Dugo nisam pisala. Vidim,puno se toga promenilo.

Prva,bitna stvar je da sam bila na maturskoj ekskurziji. Isli smo do Bajine Baste i tu spavali dve veceri. Tj.imali smo dva nocenja. Nismo spavali. Stalno smo prolazili pored Drine,moje omiljene reke na svetu. :D Moja tadasnja simpatija je isla,decko sto bulji nije. :)

Super sam se provela,stvarno je bilo odlicno,svi osmi razredi iz nase skole su bili tu,i bilo je bas zabavno.

Losa stvar je sto je moja bivsa simpatija tamo nasla devojku. Gotovo je. Od trena kada sam to saznala,vise mi se nije dopadao.

Losa stvar je  i to da mi je,kada sam se vratila,decko sto bulji postao zaista simpatican. :) I sada je. :) Izgleda da opet pusta siske. I u skoli jede isto sto i ja.  Kiflicu sa cokoladom. I umaze se. I onda bude sladak.

Izgleda da me je razum opet napustio. Oh. Imam jednu prijateljicu koji muci isto. 

Saznala sam sve o njemu,ime,prezime,cak i sve ocene,sto je najslabiji deo biografije,mesto i datum rodjenja,i adresu,mada mi ne znaci nista. Informacije se inace,o svakom uceniku osmog razreda redovno stampaju zbog podataka za upis u srednju skolu,ali sam ja nosila papire i malo prelistala. Inace se to ne objavljuje,osim ocena. :) Elem,preziva se na M,bas kao i ja. Jedva sam zapamtila,da nema jednog slatkog sedmaka,koji se zove slicno njegovom prezimenu nikada ne bih zapamtila.

Bitan fakt je i to da se ispotpisivao po stolicama u celoj skoli. Ah,skoro svaki put sednem na stolicu sa njegovim imenom. Danas sam dobila i BINGO. Hahahaha,dva puta se potpisao.

Eto,tako,razum je spakovao kofer i otisao,hormoni preuzeli vlast,mozak potpuno poludeo sto se emocija tice,i dobijate novu Anu,koja ne lici na sebe.

Danas mi je bilo lose. Boleo me je stomak. Dobila sam probleme. I stomacni virus. Bleda kao krpa. Jos se gore osecam.

Jos cu se gore osecati u ponedeljak,jer imam dva pismena. Iz matematike-i to prvi cas. Izvezbacu jos malo,odlicno mi ide,ali kad god dobijem 4 to bude jer sam pogresno napisala zadatak,pogresno procitala ili napravila prostu racunsku gresku [poput 5+6=12]. Tako se ja,jedva borim za jaku peticu iz matematike samo zasto sto kada pomnozim 0.5 sa 6 dobijem 30,ili zasto sto sam zapisala "duzina stranice" umesto "duzina visine stranice". Svaki put zelim da se ubijem-ne zbog ocene,ocena se popravi,nego zbog svje brzopletosti i glupe nepaznje. Uvek na casu prva uradim neki zadatak,u 98 od 100 slucajeva je tacan,i uvek sledeci iza mene uradi zadatak dobrih pola minuta posle mene. I uvek upropastim sve zbog gluposti. Ali,bitno je da ja znam.

Drugi cas je fizicko. Odmor posle mate. Jedva cekam.

Treci cas je muzicko. Tu imam peticu. Briga me.

Cetvrti cas je pismeni iz srpskog. Tu inace fino napisem,malo filozofiram u prazno,a to nastavnici vole,jos ako upotrebim reci koje retko ko koristi,utoliko bolje. [utoliko. nisam cula svog vrsnjaka/inju 5 godina kako kaze utoliko. (:] Ali sada imamo 3 teme iz knjizevnosti,to nam je nastavnica obecala,tako da ce to biti malo teze. Uspecu. Ionako bez problema imam 5.

Posle toga istorija. Velicanstveno zanimljivo. Drugi svetski rat.

Poslednji cas bilogija. Oni sa losim ocenama ih ispravljaju. Ja imam dve petice. :D

...jedini razlog sto vam pricam ovako po casovima jeste sto mi je tako najlakse da se setim o cemu sam zelela da pisem.

ionako ovde nikada ne bih napisala bas sve sto bih pisala u dnevniku,pa nema veze.

Pozdrav svima. :D

Jedem bananu. Hladna je. Iz frizidera. Cudno je kako vecinu bitnih odluka u zivotu donosim bas dok jedem. Manje vazne odluke donosim,paaaa....isto dok jedem. Ipada da stalno jedem. Sto je tacno,u neku ruku.

