3/9/2008

Blogov kolac

Blogov kolac - Vladislava Gordić Petković

23/7/2008

Smokva

Jurišić

*

28/5/2008

Poltron

3/2/2008

IZLOŽBA

31/1/2008

Bolji Pogled

Po ko zna koji put sam gledala film BUENA  VISTA i uživala. 

            Svoje utiske sam počela da iznosim a onda sam zastala i

            pažljivo saslušala viđenja podstaknuta filmom:

             "VIĐENJE  A 

Slagao bih i ogrešio se o sopstvenu dušu, kada , konačno, ne bih priznao   da  

sam se osećao superiorno kada god sam bio u prilici da boravim iza tzv. “  

Gvozdene zavese”. 

Sa studentskim džeparcem i par najlon košulja ili jednim farmerkama  

obezbeđivali smo sebi status uglednog gosta. Najskuplji hoteli, restorani,  

ručkovi i sl. 

Ljude smo, naravno, sretali. Uglavnom osoblje restorana i hotela,  

taksiste,prodavačice... Ostali su bili predusretljivi, oprezni, ljubazni i sa njima  

se nismo družili. 

Naši su se prostačili.  

Nisam pravio nikakve svinjarije sem, ekstremnih, bakšiša kojima sam, sada  

shvatam, umirivao savest. 

Nikada neću zaboraviti svoju sramotu kada je u Hotelu  » Kasprowi« u  

Zakopanima pijani Beograđanin pozvao konobara i pitao : Šta znači mala  

metalna oznaka( ono inv.br. ZL...) ispod ogromnog biljurnog ogledala koje je  

pokrivala polovinu zida prelepog restorana. Kada je konobar objasnio da je to  

nešto oko 10 DM poletela je puna flaša šampanjca i ogledalo u kome se  

ogledala, na Zimskoj olimpijadi 1938. godine ,  Sonja Henny je nestalo.

VIĐENJE  B 

Nastavio sam sa posećujem  iste zemlje. 

Poslovno, turistički i na sportskim  turnirima. 

Gvozdena zavesa se kod njih razmicala, nestajala, kod nas je nastajala. 

Odjednom su moju pažnju počele da okupiraju prelepe fasade zgrada u  

Budimu i Pešti  i mostovi. Slično je bilo i u Bukureštu, Bratislavi, Pragu..

Na turnirima su pobeđivali Poljaci,  Mađari, Rumuni... 

Družili smo se. Ljudi govore jezike, imaju slične probleme. 

Poslednjih godina pokazuju primetnu zabrinutost za našu sudbinu. 

Ja ih tešim i stvari prevodim na šalu. Oni i dalje vrte glavom. 

Sram me jede što u ono vreme nisam stigao da bilo kog Rusa, Mađara,  

Rumuna, Bugara, Čehoslovaka pitam kako mu je. Šta čita, koje filmove gleda,  

koje su mu preokupacije.

ZAKLJUČAK: 

Režimi, poput Staljinovog, Čaušeskuovog , Kastrovog, Mao Ce Tungovog,  

Sadamovog, Gadafijevog, Bokasinog i da ne spominjem ostale  satelite i,  

naravno, Brozovog, mogu da zaustave naciju, mogu da je naruže stave na stub  

srama ali kad tad će ono što ta nacija nosi i vredi, pre svega u svojoj kulturi, 

ponovo izaći na videlo sveta  i tada dobiti zaslužena priznanja.

 PREPORUKA: 

Pogledajte film Social club » Buena vista« . Muzičari od 70 do 90 i nešto  

više godine sviraju divnu muziku i svedoče o jednom vremenu kada je klub u 

kojem su svirali nekim dekretom ukinut. Zahvaljujući jednom entuzijasti 

oni nakon 40 godina sviraju ponovo zajedno i dostižu svetski uspeh.  

PS. Priznajem : diže mi si kosa na glavi kada me dežurna propaganda ubeđuje  

kako su sa nama Kinezi. Koreanci, Iračani, Libijci, Belorusi, Ukrajinci,  

Kubanci, Zambijanci....  Prikazuju nam slike kako se tzv. naši zvaničnici sreću  

sa tzv. njihovim zvaničnicima a ja se pitam kako je njihovim podanicima,  

odnosno, sada već znam kako im je. 

