LijaMudroLija

14/1/2008

ZDRAVLJE JE BOGATSTVO

Napomena:

Vi koji ste ovo čitali izvinite na gnjavaži a vi koji niste ovo je tek da se zabavite....

Na oglasnoj tabli firme u kojoj radim osvanulo je obaveštenje radnicima da će 'dana-tamo-nekog' zdravstveni centar vršiti besplatne analize krvi i krvnog pritiska u prostorijama bifea popularno zvanog 'podrumče'.

Tog 'tamo-nekog-dana', dolazim na posao i po defultnoj ruti idem od ulaznih vrata do 'podrumčeta'. Slika ista kao i svakog jutra, 'podrumče' puno smrknutih faca. Pa ipak ovog jutra mi nešto čudno. Niko ništa ne srkuće i svi ćute. Na ringli ni jedno lonče, sve šoljice i čaše na broju. Ne dozvoljavam da mi novonastala situacija naruši već ustaljenu šemu. Stavljam kafu, a oni me nešto čudno gledaju.

'A ti ćeš da piješ kafu?' pita me kolega.

'Da. Što?'

'Ti ne čitaš obaveštenja sa oglasne table?'

'Čitam. Što?' ja sve začuđenija.

'Pa danas ćemo da se 'analiziramo''.

Na trenutak se pomislih da li da se 'analiziram' ili da popijem moju kafu i ostanem u neznanju o sopstvenom zdravlju. Naravno, biram neznanje.

'Ma, i onako znam da mi sigurno nešto fali. Briga me mnogo šta je to! Ne verujem ja mnogo u ta njihova merenja na aparatićima.' Srkućem moju kafu. Na pola gutljaja prepade me drugi kolega:

'Možda ti ništa ne fali. Možda imaš višak nečega?'

Držim se stoički, gutam kafu, gutam sok i sa sve njima i jedno znak pitanja. Ma, đavo mi ne da mira! I ako sam se nabacala štetnim supstancama ipak čekam tete u belom. Pa šta bude!

Tete u belom donele dva apatića, vagu za merenje TT, santimetar (krojački) i aparat za merenje pritiska. Jedan po jedan. Prvo vaga da utvrde koliko smo teški, pa santimetar za visinu i obim struka i onda neka pitanjca. Pitanjca prosta, o bolestima u familiji, o ishrani i ono čuveno: 'da li ste pušač?'

Kaže koleginica: 'Jesam.'

'Koliko pušite dnevno?'

'Paklu.'

'A što pušite paklu?'

'Pa eto...'

'Zar ne znate da u pakli ima cigareta? Nemojte više da pušite paklu, pušite cigarete.' dade savet vickasta teta u belom.

Onda pitanje: 'da li se bavite nekim sportom?'

'Bavim se.' kažem ja.

'Kojim?'

'Preskakanjem.'

'Preskakanjem? Čega?'

'Doručka.'

'Pa zar mi malo pre, na pitanje 'da li preskačete neki obrok zbog nedostatka hrane' niste dali negativan odgovor?' pita vickasta teta.

'Ne preskačem zbog nedostatka. Ja to onako, rekreativno.'

Merenje pritiska. Sve kolege i koleginice imaju prefiks u vidu jedinice ili dvojke kod oba pritiska. Zabrinule se i tete u belom. Ali se više zabrinuše za mene.

'Gospođo, Vi nemate pritisak!'

'Znam.' kažem sva ponosna.

'Ne razumete! Vi NEMATE pritisak!'

Bacih pogled na displej , a tamo: 85/63. Kad je takav posle kafe i koka-kole kakav li je bio pre njih?

A tek šećer, trigliceridi i holesterol! Svi nešto imaju! Ja? Uboga sirotinja!

Šećer: 3.00

Holesterol: 1.6

Triglicceridi: 0.00

Ova dva zadnja su super. Zadovoljna sam. Ali šećer? Posle slatke kafe i koka-kole?

Dale mi tete neko 'artišče' sa svim ovim pisanijama i savet da se pod hitno javim svom lekaru.

Šta da vam kažem? Zbijale kolege posle samnom šalu kako sam sirotinjka, kako nemam ništa i kako ih tako sirota brukam i kvarim im prosek. Jedna mi koleginica munu ispod nosa svoje 'artišče' i ponosno pokaza 'obim struka: 77'. Pokažem ja njoj moje a tamo: 68.

'Jebo te blagi Bog, i tu si nikakva!' nasmeja se.

E sad. Došle žene, uzele nam mere, analizirale nas i savetovale. A mi? Zbijamo šale i na račun našeg i na račun tuđeg zdravlja. Ja i dalje ne verujem tim aparatićima, kolege žale što nisu na vreme popile svoje jutarnje kafe... i život teče.

'Jes' reče jedan kolega sa svim maksimalnim vrednostima 'zamisli tu bruku da umrem zdrav!'