Donela sam odluku. Vise necu izlaziti na odmore.

Ostajacu u ucionici. Ceo odmor. I mali,i veliki. Cele sledece nedelje. Trudicu se da izdrzim. I to samo iz jednog razloga. Zbog lika koji bulji. Hocu da ga mucim. Da shvati da sam ja kao dobro cuvana tvrdjava. Niko ko nije dostojan NE MOZE proci kroz kapiju. A ja spustam most na ulazu.

Ako je,slucajno smatrao da moze da ima nesto sa mnom,grdno se varao. To cu mu dokazati. Mada sumnjam da bi imao smelosti da me pita da budemo zajedno. I jos vise sumnjam da bih pristala. Mozda bi,slucajno mogla da razmislim o njemu ukoliko mi pruzi priliku da ga upoznam.

Ne bi bilo strasno da mi zatrazi broj moba. Dala bih mu. Ko zna,mozda bi se pokazao dostojnim. Ali ovako,jadno,da me prati i uhodi,samo sto ne udje u zenski wc za mnom,nece uspeti. Ovako ce,za kaznu,imati priliku da me vidja samo dok prelazim iz kabineta u kabinet. I na fizickom. A za ostalo-nek priceka sledecu nedelju. I ekskurziju,koja je za 3 nedelje.

Mozda on i nije tako los. ali nije moj tip. ne privlaci mi fizicki. psihicki ne mogu znati,kada ne komuniciram sa njim. A pored toga,ja na to ne mogu uticati. Ako bih zelela da komuniciram sa njim,ispalo bi da mi se on dopada,a onda ko zna sta bi to njemu znacilo. A i nije me toooooliko briga za njega.

Ponekad mi biva krivo sto me nervira to sto mu se,izgleda,svidjam. Ali ne mogu jos i da brinem o tudjim osecanjima,kada ne mogu da savladam ni svoja. Ako on zeli da ima bilo sta sa mnom,neka pokusa da mi pridje,bilo kako,kada i gde. Ja necu prstom mrdnuti da mu pomognem. Dodjavola vise sa tim decacima.

Neka shvati da nervira to sto me uhodi. Neka shvati da me ne zanima,ovako,sa distance. I neka pusti te siske opet.

Svaki put samu sebe zapanjim kada razmislim kako mora da izgleda neki dečko da bih gledala u njega duže od dve stotinke.

I svaki put pomislim da je potpuno svejedno,potpuno...osim....jedne stvari. Šiške. Na dečacima. Jedina stvar koja mi je tooooooliko slatka da počinjem da se topim i ponašam kao debil. Šiške. Preko oka,na čelu,bilo gde. Šiške. Ne mogu da verujem.

Ali moja simpatija ih nema. I zato.....kada vidim nekog dečka koji ih ima,zaboravljam na simpatiju,na sve sve,osim na lepu kosi u šiške. Ovo NIJE normalno.

Taj dečak što bulji u mene je imao diiiivne šiške preko očiju. Ali ih je skratio,ošišao,ili sklonio,ne znam ni kako ni šta već,samo znam da ih više nema. To je bila jedina stvar koja mi je fizički bila simpatična na njemu. O ostalom ne mogu suditi kada mu znam samo ime. Ali on je UNIŠTIO svoje divne šiške. I sada ne znam ni šta mislim o sebi,kada razmislim da mi on nije ni simpatičan otkako je promenio frizuru. Fascinantno. Kao da ne poznajem sebe.

Bio je još jedan dečko sa prelepim šiškama. I on se ošišao,skroz kratko. Šta im jeeeeeeeeee?

Ali glupo je što gledam šiške. I što su mi tako slatke. Možda baš zato što ih retko koji dečak ima.

Ili zato što sam glupača koja gleda frizuru. Ali šta mogu? To je izgleda podsvesno. 

Mislim,nije sada da mi se neko ne može dopasti ako nema šiške,ali šta ću ako jednom budem imala dečka,i budem šetala sa njim nekuda,bilo kuda,i kada vidim nekoga ko ima šiške,na sred ulice stanem,i raspametim se pred svojim dečkom "Jaoooooooo....šiškiceeeeee...kako su slatkeeeeee",što sada uradim svaki put,a ako sama idem,utoliko gore po okolinu,jer ako nemam nekoga da sa njim podelim oduševljenje,postajem glasnija.

Razumeeeee? ooooooooooooooooo,razume,gde siiiiiiiiiiiii? razume breeeeeeee!! vraćaj se,kad te moooooooooolim.....  

