom.
Prijatno !
Danas je svetski dan borbe protiv side, da li se to čestita u stilu: Čestitam ti dan side i želoim sve najbolje
Šta se podrazumeva pod tim najbolje, da li da je dotični upoznat sa tom sidom, ili misli da je to neka ženska sa kojom treba da se nadje...
Da li je to borba, da li je prsa u prsa, ili je to više onako administrativno?
Neki neće da jedu sa obolelim, niti da mu pruže ruku.
Treba li da u reči jedu, promenim slovo i da umesto D napišem B, da bi vam bilo jasnije, ne neću, nije u stilu AneM. Što se tiče pružanja ruke, ako ima šta bolje da pruži , ruka nije neophodna... mislim da ima delova tela koji vole da se opruže...
Da li će naša cenjena država i onaj Jasos, ili već kako se zove da danas da deli nešto više od besplatnih kondoma?
Znate li pošto su lekovi za obolele, zaražene virusom AIDS-a?
Znate li da obolevaju i deca?
Znate li kako se sve prenosi taj virus?
Znate li da je mutirao?
Mislite li da obolevaju samo oni drugi, neki nepoznati, to june neće da vas mune?
Da li onaj mladić što me je prošle godine komentarisao : to je izmišljeno, ja sam poljubio devojku koja je sa svima bila, i ništa, da li još uvek tako misli. Teško nama ako misli!
Znate li da samo za jednog godišnje treba 2500$ samo za lekove. Ti ljudi moraju i da jedu.
Znate li koliko košta preventiva?
Ovo nije test, i nema popravnog.
Sram bilo onog ko ne zna da odgovori na sva pitanja!
Molim one koji me lično poznaju da ne čitaju ovaj post.
Opcija da se isključe oni iz živog sveta,
a da se piše samo papirnatim ljudima, ne postoji....
Poglavice, mogao bi da poradiš na tome!
Ponoć je prošla...
Ona nije došla...
Da sam je čekala,
nisam,
Ali da sam na momente bila sigurna da će doći,
jesam...
Poneki put me je panika uhvatila, češće sam bila pomirena i sredjivala neke papire... I malo sam koristila život na drugi način nego ranije...uživala sam , radovala se, smejala...
Da počnemo ispočetka...
Sedim na obali Dunava, pričam sa prijateljicom, i prilazi nam jedna žena. Hoće da gata. Moja prijateljica hoće, ja neću. Ne verujem u te gluposti, i još iz jednog razloga, neću i tačka.
Kao da je ukleto kad ja nešto neću!
Ona se okrete meni,
-Ti ne treba da prevrćeš šolju, neću da ti gledam
-Pričaj šta hoćeš, meni nećeš da gledaš.
-Tebi nema sudbina.
-Baš dobro, kad nema, nemaš šta da gledaš.
-Ima, ali samo do jeseni...
Pa, priznajem, počelo je kao šala, ali nije mi bilo svejedno.
-Meni se dogodilo sve što je trebalo, i više mi se ništa neće dogoditi.
-Hoće
-Bež ’od mene, idi, idi onoj devojci za stolom pričaj kako je čeka lep život i plavooki momak, crna devojčica, i put u inostranstvo...
-Ti si ona što si pogodila mojoj sestri... eto i sad proričeš...
Negde u vrh mozga, setih se da mi je jednom neka ciganka isto tako nešto lupetala, da sam joj odgovorila jezičavo, kakva sam nekad bila, da je ona rekla da sam od njihove sorte... ali sve je to bilo daleko, daleko.
Osetila sam neku nelagodu, neprijatnost, punoću, ne umem da objasnim. Pokušala sam da se odbranim, zatvarila sam se u neki štit od metala, stakla, kao da sam se obavijala zastitom opnom.Okretala sam je brzo, brzo, ali nisam mogla da zatvorim vrh, ostao je otvor gde sam bila dodirljiva...ranjiva... Želela sam kao uvek, da pobegnem, da pobegnem od onog što me pozledjuje...
-Prekasno je, sudbina ti je odlučena.
-Ama, ženo, mani me se, idi od mene da popijem kafu na miru.
-I da zapališ cigaretu
-Ja ne pušim.
-Hoćeš, hoćeš, videćeš da hoćeš.
-E, hajde da idemo, neću da slušam šta mi ova žena priča.
Žena me uhvati za ruku. Ja sam visoka, ona je bila mala debeliškasta, snažnih ruku. Ja sam dosta jaka, sticajem okolnostiimam tu snagu imam u rukama, ali ona me je šćepala i držala grčevito.
