Svaki put samu sebe zapanjim kada razmislim kako mora da izgleda neki dečko da bih gledala u njega duže od dve stotinke.

I svaki put pomislim da je potpuno svejedno,potpuno...osim....jedne stvari. Šiške. Na dečacima. Jedina stvar koja mi je tooooooliko slatka da počinjem da se topim i ponašam kao debil. Šiške. Preko oka,na čelu,bilo gde. Šiške. Ne mogu da verujem.

Ali moja simpatija ih nema. I zato.....kada vidim nekog dečka koji ih ima,zaboravljam na simpatiju,na sve sve,osim na lepu kosi u šiške. Ovo NIJE normalno.

Taj dečak što bulji u mene je imao diiiivne šiške preko očiju. Ali ih je skratio,ošišao,ili sklonio,ne znam ni kako ni šta već,samo znam da ih više nema. To je bila jedina stvar koja mi je fizički bila simpatična na njemu. O ostalom ne mogu suditi kada mu znam samo ime. Ali on je UNIŠTIO svoje divne šiške. I sada ne znam ni šta mislim o sebi,kada razmislim da mi on nije ni simpatičan otkako je promenio frizuru. Fascinantno. Kao da ne poznajem sebe.

Bio je još jedan dečko sa prelepim šiškama. I on se ošišao,skroz kratko. Šta im jeeeeeeeeee?

Ali glupo je što gledam šiške. I što su mi tako slatke. Možda baš zato što ih retko koji dečak ima.

Ili zato što sam glupača koja gleda frizuru. Ali šta mogu? To je izgleda podsvesno. 

Mislim,nije sada da mi se neko ne može dopasti ako nema šiške,ali šta ću ako jednom budem imala dečka,i budem šetala sa njim nekuda,bilo kuda,i kada vidim nekoga ko ima šiške,na sred ulice stanem,i raspametim se pred svojim dečkom "Jaoooooooo....šiškiceeeeee...kako su slatkeeeeee",što sada uradim svaki put,a ako sama idem,utoliko gore po okolinu,jer ako nemam nekoga da sa njim podelim oduševljenje,postajem glasnija.

Razumeeeee? ooooooooooooooooo,razume,gde siiiiiiiiiiiii? razume breeeeeeee!! vraćaj se,kad te moooooooooolim.....