Imala sam prvi cas danas kontrolni iz matematike. Odlicno sam uradila.

Drugi cas je bio fizicko,gde sam imala priliku da se uverim da jedan lik iz drugog osmog razreda bulji u mene do granice nepristojnosti. Ruzan je,ako vas bas zanima.

Treci cas je bilo muzicko. O,radosti,moja simpatija je imala likovno,preko puta nas. O,radosti,ali nisam ga videla. Posle je bio kontrolni,to sam odlicno uradila,nisam morala ni da prepisujem. Posle toga,kada smo se peli [penjali,kako god] na srpski,o,radosti,moja simpatija je ostala u ucionici,a taj lik sto bulji u mene je,o RADOSTI posao stepenicama tik pored mene,i imao priliku da nastavi da bulji nekih 20 sekundi dok se nismo popeli. O RADOSTI,ne znam kako se nije skrljao niz one stepenice kad nije ociju skidao sa mene. O RADOSTIIIIIIIIIIIII nije prestao da bulji ni kada sam se popela. O RADOSSSSSSSSSSTIIIIIIIIII glava mu je ostala na vratima kabineta za srpki. Ja sam samo kolutala ocima.  [u drugom delu posta "o,radosti" je bilo upotrebljeno KRAJNJE i POPTUNO ironicno].

Cetvrti cas bio je srpski. Krajnje nezabavno,osim sto sam uspela da uslikam simpatiju,a i tog lika sto bulji,nazalost.

Peti cas je bila istorija. Nismo radili nista. Nisam ni videla simpatiju.

Sesti cas je bila bilogija.  Posla sam sa drugaricom u wc. I dok smo bile u wc-u,za vreme odmora,ja sam posla da pustim vodu nogom,ona je posla da pljune u solju,jer jo je bilo gorko u ustima [???]. I tako je pljunula na moju voljenu cipelu,cizmu,kako god. Sto ne bi bilo nista strasno da meni te cipele ZIVOT znace. Vec je bilo zvonilo za pocetak cas,a ja sam uzela maramicu u ucionici i posla u wc da obrisem to CUDO sa svoje voljene cipelice. Kako sam trcala,da sto pre stignem,ispred ucionice sam se okliznula,i zamisli samo,u koga sam udarila>u simpatiju. Dobro,pa nisam u onog lika,oci bi mu ispale,pa bih jos ja ispala kriva.  Vratila sam se na vreme,ali dusevni bol koji sam pretrpila zbog pljuvanja i padanja NA simpatiju nikada nece preci.

Eto,izjadah se.

Pozdrav svimaaaaaaaa!

Ucim geografiju danima.

Privreda Srbije. Ucim,ali polako ide,puno je ruda. Sada znam. Moram znati gde se vadi koja ruda. Sreca pa jos ne moram znati sve rudnike. Razumem ja da treba biti informisan,ali ipak...da li ce me neko kada odrastem pitati:"Gde u Srbiji ima hroma?". I da li cu se ja tada zaista secati da je to u rudniku Deva kod Djakovice? Sumnjam. Ali dobro,sto bi rekla jedna nastavnica,uvek mora imati materije za ucenje,ako nista,da mozak ne otupi.

E. Imam kontrolni iz muzickog u ponedeljak,sto ne bi bila tako losa stvar da nastavnica ne trazi APSOLUTNO SVE sto ima u knjizi,i da ne prepisuju bas svi,dobro,28 od 30 djaka na tom kontrolnom,a ja necu da krsim svoje nepisano pravilo,a to je da nema prepisivanja. Naucicu muzicko,desetak strabna napamet,a gde to izlapi,posle testa,sam Bog zna. Uvek kada naucim muzicko napamet,zaboravim vec do sledeceg casa,kada nastavnica vraca testove. Ali bolje i da znam dva sata nergo da ne znam nikada,kao moji drugovi. Jednom sam pokusala da prepisem i to je bio apsolutni fijasko. Ne smem ni da se setim.

A za komentare od juce>hvala puno!

Nisam ni nameravala da se menjam,ne vidim razlog. Samo...zelim,eto,da imam drustvo dok ne nadjem prave drugove. Naci cu ih,jednom.

Sada,eto,moram malo da se izjadam.

Dosadilo mi je da redovno budem vas drustvenih aktivnosti mojih drugova. Mislim. Kolega. Ali je to logicno,posto se ne sminkam kad idem u skolu,ne nosim nove zlatne patike i srebrenu koznu jaknu i nisam drska prema nastavnicima. Ali nije feeeeeeeeer.