Neću više ponoviti istu grešku sa bilo kojim Kubancem, Iračaninom.  

Zambijcem, Libijcem... Razgovaraću i saslušaću ga. Pitaću ga nešto i odgovo- 

riću na njegova pitanja, bar zbog » Boljeg pogleda«.

 Buena vista !"

20/1/2008

Царица - Катарина Велика

КАТАРИНА ВЕЛИКА

Катарина II велика (2.мај 1729 - 6.новембар 1796 ) је  била  немачка принцеза и руска царица. Владала је Русијом пуне 34 године и видела себе као владарку просветитељку.

Јекатерина II Алексејевна (Екатери́на II Алексе́евна Вели́кая) рођена као Софија Аугуста Фредерика, позната као Катарина Велика, владала је као царица Русијеод 28. јуна 1762. до своје смрти 6. новембра 1796. У сродству са  Густавом од Шведске и Чарлсом III од Шведске, она је пример просвећеног владара.

Софија Аугуста Фредерика, по надимку „Fighen“ (Смоквица), рођена је у  Шћећину (Szczecin) у  Пољској, који је у то време био познат по свом немачком имену Штетин (Stettin), од оца Кристијана Аугуста и мајке Јохане Елизабете од Шлезвиг-Холштајн-Готорпа (Елизабете од Холштајна). Рођена је као немачка кнегиња. 1744, царица Елизабета од Русије одабрала је Софију за жену свом нећаку Петру III од Русије, свом изабраном наследнику. Софија је променила име у Катарина када је преобраћена у руску православну веру. Брак је окарактерисан као промашај услед њених неверстава. Брзо је постала популарна код неколико политичких група које су биле против њеног супруга. Врло образована, Катарина је била укорак са новостима из Русије и остатка Европе. Дописивала се са много великих умова свог времена, укључујући  Волтера и  Дидроба. 1762, након пресељења у нови Зимски Дворац у Санкт Петерсбургу, Петар је дошао на трон као Петар III од Русије, али његова ексцентрична политика је отуђила групе које је Катарина придобила. Григориј Орлов, Катаринин тадашњи љубавник, био је вођа завереника који су прокламовали Катарину као владара, а Петар је убијен мање од шест месеци по доласку на трон, 17. јула 1762. Постојала је сумња да је Катарина умешана у Петрово убиство али никада није доказана.

Услови под којима је Катарина прихватила све што је Руско (укључујући и православље)можда су узроковали и њену личну незаинтересовност за религију. Ратове против Османлија  водила је под изговором да жели да заштити хришћане. Римокатолицима је поставила одређене границе те је покушала над њима већу контролу за време поделе Пољске. Катарина је ипак пружила склониште Јеврејима

који су 1773. године протеривани у Европи (бс.википедија)

Имала је сина, Павла, кога није много волела. Катарина је била хладна мајка Павлу, али брижна нана свом најстаријем  унуку Александру. Врло је вероватно да је круну желела да остави управо Александру и да тако прескочи Павла. Њена грубост према Павлу била је резултат политичког неповерења због онога што је видела у његовом карактеру, али и последица хладног опхођења Катаринине мајке Јохане према њој самој. Павла су неки Катаринини противници сматрали законитим наследником Петра III и царем Русије, али сама Катарина је у својим мемоарима натукнула да Павле можда и није Петров син. Држећи Павла у својеврсном кућном притвору, Катарина је сину дала до знања да не жели да се он меша у њене послове, нити да он дели њен ауторитет.

Могуће је да му је отац био Петар, али и неки од Катарининих љубавника. Сергеј Салтиков сматра се за вероватног кандидата. Павле је ипак наследио на трону као  Павле први од Русије.

Катарина је припадала ери просветитељства и сматрала је себе „филозофом на трону“. Постала је позната као заштитник уметности, књижевности и образовања. Писала је комедије, фантастику и мемоаре. У спољној политци је мењала минстре чим би постало очигледно да нису спровели у дело њене планове. Тако је Никиту Иванович Панина разрешила дужности када није успео у супротстављању моћи Хабсбуршке Лиге и на његовоместо поставила бившег љубавника Станислава II од Пољске.

