LijaMudroLija

4/4/2008

U NJENIM OČIMA...

Sreo sam te.

Bilo je hladno. Savski kej je bio pust. Vetar je hučao oko moje glave i prigušio sirene brodova. I kiša je padala. Sitna i hladna. Kapi su me ubadale u lice poput igala. Oči su mi suzile. Nos je slinio. Prsti, modri od zime, ukočeni, jedva drže pikavac.

A ti si, u tankom crnom haljetku, sedela na klupi. Jebo te, kako ti nije bilo hladno?

Mislim, toga sam se tek sad setio...

A ustvari tad mi nije ni na pamet palo da ti se krv sledila u žilama. Jedino što mi je palo na pamet bilo je da te pogledam u oči i proverim ima li me tamo.

U njima je bilo svih i svega... Mene nije bilo. Svi ti likovi bili su mi nepoznati i ti neki događaji koji su provirivali ispod tvojih kapaka... nepoznati. 

Pošteno, to me je bolelo više nego promrzline na prstima i ušima. Zato sam, jednostavno, otišao. Nikada, ni od koga, nisam u životu lakše otišao kao što sam od tebe toga dana.

Znaš, ni boja tvojih očiju nekako nije bila ista kao ranije.

A možda to u opšte nisi bila ti....

23:55, 4/4/2008 Poslao kojak

hm?
skoro neverovatno jedno za drugim na dva portala čitam isti post..(?) (tamo nisam komentarisao)
divno - mnogo dirljiva priča i za malo ozbiljnije razmišljanje, ali i tužna stvarno..

00:36, 5/4/2008 Poslao lijamudrolija

imam ja toliko toga ozbiljnog da kazem... samo nemam vremena. a dva potrala? paralelni svetovi... sala mala. ima ih koji posecuju ili jedan ili drugi.. nisu svi podvojene licnosti kao neki :)))))

Izmenio lijamudrolija dana 5/4/2008 u 00:42

11:36, 5/4/2008 Poslao Nurlisoul

jako moćno...uživala sam

22:01, 5/4/2008 Poslao Anci

Takodje...Vrlo mocno.:-))