Zar moram da budem ista kao oni i donekle propalitet da bih mogla da se druzim sa njima? Izgleda da da. I sada mi je muka od toga sto imam jednu jedinu drugaricu.  Mozda dve,uvrh glave.

Mislim,kul sam ja sa svima,sa apsolutno svima. I sa NJIM. Ali mi je glupo da budem izolovana jer sam odlican djak ili jer ne slusam narodnjake. Fljaks. Ali ja necu da se menjam. Samo. Samo.... treba mi vremena da nadjem nekoga ko mi je slicniji. Samo to.

A do tada....mogu da sanjam o zurkama,vezama i nekom vecem druzenju.  Ali.bice.bice.

Avaj. Razmisljala sam,i shvatila da mi se JAKO svidja decko koji je iz tog...hm..malo "fensi" i malo "mangupskog" drustva. I da se ja svidjam jednom decku,ili makar tako izgleda.

E sad,taj koji se meni svidja je,kao i svaki drugi decak koga poznajem,divna osoba kada razgovaramo nasamo,ili sa bilo kim ko nije iz tog njegovog stalnog drustva. Ali,kada je sa drugovima,postaje uzasan.  cak nece ni da me pozdravi. A jednom smo proveli 3 sata sedeci i pricajuci sa jos par drugova. I poznajemo se. Bas zivot zna biti glup.

A ovaj drugi,koji STALNO gleda u mene...je...ne znam. meni se ne dopada bas. I opet je plav. Mene idu plavi decaci. Svi koji su mi se "udvarali" su bili plavi. Kako? Zasto? Why,oh why?? Zelim nekog lepog crnookog decka.

Eto,izjadah se malo.

Makar znam da mi vi necete zameriti.

Pozdrav svima!

Pretpostavljam da ce se izvesni blogeri naci uvredjeni,ali moram reci da ne zelim nikoga da uvredim,vec iskljucivo da iskazem svoj stav,uopsteno.

Prosto me fascinira kakve "tripove" mladi danas imaju. Ne kazem da ih ja nemam,ali ja,za razliku od vecine,slusam starije,i izbegavam da cinim zesce gluposti i imam vece provale.

Volim pank. Obozavam. Voli zesci zvuk,ne mogu da uzivam u "gnjecavim" pesmama. Uvek sam iskrena,energicna,i relasta sam. Mrzim lazi i pretvaranja. Mrzim socijalne nepravde. Ne podnosim glupe izjave i debilno ponasanje.

Ne mogu da verujem da u vreme informacija neko ne zna da je metal vrsta muzike,i da je devojka koja fura taj fazon metalka,a ne METALIKA.

Ne mogu da verujem da neki kazu da slusaju pank,metal ili slicno,i onda odvale da su ceo dan trazili novi album Britni Spirs.

Vec rekoh da mrzim pretvaranje,i mrzim folere. Mrzim kada neko kaze da je panker da bi bio "faca" a da to ne voli da slusa?

Cemu maske,pretvaranje? Zasto su ljudi toliko glupi i licemerni?? Sta se desava kog djavola u ovom svetu? Jel sve ovo poludelo?

Ili sam ja poludela? Nema veze.

[kupila sam martinke,10kopci,ali modernu izvedbu klasicnih,lakse za obuti. i uvukla sam fluorescentno zelene pertle u svoje crne starke. ]

Zanimljivo je da stalno zaboravljam na ovaj blog,a onda kada se setim,i vratim,budem malo starija,mnogo zrelija i svakako MNOGO drugacija.

Hormoni. [moram imati opravdanje ]

Dakle,godinu dana sam starija,bio mi je rodjendan prvog februara. Drugu godinu sam tinejdzer. Jos samo 5 godina i prestajem nositi to cudno teen u broju godina.

Stalno menjam raspolozenja,stavove...jedino sto je uvek isto jeste moj uspeh u skoli. Hvala bogu. U stvari,hvala meni i mom mozgu.

Onda...sada trebam da se upisem u gimnaziju. Prijemni je za 3 meseca. Nema frke. Presla sam zbirku iz sprkog jednom,iz matematike 1 i po put. Za mesec dana.

Zaljubila sam se. Djavo me odneo. Ali problem je sto se i moja drugarica zaljubila u njega. Nema veze.  Jos tri meseca cemo biti tu,a posle...on ce u filolosku,smer nemacki,a ja...ko zna.

