29/12/2007 - nowa pricha:DVredi prochitati:D
igra sudbine,my story:D
Current mood:  depressed
Category: Life
Zivot je surov
Sedela je na klupi u,njoj dobro poznatom parku. Posmatrala prolaznike kako uzurbano negde idu, i delovalo joj je ko da je niko ne primecuje. Niko cak ni glavu ne bi okrenuo da joj stavi do znanja da je video da ona tu sama sedi svaki dan.Posle svega sto joj je desilo,svake suze koju je proplakala za njim i zelje da sazna sta se stvarno desilo,uvek je odlzila u isti park i tamo bi provodila po ceo dan. U navratima bi joj suze krenule ali odmah bi uzimala maramicu i neprimetno ih brisala,kao da se plasila da ce je neko primetiti i osudjivati zbog njenog placa. zelela je da pobegne iz ovog surovog sveta, da zaustavi vreme, da izbrise poslenje dane svog,kako se njoj cinilo mizernog zivota. Niko joj se,od kad zna za sebe nije toliko svideo i toliko dobar utisak ostavio na nju. Moglo bi se reci da ju je fascinirao. Priseca se,kako bi po ceo dan pricala i prepricalava svaku recenicu koju je on njoj reko,pitajuci se da li mu je dala pravi odgovor i da li je mozda u kom trenutku ispala ne zanimljiva ili ne zaintresovana. Vreme je prolazilo i nije ga vise vidjala. Nemo je sedela u svojoj sobi,koje je cesto nazivala svojim kraljevstvom i jedino mesto gde je niko ne bi uznemiravao i mogla je da sedi na krevetu i provodi sate i sate razmisljajuci,sta je to pogresno uradila. Svaki put kad bi se setila njega suze bi joj krenule i osetila bi se usamljeno. Volela je da pricha sa njim,bio je jedan od retkih koji je mogao da je razume, i da joj ne prigovara na njen nacin zivota. Osetila se srecnom,jer po prvi put u zivotu nije morala da se pretvara i mogla je da bude ono sto jeste. Odjednom je sve to nestalo. Puklo je ko balon od sapunice,ceo taj divan svet i sreca koju je osetila dok bi pricala sa njim nestala je,i ponovo po ko zna koji put osetila se usamljeno,kao bez volje i zelje za zivotom. Znala je da verovatno preteruje i da ce se sve srediti ali jednostanvo previse osecajno i uplaseno se osecala,nije zelela da izgubi sve sto je imala do sada sa njim.
Vreme je prolazilo i nije se chula sa njim, i pocinjala je sve manje da razmislja o njemu. Bilo je trenutaka kad nije mogla da prestane da misli na njega i prisecala se njegovog glasa svega se secala, ali odna bi se osetila usamljeno i skretala bi misli na drugu stranu. Pri pomenu na njega odma bi menjala temu,zelela je da ga zaboravi,nije joj bilo jasno sta se desilo. Taman kad je pomislila da je gotovo,zivot ili sudbina su se poigrale sa njom ponovo. setajuci se,sama,ulicom naletela je na njega. Pokusala je da se sabere,pomislila je u sebi da to mozda nije on,da joj se pricinjava ali ne.Bio je to on ni manje ni vise nego on. Prostrelio ju je pogledom i ponovo je osetila ''leptirice'' u stomaku,ili kako god da ovaj svet naziva taj divan osecaj. Prosao je pored nje,kao da nije ni postojala. Tisina,i bol koji je u tom tenutku osetila bila je jaca od nje same. Htela je da vristi, i molila boga da je on nije zaboravio,da je samo nije primetio. Dani su prolazili i dalje se nisu culi. Molila se da je stvarno nije zaboravio. Nedelju dana posle onog razocarenja ponovo ga je videla,ovog puta sedela je na onoj klupi kao i ranije i citala knjigu.nije ni primetila da je seo pored nje. ''Video sam te pre neki dan,ali sam uzasno zurio nisam stigao ni da ti se javim'',tiho je rekao''izvini!'' ona ga je samo pogledala i nije znala sta da kaze."Ne mogu da se ljutim na tebe,nema problema'',tiho je izustila. ''hvala ti'',rekao je i zagrlio je. Suzdrzala se da ga ne poljubi,bio je tako blizu nje kao nikada pre.''Znas imamo nedovrsen razgovor,a nisam bio u prilici da ti se javim svo ovo vreme'',rekao je i owog puta pogledi su im se susteli.Ona se zadubilla u njegove sivo plave oci.
Savrsen trenutak razmisljala je ona.Priblizio jo je se toliko da...
Pozdravio se sa njom poljubivsi je u obraz i dobacio'' Cucemo se!'' i otisao. Zablenuta,i sama ostala je da sedi na onoj klupi i nije mogla da se sabere niikako narednih nekoliko sati.
Oticla je kuci sela na krevet zaklucala se u sobu i pocela da place,ni sama nije znala da li zbog besa,bola koji je osecala, zelela je da ne postoji da izbrise sva secanja sve sto ju je podsecalo na njega....
A da li je on zeleo da je zaboravi?!?!?!?!
|
