Ovo je 100. post na mom blogu. Sta da vam kazem narode, ovo je blog na kome sam se najduze zadrzala, koji sam najvise volela, koji mi je jednostavno znacio. Kad god sam trebala da se izjadam, da sredim svoje misli, cinila sam to upravo ovde. Blogoye je prepun divnih ljudi koji zele da pomognu.

Prosla sam razne situacije, upadala u probleme i vadila se iz njih, desavale su mi se divne stvari i o svemu tome sam pisala. Ovaj blog mi je pomogao da na najlaksi nacin podnesem prekretnicu u zivotu.

Nick Ludazatobom nastao je sredinom maja. Tada sam jos bila osnovac. Moji prvi postovi bili su vezani za maturu i anginu. U to vreme sam bila bolesna bas bas surovo i nisam uspevala da ozdravim. Matura je prosla, sve se sredilo, a zatim, dosao je prijemni i D. Oooda. Kad se samo setim kako sam bila luda za njim. Oh Gott. Sta ja sve nisam bila u stanju da uradim za njega. Samo je trebao da zatapsi rukama prema meni, i ja bih doskakutala. Kao ker, jeste. Kao kuja :)))

Dugo je bilo ovo leto. Toliko se stvari izdesavalo. I svaka je bila vezana za njega. Svakasvakasvaka. Kad se samo setim. Nase leto 2008. bila je noc, hladne noci, D., moj brat, ekipa i... zaista nesto nezaboravno. Ludo. Vatrometi na svakom koraku. Iznad jezera. Nazalost, ne Micigena. Ko razume shvatice. Sve su to bili znakovi, sve je Bog rekao. Bog uvek sve kaze. Na vama je da prevedete te znakove. To vam je obrazlozenje zasto ste izabrali bas Tu opciju. Jer vi uvek birate pravu opciju, iako vam se cini da ste pogresili. Jer Bog je tako hteo. Bog zna.

Nostalgija.

Pisala sam jer sam to zelela. Zaista, ja volim sve da kazem. Da govorim jasno i glasno, da me cuju. Ceo svet.

Bas me briga sta drugi misle, rade, govore. Ja sam bitna.

I zato zatvaram ovaj blog.

Doslo je vreme da se posvetim nekim drugim stvarima. Sviranju nekog instrumenta, na primer (o, los Primer, nemam sluha). Crtanju. (nee, ne znam da crtam). Sve jedno, na meni je da otkrijem sta umem. Pocecu sa uredjivanjem svoje sobe. Imam vec neke ideje. Zatim cu uciti da perfektno radim nadogradnje noktiju i iscrtavanje. Posveticu se svojoj kosi. I ples, dodjavola. Ucicu sama, iako smatraju da je nemoguce.

Jos jedan period se zavrsio. Ne samo da vise necu pisati, nego uopste, necu posecivati blogoye.org. Ni internet. Cak cu i obustaviti svoj facebook nalog. Mozda :) I da, Msn, razmislicu o toj spravici. Verovatno je necu u potpunosti zaboraviti.

Sve u svemu, nema vise sati provedenih na internetu. Postoji jos toliko opcija. Posadila bih biljku. To je lepo.

Jednostavno gubim mnogo vremena blogujuci.

Kad pomislim, sta cu raditi uvece, kada se vratim iz grada? Navikla sam da uzmem svoj laptop i kuckam. Moracu smisliti nesto sladje.

 Moracu da zaboravim na postove Klinceze, SugarOverdose, Anci & Co. Jeste da je sve to bilo virtual ali bili ste mi tako realni! Neke druge osobe, u nekim drugim pricama, govore nesto, tako slicno mojim recima, tako slicne meni i desavanjima ovde. Love y'all!!!

Ps. Veceras sam razgovarala sa Bitangom. Oooda. I svasta se izdesavalo. Ne da mi se pricati sada. Ugl. u mojoj glavi vlada zbrrkaaaa. Hehe :) Pa, ovo je poslednja vest na mom blogu.

Moj blog je tu, i dalje, necu ga brisati.

Zbogom zauvek :*
ljubim :***

/paff i nestade :)))/