-Živećeš nekoliko meseci, umrećeš u sekundi, oktobar ili novembar, ne boj se decembra, nećeš ga dočekati.
Ledena ruka me je ipak, ščepala, ni u šali ti svaki dan ne govore da ćeš umreti, iako znaš da će se to neminovno dogoditi. Kako je znala da se plašim decembra, januara?
Nisam joj verovala, nisam htela i nisam mogla, to su ipak gluposti za praznoverne, to je način da se nekome uzme novac. Presekla me je. Nisam ni reč progovorila...
-Neću tvoj novac. Kupi za njega cigarete, dva meseca pred kraj zapalićeš...
Noćas u ponoć, prošao je njen rok.
Lagala bih da kažem da na njene reči nisam pomislila ni jedan put, lagala bih kad bih rekla da sam živela isto kao uvek. Čak sam i napisala testament jednog trenutka. Nekako ljudi su mi bili drugačiji, ja sam bila prema sebi realnija, šalila sam se i ponašala kako nikad ne bih da to jutro nisam otišla na Dunav. Život bimi sigurno bio mirniji, realniji, ličio bi više na ono što su svi navikli od mene da radim, ali ja se ne bih tako radovala svačemu što mi se dogadjalo, ne bih osetila miris cveta, šum vetra, zalazak Sunca, blistavost Meseca, gledala bih svet kroz sivilo svakidašnjice, a ne krozružičaste naočale poslednjeg vidjenja. Sve što sam radila, mislila sam da radim poslednji put... Bila sam na mestima koje nikad nisam videla, plivala duboko u noć, sama, ne plašeći se da će me uhvatiti grč, uživala u brzoj vožnji dok se adrenalin razlivao mojom krvlju, nikome nisam dozvolila da me i najmanje zavoli, da ne oseti kako mu nedostajem, pokušala sam da ni ja nikoga ne zavolim.
Nije važno šta će se dogoditi za sat, dan, bilo je ovo lepo uzbudljivo leto.
Strah od smrti vratio mi je ono što sam izgubila, radost života...
Ja sam nepušač, šta mislite, da li sam pre mesec, dva zapalila tu famoznu, cigaretu?
Večeras su bili topli sendviči na repertoaru :)
Pravljeni su od dve vrste hleba,starog od juče i tost hleba.
Potrebno za 10 sendviča:
200 gr šunke 150 gr trapista
3 jaja
začin
kašičica origana
5 kriški starog sleba
5 kriški tost hleba
puter za premazivanje tosta
mleko za umakanje
Topli sendvič sa tost hlebom
Fil: Umutiti jaja,dodati seckanu šunku,krupno rendani trapist,origano i začin. Sve dobro promešati.
Kriške od tost hleba premazati sa obe strane sa puterom. Staviti u pleh obložen papirom za pečenje. Na svaki krišku naneti po 2-3 kašičice fila,a zatim još malo izrendati odozgo kačkavalj.
Peći u zagrejanoj rerni na 220°C oko 10 minuta.
Topli sendviči od starog hleba
Kriške od starog hleba umočiti u mleko,a zatim složiti u pleh i ponoviti isto sa filom kao i za tost sendviče.
Peći oko 20 minuta.
Pošto sam pekla zajedno u istom plehu,tost sendviče sam izvadila posle 10 minuta,a sendviče od starog hleba vratila u rernu na još 10 minuta.
U fil sam htela da stavim i malo seckane slanine, ali sam zaboravila. Biće uskoro popravni :))
Izvor:Topli sendviči od starog hleba i tost hleba
Obožavam da dobijem cveće, naročitoonaj trenutak kad mi ga ON predaje, kad zbunjeno nešto muca, i strasno me zagrli, ljubeći, samo da ne gleda u mene i ne mora da govori.
Pomislim kako je došao do tog cveća, i ne mogu da budem kamena srca.
Vidim ga!
Ide nezainteresovano pored korpi cveća, ruke u džepovima, gleda negde u nebo, a s vremena na vreme baci brz pogled na to cveće. Pojma nema kako se to kupuje, da li mora da kupi celu onu korpu, ili je dovoljan samo jedan cvet. Zna samo da mora da se dočepa tog prokletog cveta, ili je nagrabusio. Lakše bi preskočio neku tarabu i nabrao cveće, makar pucali u njega, ali nema, hladno, i ko na Novom Beogradu uopšte i gaji cveće?