Покушала је да направи поделу европског дела Отоманске империје по пољском моделу, али је постигла знатно мањи успех. Анектирала је Крим 1783, мање од девет година пошто је постао самосталан као резултат првог рата Русије и Турске. Отоманска империја је започела Други руско-турски рат (1787. - 1792.) за време Катаринине владавине. Овај рат се завршио Мировним споразумом. Густав III је започео рат да би преузео балтичке територије које је изгубио од Русије 1720. Руски бродови су имали проблем са навођењем топова у тешким водама, који укотвљени Швеђани нису имали. На крају битке, Русија је изгубила 50 до 60 бродова и 9.500 људи. Швеђани су изгубили 6 бродова и између 6 и 7 хиљада људи. Мир је потписан 14. августа, враћајући све освојене територије одговарајућим нацијама, и трајао је 20 година. На почетку своје владавине Катарина је кренула у провођење опште политичке реформе, руководећи се идејама Просветитељсва. Катарина  је реорганизовала руску провинцијалну администрацију, дајући влади већу контролу над сеоским подручјима услед сеоских буна. Овај процес је завршен 1775. Реформа је оформила провинције и дистрикте који су били лакши за управљање од стране владе. 1785. Катарина је издала проглас којим је дозвољено народу да користи престо као законско тело, ослобађа господство од државне службе и пореза, господске титуле чини наследним, и даје господству пуну контролу над њиховим кметовима и земљом. Додатно, Катарина је дала земљу у Украјини омиљеној господи и доделила им кметове. Охрабривала је колонијализацију Аљаске и других покорених територија. Ктарина је наставила да спроводи утицај запада на Русију. Ипак, за ралику од Петра Великог, обуздала је силу и усредсредила се на провођење индивидуалних акција. Њене реформе су стигле и даље након што је неуспешни устанак Јемељана Пугачева потресао Источну Русију. Као резултат, Катарина је остварила неколико драстичних реформи унутар руског друштва. Прво, успоставила је Слободно економско друштво, 1765, да би охрабрила модернизацију пољопривреде и индустрије. Друго, охрабривала је стране инвестиције намењене неразвијеним подручјима. Треће, ослабила је цензорски закон и подржала образовање господства и средње класе.

Царица је 5.новембра 1796. године доживела срчани удар у купатилу ( да ли док је излазила из каде или док је бил на тоалету, никад није потврђено) услед чега је, неповративши свест, у 22:15 сати следеће ноћи умрла у свом кревету. Убрзо након њене смрти почеле су да круже гласине о узроку њене смрти, вероватно започете од стране Француза који нису волели Катарину. Сахрањена је у катедрали Петра и Павла, поред  Петра трећег у  СанктПетерсбургу.