Zatim,prosla me je crna faza. I dalje volim svoje karirane stvari,ali sam normalna. Prvaci su me se plasili. Sada ne mogu.

Sta bih jos mogla da pisem...ne znam.

A,da,bolje se slazem sa svojim drugarima fenserima. Neka ih,ne znaju deca za bolje.

Pooooozdrav svima!

Lalala.

Tako nebitna i lagana stvar kao sto je prijemni ispit na kraju 9. razreda osnovne skole,
je ujedno i stvar koja toliko brine djake,da ih hvata panika do faze kada pocinju da vriste u novembru...
a prijemni je,zamisli,u JUNU.

Ali,i mene hvata panika,sada sam vezbala srpski,lepo mi ide,lako,bila sam na takmicenjima,matematiku ne smem ni POGLEDATI,ali imacemo pripreme,i necu ni da mislim o tome.

Psihicki sam dobro. Grudvala sam se danas,neko me klepio u glavu,verovatno je to.

Pomirila sam se sa time da su oko mene vecinom sve sami likovi,koji se guraju da slusaju Stoju,a sada ce jos na Rihanu. 

Neka dece,nema se drugo.

Inace sam srecna,idem u svajcarsku u cetvrtak,nema skole 4 dana.

Nema ni ludaka. Ni Rihane.

Eto,ukratko.

Pozdrav,dobri ljudi!

Hvala dobri ljudi,

sto ste ostavili komentare!

A sada,da napomenem,za pocetak,
da ja nikako ne diskriminujem ljude bez obzira sta slusali,oblacili ili kako izgledali. Cak,moja najbolja drugarice ne slusa isto sto i ja,a izgled je neuporediv.

Mene samo nerviraju oni koji se prave da su nesto drugo,i koju su sada kao "fensi" a u stvari pojma nemaju ni o cemu u zivotu.

Ja ne slusam muziku koju slusam da bih ispala drugacija,ne oblacim se ovako kako se oblacim da bih bila drugacija,vec zato sto ja to zelim,i zato sto ja to osecam! Ali ljudi to ne razumeju. Oni misle da se ja foliram. A i oni koji to ne misle,izbegavaju me u sirokom luku jer sam ja,dabome, "Cudna" zato sto nisam fensi.

A mene izludjuju oni koji se onasaju kao fenseri samo da bi ih primili u neko drustvo. I sa njima se necu druziti,nikada! Mozda nisam u pravu,ali eto,da znate i moj stav. I moram reci da se osecam jadno jer me neki izbegavaju zato sto slusam nesto drugo,i zato sto izgledam drugfacije,i vredja me sto foleri misle da se JA foliram,a izludjuje me sto se drugi mesaju u moj zivot,a to su,sticajem okolnosti,ili ko zna zasto,iskljucivo fenseri. Pa sad nek ispadne da sam fenseromrzac,ja sam rekla sta mi je na dusi!

Pored toga,kupila sam crni duks sa sivim kockicama. I svi me pitaju jesam li poremecena,u zalosti ili nesto trece. Evo jos jednom,svima na svetu koji ne shvataju:
NE,NISAM POREMECENA,NISAM U ZALOSTI,OBLACIM SE TAKO KAKO SE OBLACIM JER MI SE DOPADA,I SAMO JER MI SE DOPADA,I JER OSECAM GADJENJE PREMA JADNIM STVARIMA KOJE NOSE UZORI DANASNJE OMLADINE,OBLACIM SE PRISTOJNO,MANJE KOLORITNO JER MI SE TO SVIDJA,A NE JER IMAM NEKI PSHIHICKI ILI FIZICKI RAZLOG.

Evo,sada,nadam se da ce svi shvatiti,i prestati da me smaraju jer sam,za ime boga,dosla u crnim starkama u skolu.
Evo svima,da znate,da prestanete da me posmatrate kao debila,jer to nisam! Ja sam najobicnije dete,isto kao i svako drugo,koje ce obuci crni duks jer mu se svidja,a ne iz principa ili nceg trecag! Zasto niko nece da shvati??

Poz svim blogerima,
da smo zivi i zdravi jos godina sto!   

Dakle,

ja sam redovno,s tim sto imam par muka.

