LijaMudroLija

14/1/2008

“PRIČA O LJUBAVI OBIČNO UDAVI”

“Jebo te blagi Bog, koji li jadnik jebe ovog gabora?” posmatrao je već zamagljenim pogledom drusnu crnku u tigrastoj košulji “Pitam se da li ovako tromo hoda zbog sališta koje nosi ili što su joj tesne cipele?” Bio mu je poznat njen lik. Nije znao odakle.

Nalivao je špricer za špricerom i ako je osećao da ga gorušica već dere. U mali mozak ga je udarao ritam neke svadbarske dvojke koju su polako pretvarali u maratonsko kolo. Boreći se sa kiselinom koja mu je uveliko ždrala grlo proguta dug gutljaj špricera. Pogledom prošara po zadimljenoj sali tražeći tigrastu gospođu, ne svatajući zašto mu je baš ona toliko interesantna. Ona se tromo kretala kroz rulju koja je u ritmu đusala gore dole. Uhvati se u kolo i ona. Zaprepašćeno je posmatrao kako u ritmu poskakuje svo ono salo i bogato poprsje tigraste gospođe. Dodatno mu se zgadi. Nije samo znao gadi li mu se od pomisli kako se salo gužva u nečijem krevetu ili od lošeg domaćeg vina od kog je pravio špricere. Na mah mu se učini da će prezategnuta tigrasta košulja da popusti i da će se gospođa ko želatin razliti ka njemu. Bi mu smešna pomisao o blobu koji se kroz masu razliva i guta sva ona oznojena tela. Nesvesno se osmehnu. Tigrasta gospođa baš u tom trenutku pogleda u njega pa mu uzvrati osmeh i još ponosnije zađusa. Njemu bi još smešnije.

“Jadnica, sigurno misli da mi se dopala….”

Posmatrao je gungulu u kojoj se našao. Pitao se šta će on tu, na takvom mestu. On koji je rastao uz zvuke hard roka. Preplavio ga je talas stida. Stideo se sam pred sobom. Stideo se jer to nije bilo ono što je mislio da će mu se u životu dešavati. Prefinjena mesta na kojima je ručavao sa svojim poslovnim saradnicima i još prefinjeniji restorani na koje bi ponekad odveo i poneku saradnicu... Mmm... Sva ona glatka i mirisna tela koja su se povremeno nalazila u njegovim rukama.... ''Jebo te, kako se život povremeno naruga...''

Glavobolja je bila nesnosna. Polako je otvarao oči u strahu da će ga još više boleti ugleda li svetlo koje je naslućivao. Na sreću je svetlo bilo dovoljno slabo da ne boli a opet dovoljno jako da primeti i prepozna od štirka oštru posteljinu. To je njegova žena po starinski štirkala sve što bi joj  naišlo pod ruku.

''Mmm... Dragi, noćas si bio fantastičan.'' Dopre do njegovih ušiju promukli glas njegove žene.

S bolom shvati da je preko uzglavlja bračnog mu kreveta, prebačena tigrasta košulja. 

Naravoučenije:

Razgovaraju muž i žena. Kaže žena mužu:

''Nemoj ljubavi da se toliko opijaš više. Sigurno za mesec dana potrošiš 50 evra na piće!''

''Pa šta. I ti potrošiš toliko na kozmetiku i garderobu.'' Branio se on.

''Znam ljubavi, ali ja to da ti budem lepa.'' Mazila se ona.

16/12/2007

MOJE - TVOJE...

Imam stotinu većih problema za razbijanje glave i mučenje ove moje sitne duše, pa ipak puknem oko sitnice! I uvek puknem oko sitnice, nekako se sa velikim i teškim problemima lakše izborim. To je valjda priča o prepunoj čaši. A ovo je, valjda, jedna verzija te priče. Svi mi nekako nakače krivicu oko te kapi koja je prevršila čašu u smislu: "Koj' ti je, pa to je samo..." pa onda navedu najmizerniji moući razlog. I onda meni kao treba da bude neprijatno i da se osećam kao histerična lujka jer sam pukla oko gluposti. Nije bre, stvar u kapi! Stvar je, dragi moji, u prepunoj čaši! Nekako svi vide tu kap, i meni nije jasno, ako je već svi vide i svima je ubola oko, zašto je svima čudno što pucam na tu kap? Znači da su svi oni svesni da je čaša prepuna, no niko je ne vidi!

E večeras se desila kap! I pucanje... I onda su moj brat i moja mama uputili reči utehe mom dragom, koji je uvređen sedeo na svojoj omiljenoj stolici. A meni je bilo do plakanja! Niko, bre mene da uteši! Ja sam, znate, zla veštica, koja je u stanju da saspe gomilu zlih opaski na jadnika koji je samo zaboravio da uradi 'to i to'! Nikome ne pada na pamet da jadnik 'to i to' nije uradio desethiljada puta i da sam ja to zaboravljanje uvek prevazilazila, što zbog toga što 'to i to' nije toliko strašno, što zbog toga što postoji mnogo gorih stvari koje sam oprostila! Niko ne zna da sam ja ta koja mora da ponese i 'moje' i 'tvoje' kad izlazim iz kuće jer moj dragi namuva ruke u džepove i raterećeno kresne kola i čeka! I ako me nema za par sekundi on trubi! Ako se slučajno desi da u kola sedamo zajedno to garant znači da nešto nisam ponela. Vid prebacivanja se razlikuje u zavisnosti od toga da li nisam ponela 'moje' ili 'tvoje'. Ako nisam ponela 'moje' onda se drobi o tome kako on sad mora da se vraća jer ja i neznam šta mi sve treba, a ako je 'tvoje' onda se drobi o tome kako ja ne mislim na njega i da mi njegove stvari nisu bitne.

Večeras on nije poneo nešto moje što je njemu trebalo! Ha! Znate li ko je počeo da drobi? Naravno onaj kome je trebalo nešto moje! I onda sam pukla! I sasula red otrovnih opaski koje sam popila tamo nekad ranije.

I niko nije video prepunu čašu!

Lele kol'ki post! Kome je dosadno nemora ni da čita!

5/12/2007

MUDROVANJE IZ PRVE RUKE