Династија Романов

М.Савановић

википедија

крстарица

18/1/2008

КАТАРИНА I

Прва руска царица била је друга жена Петра Великог, Катарина Прва, родом Пољакиња, коју су рођаци, после смрти њених родитеља, послали у Русију на васпитање једној тетки. Отац будуће царице је био литвански кмет Самуило Скавронски. Захваљујући својој лепоти Катарина напушта кметски сталеж и удаје се за припадника шведске коњичке јединице. Током Шведско-руског рата 25.августа 1702.године град Мариенбург у коме је живела пада у руске руке, а њен муж највероватније гине. По типичном тадашњем обичају град је био препуштен на милост и немилост војника .  По завршетку тога периода руски фелдмаршал Шереметов који тада има 50 година је требало међу представљеним женам да изабере свој ратни трофеј. Избор је пао на Катарину коју потом води са собом. Како му је убрзо досадила он ју шаље кнезу Меншикову, блиском пријатељу Петра Великог, чија љубавница постаје. У том домаћинству је запажа сам цар, заљубљује се у њу и  потом је одводи у своју палату. Током следећих 6 година још увек ванбрачне везе будућа царица ће родити две кћерке Ану и Елизабету, чији потомци ће владати царством све до његовог краја. Имајући тада већ двоје деце и упитно потенцијално насљеђивање престолонаследника Алексеја, Петар је одлучио да озакони везу венчањем у фебруару 1712.године. У браку ће родити још петоро деце, али у чудном обрту судбине преживеће  до пунолетства само ванбрачна. До удаје и преласка у православље звала се Марта Скавронскаја. После женидбе Петар Велики живео је и владао још само тринаест година, а када је умро, 1725., на сверуски престо је дошла она. Цар Петар Велики високо је ценио женин ум и урођени такт, па ју је ваљда зато и водио често са собом кад је путовао ван земље. Чак је у њену част установио орден Св. Катарине, а њеним је именом названа и једна топовњача. Никада није објашњено зашто 1724. године цар Петар Велики крунисао своју супругу за царицу и сувладара. Ту одлуку није променио ни велики скандал који избија исте године с царицом у његовом средишту. Судбина тог крунисања постаје слична судбини венчања пошто убрзаном ритмом долази до општег погоршања царевог здравља. Да би му се спасио живот оперисан је у лето с наводним успехом. Без обзира на то у јануару 1724 . његово здравље се поновно нагло погоршава. На дан смрти 8.фебруара 1725. када су сви очекивали да прогласи свога наследника Петар Велики позива своју ћерку Ану. У доба када је требало да каже име наследника пред сведоцима он је изгубио глас и недуго потом умро. По тадашњем обичају царев наследник је био његов унук Петар син принца Алексеја, али уз помоћ дворске гарде и дела племићких кругова око кнеза Меншикова Катарина врши државни удар и преузима власт. Цена за то преузимање власти убрзо постаје њено препуштање племићима у Врховном тајном савету под руководством кнеза Меншикова.

Без обзира на то у њеном кратком периоду власти царица је постала омиљена у народу због својих поклона војницима или сиромашним становницима земље ( чији захтеви су дошли до ње).Она се није нарочито ни бавила државним пословима, него им је претпоствила лак и безбрижан живот. Ипак је нашла времена и за неке потезе на којима ће јој историја руске културе остати заувек захвална. Већ исте године када је умро Петар Велики, Катарина Прва је основала Академију наука у Петерсбургу, а убрзо је са њеним пристанком и уз лично залагање организована експедиција Беринга на Далеки исток. С друге стране она живи у луксузу уживајући у непрекидним забавама што јој је на крају постало пренапорно по здравље. Катарина Прва умире од туберкулозе у својој 44 години живота 17.јуна 1727.

википедија

крстарица

9/1/2008

Sofija Aleksejevna

Ilja Rjepin - Sofija Aleksejevna

Malo gde kao u Rusiji žene su odigrale  krupnu ulogu u razvoju nacionalne kulture. Ova zasluga, pre svega, pripada ruskim caricama, premda su i neke druge dame iz najvišeg ruskog društva, takođe, imale znatnog uticaja na tokove ruske kulture.
Prva žena koja je vladala Rusijom bila je Sofija Aleksejevna, starija sestra Petra Velikog.Bila je kćerka Alekseja I iz prvog braka. Spoznavši rano karakter vlasti, nije se pomirila sa činjenicom da će joj presto uzeti punoletni brat.Organizovala je prevrat i uz pomoć sestara i dela carske vojske atakovala na brata i majku.Pobunu je podstakla zahtevajući da Petar i Ivan budu proglašeni suvladarima. Pobuna je uspela i polubraća su proglašena suvladarima, a Sofija regentom. Iako za vlast krvoločna, posedovala je izrazit umetnički senzibilitet i osećaj za lepo. Najlepše freske i ikone urađene su po njenoj zamisli. Novce nije žalila da plati najbolje ruske umetnike koji su ukrašavali zidove i svodove u crkvi.  Petra nije brinulo što drugi vladaju umjesto njega jer uglavnom se bavio svojim omiljenim hobijem - brodogradnjom. Za kratko vreme vladavine ova obrazovana, umna i energična žena osnovala je Slovensko-grčko-latinsku akademiju, zaključila „Večni mir” sa Poljskom i postigla korisni dogovor sa Kinom. Osujećena i ponižena, zamonašena je u Novodevičnom manastiru. Kao monahinja Susana umrla je 1704. i sahranjena u Smolenskom saboru.

9/12/2007

DEKORACIJA

15/11/2007

МУШМУЛА