Prolazi, sve laganije, došao je do kraja. Ne vredi, uzdahne, i ponovo. Oni cvetići ga gledaju nekako potsmešljivo, najradje bi ih sve šutnuo. Zastaje pored neke korpe, čvrsto rešen, ovo će da kupi, a onda brzo u rikverc, preko puta i kao gleda drugu tezgu. A joj, ta tezga je sa gaćama, i ona ga prodavačica odmah napade, te oćeš muške, te ženske, te pamučne, izvlači i širi mu ih pred nosom... ... jedva je pobegao.
Biti il’ ne biti, energično prilazi nekom cveću, pruža prst neodredjeno i kaže
-Ovo!
Ona ga zasu nekim nepoznatim rečima, verovatno imena cveća, i on tek tad primeti da “ovo” ima milion boja. Smučio mu se život. Izvadi novčanicu za koju je mislio da će babetini biti dovoljno da mu da najzad cveće. Ona ga pogleda začudjeno, i poče nešto da mulja po onom cveću
-Da zapakujem?
On sav srećan, neće se videti to što nosi. Dreknu da se pola pijace okrete
-Daaa!
Dobi neki zamotuljak koji odmah stavi iza ledja i krete.
Nije odmakao ni tri koraka, kad iz daljine maše Pera, drug koji zna sve njegove kazanovske priče i koje su se desile i one koje su mogle da se dogode, samo da je hteo. Srećom tu je bila kanta za djubre, brzo gurnu ono cveće u nju.
Pera se već smeje, tapše ga po ramenu
-Gde si? Nema te sto godina !
-Ma, pusti me, noćas sam sredio jednu malu, nedelju dana neće moći da hoda, a sad jurim na sudar sa jednom...
-Ostao si uvek isti.
-Šta da se radi, jure me, a ja... ...
Kakve je sreće, taj je pričao pola sata o pecanju.
U korpu za djubre, odneo neko... nema više poštenjačina, ne možeš cveće ni u djubre da ostaviš da ga neko ne zdipi...
Ode Pera, a on ponovo po cveće.
Sad je bilo lakše.
Ponovo kupuje cveće, ponovo, svi užasi, i sad kad dobijem to cveće, kako da se ponašam? Da mu malo zapržim čorbu? Ili je dovoljno kažnjen?
Potrebno je:
200 gr omekšalog margarina
250 gr šećera
4 jaja
1 kašičica ekstrata vanile
1/2 kašičice soli
250 gr brašna
malo praška za pecivo
50 gr pečenog lešnika
50 gr suvih kajsija
25 gr brusnica
25 gr suvih grožđica
Umutiti sa mikserom margarin (sobne temperature) i šećer (1.). Dodati jedno po jedno jaje,ekstrat vanile,so i nastaviti miksati dok se smesa ne ujednači. Dodati brašno,malo praška za pecivo(na vrh noža 2.) i sa varjačom dobro umešati,a onda sa mikserom,sa manjom brzinom sve izmiksati. Na kraju dodati lešnik,seckane brusnice,kajsije i grožđice(4.). Pleh (11×30 cm) dobro podmazati margarinom a onda pobrašniti(3.). Sipati smesu (5.),izravnati i staviti da se peče na 170 °C oko 60-70 minuta.
Proveriti da li je sredina pečena sa čačkalicom ili štapićem za ražnjiće. Ako ostane suva,komisbrot je pečen.
Izvaditi iz rerne i ostaviti 10 minuta u kalupu da se prohladi a onda ga izvaditi (samo okrenite naopako kalup i ispašće sam) i staviti na žicu da se skroz ohladi.
POSTOVANI,
Sa malim zakasnjenjem objavljujem da sam na blogoyu godinu dana. Vrlo sam zadovoljan sa samim prijemom clanova ove zajednice kao i svim ljudima istomisljenicima i ljubiteljima Horrora koji su me podrzavali u proteklom periodu.
Ovom prilikom zeleo bih da se zahvalim svim svojim prijateljima kao i samim organizatorima ove velicanstvene zajednice, i svima koji su makar na tren zavirili u zemlju STRAHA........
statistika:
postova:79
komentara:336
poseta:7986
"ZAKORACITE U ZEMLJU STRAHA I SUMRAKA. PREDJITE GRANICU REALNOSTI I ZAPLOVITE REKOM NA LEDJIMA PATNJE I MRACNIH FANTAZIJA. PLOVITE DALJE I DALJE SVE DO OBALA NOVOG SVETA, NOVE ZEMLJE.....HORRORLAND-A........ "
Tepsija u koju se peče baklava mora biti manja zbog nabiranja. Ja imam dve tepsijice od 23×33 i u njih pečem.Uvek napravim ovu količinu,stavim u kutiju,pa u frižider i onda po potrebi uzimamo. 