Prva,dragi mi i mili fenseri (koji su usput i pored mene,i ispred i iza mene,i levo i decno. SVUDA ] ne uspevaju da SHVATE da postoji nesto sto nije turbo folk,ili lepa nam i bajna Rihana ili Britni [ne mogu vala da pisem kako treba imena,dodjavola.] Ne ide deci u glavu zasto bi neko slusao rok,pank,metal ili bilo sta sto nije prosto,nema veze sa golotinjom,kada moze da uziva u blagodetima Seka,Ceca,pesama ciji su motivi gacice i brushalteri [bez uvrede svima koji ovo slusaju] . I sta sada ja da radim,sem da ludim? Da li zaista danas vazi,makar u beogradskim krugovima tinejdzera ono divno "Sto manje znas to vise vredis"? Da li majice i mozgovi danasnje omladine postaju sve manji? Zasto se,kog djavola decaci oblace u roze? Zasto devojcice izgledaju kao pevaljke? Zasto je fazon ako zabodes 8 keceva zaredom,i opsujes nastavnicu? Mislim,ja jesam uzoran djak,ali nisam uvek skroz tu "streberasta". Imam neke falinke,ali ih zadrzim u sebi! Zasto je fora psovati u lice nekoga ko te uci da ne zavrsis sutra na ulici? Zasto je fora cerekati se kao moron kada dobijes keca? Mislim,zar ne treba da ti bude krivo? Juhu,ima li koga? Kuc kuc? Supljina. Mozdana supljina covece!   Kakva jedna,dve mozdane supljine.

A druga stvar,koja me izludjuje u skoli,jeste sto me svi zezaju,kao imam stomak,kao,nije ravan. STA NJIH BRIGA ZA MOJ STOMAK??!!! Moj stomak,moja stvar. NE tice se njih. Nek idu i zabodu slusalice sebi u usi,mozda cak i prodju kroz mozdanu supjinu,i izadju na drugo uvo,kao i sve ostalo,i nek slusaju odu gacama i drugom donjem vesu.

Zdravo svima!

Evo me opet.

Nedelja je,ali moji roditelji rade i danas,pa se javljam iz kancelarije. Nema niceg posebnog,kupila sam jedne nove crne pantalone,karirani sako u punk stilu. Želela sam iste tole,ali su zajedno izgledali kao pidžama,pa sam se odlučila za navedenu kombinaciju.

Danas nisam morala da hranim nijednu od 7 ptica,niti da im menjam pesak na dnu kaveza,a i gušte i tarantula su danas izbegli moju brigu. Sutra ću to morati nadoknaditi.

Iako je užasno hladno,morala sam i da operem kosu,pa mi se sada ukočio vrat jer sam izašla van odmah po pranju kosice. A kako je imam puno,guste je i srednje duga,nikada je ne uspem osušiti do kraja. Zato,zbogom okretanju glave naredna 2-3 dana,ali me to ne brine,ionako je ne mrdam previše.

Videla sam danas jednog dečka,sladak je bio,ali je mešavina fensera i pozera. Onaj tip koji sluša ili narodnjake ili domaće zabavnjake. A takve ne volim. Ja nikako ne mogu da nađem nekog lepog dečaka koji sluša rock,punk,ili hajde,ako baš baš mora,prolazi i neki pop,ali da to nije seljački.  A ipak,nema ni jednog jedinog EMO dečaka,svuda sami fenseri,reperi ili metalci (mada mogu i oni,ali..nekako su malo otkačeni) a rokera i punkera skoro i da nema.

I hajde što nema nikoga ko sluša tu vrstu muzike,ali da niko od mojih prijatelja nikada nije čuo za Clash (??!!),Sex Pistolse,Guns n Roses,ili malo ređe: AFI, IKTPQ ui slične,i da se svi zgade kada čuju električnu gitaru me baca u depresiju. Pa hoći li ikada naći nekog normalnog dečka da mogu sa njim da prokomentarišem novu HIM-ovu pesmu,ili da mu pustim London Calling da ne napravi facu kao da je na samrti?

Eh...žudim da odem u London i nakupujem sebi dobrih diskova,punk,rock,samo da ne smrdi na turbo folk. I da nađem pantalone u kojima neću izgledati kao sponzoruša,jer su ovde,u ovoj jadnoj zemlji sve takve. Želim nešto karirano....Nešto što ne vapi da bude stereotipno,nešto van klišea! I zašto me svi gledaju kao debila kada se pojavim u crnim Starkama? Ili u sivoj majici? I zašto svi misle da sam poremećena depresivna likuša?

Ah..ah...

Ne mogu više da se nerviram oko toga...

Pozzić svima!

Evo,da vidite cime se bavim u slobodno vreme,jedan moj noviji rad:

Zdravo svima!

Evo me ponovo,nakon velike pauze,opet sam sa vama!

