LijaMudroLija

13/1/2008

SEX, UŽIVANJE ILI RAZMNOŽAVANJE?

Čovek se od životinja razlikuje u raznim segmentima. Socijalno je i inteligentno biće, govorom ostvaruje komunikaciju i izražava osećanja. Osim osnovnih osećaja, sposoban je da oseti i emocije poput ljubavi i mržnje, ali i čin parenja doživljava ne samo kao biološku potrebu za ostvarenjem potomstva već i vrstu emotivnog zadovoljenja, podsticaja i izražaj osećanja prema odabranom partneru.

Kada kažem odabrani partner mislim na odabir partnera iz obe polne populacije. Jer se čovek od životinja razlikuje i po tome što se u određenim emotivnim i socijalnim situacijama odlučuje na zasnivanje partnerskog odnosa i sa osobom istog pola. Zabeleženo je to i kod životinja ali u retkim slučajevima. Za ljude to nije retkost. Pa ipak, životinje takve slučajeve u svojoj sredini ne odbacuju i ne izoluju. Ljudi to čine. Sredina gotovo potpuno odbacuje homoseksualne parove. I ukoliko ih javno ne prozove, zazire od njih. Jedan od razloga je taj što, po pravilima prirode, takvi parovi nisu u mogućnosti da ostvare potomstvo. Tu smo dosledni. Sex je telesno opštenje kojim produžavamo vrstu! Kao da u njemu ni malkice ne uživamo.

Kod komentarisanja homoseksualnih parova muškog pola, većina se iz heteroseksualne populacije, izjašnjava vrlo dosledno: bolesnici, greška prirode. Nazivamo ih: pederi i furundžije. I naravno: to treba eliminisati, zbrisati sa lica zemlje, pobiti, uz neizbežno pominjanje majke pederske. Elem, kada istu grupu pitamo o ženskim homoseksualnim parovima većina nalazi da im je to vrlo uzbudljivo! Većinom to kaže muška heteroseksualna populacija uz sladostrasni osmeh. Ženska heteroseksualna populacija se i dalje drži tvrdnje da je to bolesno. Dakle, u ovom slučaju nije bitno to što ni ovi parovi ne mogu da ostvare potomstvo. Na kraju krajeva 'muškarci' su tu da im ostvare želju za potomstvom. I to iz čistog uživanja! Znači tada sex ne doživljavamo samo kao produžavanje vrste. To je i uživanje.

Dobar deo heteroseksualne populacije upražnjava seksualnu aktivnost zvanu 'sex za jedno veče'. To se komentariše od 'to je u redu', preko 'samo uz adekvatnu zaštitu' do 'nisam pobornik toga'. To niko ne osuđuje. I ako je ovde reč o čistom uživanju. Ne verujem da se na taj način tehnikom 'slučajnog uzorka' bira otac ili majka potomka. Osim toga u ovim slučajevima nema ni emocija.

Na red dođe i sex u braku. Neću da grešim dušu. Postoje parovi kojima je sex u braku na zavidnom nivou. Emotivno su zadovoljene obe strane, potomstvo se planira i ostvaruje ili je već ostvareno. Partneri su gotovo potpuno usaglašeni. Tolerantni jedno prema drugom i gotovo po pravilu u takvim brakovima nema ljubomore. Ne mislim samo na registrovane brakove. I parovi koji nisu ozvaničili svoju vezu, ostvaruju i potomstvo i vrlo kvalitetne porodične zajednice. Postoje, međutim, i bračne zajednice gde emotivno sex zadovoljava samo jednu stranu. Obično je to zbog nedostatka ljubavi i tolerancije. I, izvinite dragi muškarci, obično je zadovoljena muška strana. Nikada ih ne interesuje da li postoji tog trenutka želja kod partnerke. Ta se želja podrazumeva, jer oni su ne odoljivi! A one srećnice jer su 'odabrane'. U masi prezgodnih i prelepih izabrane su baš one i ako je broj dece i abortusa i hormonalnih poremećaja koje su izazvali, na njihovim telima ostavio znak u vidu visećih komada sala, opuštenih grudi i zadnjica. Tu počinje igra mužjaka i ženke. I to samo na kratko. On se svali kraj nje, primakne je uz sebe isprazni se i onda zaspi. Ona ostane nezadovoljena i zbog pobujalih hormona ne može da zaspi do jutra. U koliko se nekim slučajem i izvuče neko veče, pa još neko, pa još neko on izigrava ljubomornog supruga i satire je izjavama da je verovatno već negde 'našla'. Ona se jadnica kune i naravno, više joj ne pada napamet da izbegne 'bračnu dužnost'. Za kaznu on će, ne vodeći računa, zakititi svoju ženku još jednim plodom. Jer oni su u braku! Ma kakva kontracepcija. Ona će rešiti to sama. Kod nje se pojavi strah da će on 'naći tamo neku'. Taj strah s vremenom preraste u ljubomoru. Tada prestaje ljubav a oni to neshvataju. Tu sex više nema ni emotivnu ni biološku ulogu. On postaje dužnost i to neprijatna. O njemu se više i ne govori.

I tako, drage moje i dragi moji, dugo razmišljah o tome da li da objavim ovakav post. Pa prelomih.