Dospem nekako u stanje neizgovorivosti, u trenutku kada bas treba da reagujem,iznesem svoje stavove,pobesnim,razbijam,placem...bilo sta,a ja mumla. Usne se ne micu.Mir.Tisina. A u meni oluja.Treci svetski rat. ON i ja. Izgleda on pobedjuje,jer me postepeno,na siguran i prevrtljiv nacin povredjuje,a ja obican laik,ostajem nepokretna posuta i obavijena njegovim recima,teskim kao olovo. Kako bi prekinuo ovo cutanje,jer verovatno primecuje situaciju u koju me je stavio,postavlja mi pitanje i menja temu. Tek tako znak "?". A ja i dalje pod utiskom,i u fazi  nepokretnosti. I sto bih nesto rekla,ne znam sta. Pokusavam da se setim nekih jakih reci,sa sto manje sadrzaja,kako bih mu na "mudar"nacin stavila do znanja kako se osecam,sta mislim. Ali baksuz je baksuz. Moj mozak u grcu. Samo mi gluposti padaju na pamet,pa onda ja remain silent. Nesto se mislim ak' cutim ispascu pametnija. I sto vise sad odlazem odgovor,jer mi je  potrebno vreme da izadjem iz onog cudjenja,nemicanja,praznine...zevanja...i kako bih svarila nesto preko usana, i mozda ce nekim cudom,dok ja varim i te stvari, covek shvatiti jelte,sta mi uradi. Pljesnem se preko obraza, dodjem k sebi (kao), i dam odgovor na glupavo pitanje,koje je sada krivo za skretanje meni bolne ti teme. A nemam hrabrosti niti reci da je pokrenem nanovo. Maler. I tako  povucem svoje trupe,moja avangarda strada. Imam jos nekoliko linija vojnika. Samo se pitam koliko ce ih jos pasti, i nadam se da zadnja nije srce...

Poznaces me po mutnim ocima,
izgubljenim koracima,
ranjenim snovima i tihim jecajima.
Da, to cu biti ja.
Nemirna zena, pokraj drugih
ulogovanih vojnika, trazeci svog.Vristeci, dozivacu ime tvoje.
Ja sada bas tebe trazim.
U skrivenim nocima, u zvezdama,u krvavim rovovima,
u blokadama, pepelu, vatri,
izgorelim oblacima, mutnoj prasini...

Slatko i bolno èekanje nedostižnog.

Nerazumljivog, željnog, beskrajnog...

Nedostižno je sve, i sve želim da imam.

Kako ume da zaboli dodir nedodirljivog.

Nevidljivo,neshvatljivo.

Možda si to sve ti, jedan kutak u mojoj glavi.

Zabranjeni raj, i neutešna oluja u meni, skitnica mojih misli, željna mira...

Pokvarenih signala koje rado primam, a teško tumaèim.

Brze reèi, brza slova imena tvoga jasno i glasno izgovorim.

Želim li da nestaneš?

Da se izgubis iz slatkih mastanja moje samoæe?

Sve je tu, samo tebe nema.

Nezaustavljivo je lutanje moje. Nedodirljiva je tama koja je postala deo moje slobode.

I ti još vrištiš i vapiš izgubljen u lavirintima mojih misli!!

Never alone, I'll be in every beat of your heart when you face the unknown.

Wherever you fly, this ISN'T goodbye, my love will follow you,stay with you....

...you're never alone...