Starija,zrelija,ali opet u problemima licne prirode,samo drugacijim ne go pre.

=)

Sada vise nisam usamljena,bas usprotno,ali imam osecaj da me iskoriscavaju svi koji stignu. Pa se ponekad najlepse i druzim sa ljudima koje proznajem preko interneta. Nadam se da ce se par stvari promenini,makar malo da se izvucem iz ovog "bedaka" pre prijemnog ispita u junu. Znam,znam,ima vremena,ali brzo prodje,a ja nemam bas vremena da radim na sredjivanju odnosa. Bice bolje,ne sumnjam. Osecam se ok,iako je i vreme i stanje oko mene zaista lose i ruzno,odrzavam psihicku stabilnosti,i zapocinje blog ponovo,ali cu ostaviti stare postove kao deo mog zivota,jednu od faza kroz koje sam prosla takom zivota.

Pozdrav svima!

Cao ljudi...Cega ima? Meni se owa bela boja ne svidja,crna mi je bila lepsa...Trudim se da se vratim mom vecnom optimizmu-ali da uspevam-ne mogu reci. Utesila sam se napravivsi free forum zezanciju,i to mi je zabava. Na tv-u je stari film,iz 70-ih,i razmisljam kako ne bih volela da zivim u tim vremenima. Ne znam sto...Izgledaju tako srecno...Jesu li bila??

Cao ljudi...

Opet sam sama u kutji...I usamljena...i ispalila sam druga koji me je pozwao da dodjem kod njega...ne znam shta mi je....tako sam usamljena i tuzna...zhiwim daleko od swojih prijatelja.....ne znam shta da wam kazhem.....osetjam se kao izolovani kreten....kao da me obuhwata depresija...chak sam pochela da slusham klasicnu muziku na kompjuteru...to je lepo,i to je kultura,ali ja sam mlada,treba mi neshto da djuskam,a ja sam pochela da slusham samo Betovena,Baha i darkere...iako imam zhelju za zhiwotom,ipak se osetjam tako umjrtwljeno....nema nikoga na netu,iako trenutno na internetu ima nekoliko milijona ljudi,a za mene kao da ih nema...i kao da je swe zamrlo...sem zwucnika iz koga se chuje:"I'm going under". A to nije u mom stilu. Ja sam uwek bila wesela mala curica,a ne neka dewojka u dark fazonu...Kako je zhalosno biti owako tuzhan kada si owako mlad....hvata me owa tuga kada god sam na raspustu,sama...i trudim se da se ne widi...ne zhelim da me moji dragi roditelji pogreshno swate...ja nisam nezadovoljna onime shto imam,vetj sam samo tuzna i usamljena...i ne widi se,hvala Bogu,inache ne znam shta bih...mada,sumnjim da sam jedina...Ipak,samo ponekad proplachem,kao sada...i onda samo obrishem suze,ustanem i nastawim dalje...Trudim se da ne budem,owako na dnu,da prestanem da tonem...To nije zbog nezadowoljstva u materijalnom,vetj u psihickom smislu...opet drzim swoja osecjanja u sebi..juche sam plakala u krewetu...nishta posebno,samo neka tuuga,kao rana,kao crna rupa iznad mene...razmisljala sam kako je zhiwot tezhak,i kako bi bilo bolje da vetjna praznina (smrt) nastupi shto ranije...ali netju se ja ubiti...ja sam kukavica,pa ne morate da brinete....i nasam bash toliko depresiwna uwek,samo me ponekad uhwati...imate li ideju da mi pomognete?

PozZzZz

Ljudi,bolje se osetjam. Gulanfer,hwala ti puno! Mnogo mi je pomogao twoj komentar!!

Mislim da sam bila prewishe kriticna prema juche,ali ipak ostajem pri prethodnom postu.

Juche sam chitala swoj dnewnik na kompu,koji je jako filozowski,pa tju sutra prepisati nesto iz njega.

Bye!

Ja ne znam sta se desilo sa mnom...Uopste se nisam obradowala novoj...A tako sam htela...

Dochek u mojoj kuci je bio jadno smoran i los...Najgori dochek ikada....Bilo nas je 10-oro,i bilo je jadno..

Znam koliko sam se kao mala radovala...O bozhe,kako sam se samo radovala. Plesala,pevala...A sada,samo sam svima chestitala,glumila radost,bacila petardu i otishla na spavanje...Niti srecna,niti uzbudjena....Ne znam shta mi je. Ponasham se kao odrasli. A ja to nisam,i ne zhelim da budem...Ja sam samo josh jedno dete,iako to moji drugovi izbegavaju. Oni mosle da su neshto odrasli i ozbiljni. Ja se josh uwek ponekad igram lutkama-u 7. razredu-pa shta?? U chemu je problem? Mene zbog toga ismevaju. MA briga me...Imam 60+ godina da budem matora,a samo josh 5-6 da budem dete. I treba da uzhiwam!!

PozZzZ

Malo sam u frci-pomazem mami oko priprema za docek,pa sam samo svratila da vam cestitam:

Srecna nova 2007. godina!!

E,sada,kada sam napokon na raspustu,mogu da se posvetim pravljenju fan arta. U tome bash nisam genije,ali nisam ni losha.

Opet nemam nekih cool slika za vas....Nemam ni inspiracije. Sta da pishem kada se nista i ne deshava...Imam 2 posta,4 komentara,i eto ti o mom zhivotu na internetu. Registrovana na 5-6 foruma,pokushavam da vodim jedan-i to je swe. Tako skromno,pomislim.....I nemam ni najboljeg druga. Drugaricu,srecom,imam. Ali je swe to pateticno. Ja se ne druzim da drustvom,ono ne visim sa njima po ceo dan,vetj sam sama u kuci,daleko od kuce bilo kog mog druga,operisana od druzenja,a sada cu josh biti mesec dana odvojena od njih. Jadno....

Ali ja nisam nesto pateticna-ne daj bozhe...Samo,eto,volim tu retj,i tako opisujem i one da ne kazem kakve osobe sto su u kuci Velikog brata. Mrzim takve emisije,koje zatupljuju mozak velikim masama ljudi,koji gutaju glupiranje nekih drugih ljudi. Trose pare na pozive,umesto da se bolje obuku ili urede stan...I to JESTE pateticno. A ovaj moj mali zhivot nije nishta do josh jedna pricha koja je vishe sretjna nego tuzna. I zato sam,eto,zadovoljna.

Iako deluje kao da sam ja sada nechim nezadovoljna-to nije istina. Ne daj Bozhe...Meni je super u zhivotu,ako se se izuzme,taj jadni kontakt sa drushtvom. Ali swejedno,ne gubim mnogo shto ne pricham o nekim Cecama iuSekama i o narodnjacima sa swojim drugaricama jer ja to jednostawno ne slusham. Niti me zanima nova porno glumica o kojoj prichaju moji drugovi,jer hwala ogu ne gledam te stwari.

I onda ispada,kada wam ovako govorim,da sam ja autsajder. Pa,mozda to i jeste tachno. U neku ruku. Ali i ja sam,socijalno bitje,i da se ne druzim-nije tachno,ali i da se druzim-nije ni to tachno. Najbolje je rechi da sam na nekoj tankoj liniji izmedju-par razmenjenih retji i to je to...

Pretpostawljam da chete vetj odustati od chitanja misli jednog "autsajdera",pa i mozhete,al ja chu josh malo da pishem.

Pa sada,swe zawisi iz ugla gledanja.Ja se,iako owo i zwuchi,i jeste patetichno i zhalosno,vishe druzhim sa ljudima na netu nego onima u prirodi. A to je ono shto jeste najjadnije,i zbog toga zhalim. Ali eto,josh malo pa tje se i ova shkola zavrshiti,a u srednjoj cu da zapochnem stvar saswim drugachije.

Toliko o mom zhivotu za danas,mozda sam was udawila,mozhda i nisam....

PoZzZzZ

E,fino. Prezivela sam i poslednji dan skole,i sada sam na raspustu. Cool.

Da vam pricham o swom zhivotu-dosadno bi vam bilo. Jedina zanimljiwost jeste to da sam zivela u Rusiji,u Moskvi 6 godina i da sam se wratila u Beograd odavno.

Inache,imam 4 ptichice i jednog gustera. I nesto ustedjevine. I to je moja imovina.

Imam i 5.00 u knjizici!      

Kakvu sliku da vam stavim-nemam bash....

U svakom slucaju,pozdrav! =)

Anna je stigla!! Caos,ja sam Ana iz Beograda...Fino mi je uzivotu,,i ovo je vise kao dnevnik,nego kao neki zanimljivi blog. Pa,eto,da pocnem:

Jedva se slepam do raspusta~nislim,meni su ocene super,zavrsitju sa 5.00,ali mi je smorno poslednjih dana,a i dem jos u petak,29. Neki idu josh samo danas...Mrziiiim....

Pozdrav!!!