| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1/9/2008Ako Pružim Ruke
Ako pružim ruke
dotaći ću sunce.
Ali ne mogu dušu
od Dunava da odvojim.
Zato dlanove
prema nebu širim
da mi na njima
otiske ostavi.
Reči koje
oblacima šalješ.
1/8/2008Ти Си Моја
Ти Си Моја Бре_Скво Ја Сам Твоја Бре_Сва 20/7/2008***
* telo zaneseno
ukusom sveže
ubranih kajsija
miriše na leto
pogledom
taknuto nebo
srebro po vodi
prosipa
sunce u zalasku
se sprema
za jednu svoju
večernju tajnu
*
16/7/2008Вечита игра
* стављаш ми их
једну по једну
на дланове
а ја их чувам
и гледам
како сазревају
*
речи љубави
26/6/2008Maline i voda
Maline na usnama i voda oko struka za ove vrućine su spas i uživanje. Početak leta miriši na maline. 22/6/2008Jutro
večernjom toplinom milovano venčićem reči ovenčano kapima rose ukrašeno najdužim danom osvetlano najkraćom noći dočekano jutro mirisno 30/5/2008Hodaš
Dina Bova Hodaš. Ogrnut plaštom nadanja, rukom stavljenom iznad očiju, pogleda uprtog u daljinu, tražiš. Svoje snove izgubljene uz put, zamišljene na horizontu, gledaš. Tamo su, skriveni jarkom svetlošću, čekaju dok spavaš. Ako se ikada iz tog nužnog sna probudiš, o kome zboriš dok spavaš i hodaš, skloni ruku sa očiju da vidiš nebo zaslepljujuće lepote i beskrajne slobode. One o kojoj pričaš. A nemaš.
26/5/2008Imaš a nemaš
Koliko puta otvoriš prozor da pronađeš istinu i koliko puta ga brzo zatvoriš jer ono što vidiš nije ti po volji. Ipak sediš i čekaš iako znaš da je mesto zauzeto. Ali si tu, pored i pristaješ tako. A onda uloviš pogled onaj koji odluta. Kod ljubavi. Zove se čežnja. I pitaš se da li grešiš jer znaš da moraš sa tim da živiš. Imaš a nemaš. 23/5/2008Ljubimci
Moja dva čudna ljubimca. Jednog više nemam. Uginuo je.
Koliko brige, posebne ishrane, pojenja na pipetu ali nije vredelo.
To su one životinjice koje dobijete i onda kada ne znate šta
ćete sa njima zavolite ih i negujete.I postanu vam ljubimci.
Kada odu osetite bol gubitka. Za malim dragim stvorom čiji
je život zavisio od vas. Učinili ste sve što znali ali to nije
bilo dovoljno. Tada se pojavi i onaj mali crv sumnje da je
moglo još nešto. Ipak da mi je neko rekao da ću prstima
uzimati crviće i tako hraniti kameleona rekla bih da je to
nemoguće. A ispalo je moguće. Itekako. Čak s radošću i
ljubavlju.Dok je jeo. A onda je prestao. I danima lagano
umirao. Sada je Koki ostao sam.To je kornjačica koja je
duplirala svoju veličinu za ovih nekoliko godina od kada
je ovde. Zimi se zakopa u zemlju i u kućici čije mesto ne
znam gde je, prezimi i sa prvim toplijim zracima sunca se
pojavi. Gladna, veća i sve slobodnija. Na dodire više ne
uvlači glavicu i noge nego ide gde je naumila. Slobodna
u svom malom carstvu.
Kada jedan ode tako tužno nedostaje njegovo malo
hladno telo i znatiželjan pogled.
 16/5/2008trenutak večnosti
bulka
*
kao tren
savršene ljubavi
kao nežnost
satkana šapatom
kao lepota dodira
prsti u kosi
vatra na usnama
osetljivost duše
*
kao trenutak večnosti
*
25/4/2008Polja
Ako ovih dana krenete ravnicom naići ćete na žuta polja.
Izmedju zelenih ogrtača ona u ovo doba godine postaju
sunce na zemlji. Vrhove žutih ukrasa miluje povetarac
toplim dlanovima i nosi vedrinu tog sjaja.Prstima prolećnih
mirisa mrsi kudrave kose.
Poljima ljubavi, topline i strasti.
***
22/4/2008Jeste
Ben Goossens * znaš da je istina
sve što govorim
*
17/4/2008Понекад тако гледам
*
Понекад тако гледам.
Живот у његовом сјају.
И не видим тада ништа
што оквире нам ствара.
Само сјај сунца из ока
и прегршт звезда са длана.
Понекад тако гледам.
*
15/4/2008Jutarnji
Davno nisam pričala telefonom u četiri sata ujutro.
Izgledalo je kao novo iskustvo. Potpuna tišna propuštala je
samo naše glasove kroz noć. Činilo se da nikoga i ničega
drugog nema. Svaki ton bio je kristalno jasan. Samo je virtualni
miris jorgovana sa displeja, na tren, ispunio pomračinu sobe.
Jutro, ovlaženo tihim rominjanjem, se razvilo u tom prijatnom
osećanju. Dan sa osmehom mogao je da počne.
13/4/2008Cvet *
volim kada me s proleća cvet probudi
kada misao na laticama nosi
kao dlan kada se prema nebu okrene
želja da se ispuni
*
8/4/2008Нежно
кao љубав у цвату
и шапат
само ме воли
*** 6/4/2008Прави Пролећни Дан
Просто је невероватно колико ме неке ситнице развеселе.
Мали петолатични цветић белог јоргована међу прстима
као јутарњи дар. Доноси срећу.После посета малој цветној
пијаци где сам обрадовала једну баку куповином њеног
прекрасног цвећа.Затим у колима уживање у мирису
изгледу цвећа до мене на седишту. Пролеће се раширило
по свим порама. Чини ми се да не дишем већ да оно дише
за мене. Да шарени поглед, да врлуда мисли. Лепо је.
***
5/4/2008Slikar
Cesloves Cesnakevicius *
Oblačno je i mračno danas. Igra se april sa našim željama. Zato misli lutaju, stazama sunca putuju, kao što se ja nekada uputim putevima koji nebo otvaraju. Svetlošću šaraju. Tada vozim satima do neke livade ili šumice, planine ili atara, potoka ili reke, do mesta gde ne znaš odakle svetlost dolazi. Sa neba ili zemlje, sa dlanova ili iz očiju i kao kičica natopljena bojom slika neoslikano. Miris žubora, dodir lahora i zvuk tišine. Slika na nebu, koje postaje platno, ostvarenje snova... * 2/4/2008Latice
Otvorila sam dlanove da latice na njih slete i lagano ljuljuškajući se
poređaju po svom nahođenju. Bilo je zanimljivo posmatrati kako se
udobno nameštaju, pčelice ili slova, tačkice ili latice i nose svoj radosni
osmeh kojim mi po liniji života, beskrajno dugoj, ispisuju dar očima.
I sve se uključuje u tu nevidljivu igru šapata oblikovanog u želju koja se
u trenutnom ruhu cvetnih ukrasa spušta na ruku. Sutra će to biti zvezdice,
prekosutra mrvice. Gledam ih strpljivo i puštam da se udobno smeste,
a onda ih pokrijem drugim dlanom jer je obično još rano jutro ili
već kasna noć, te je prohladno, a tako im predam malo svoje topline,
po koju su došle. Kada se zgreju i upišu u engrame sećanja pažljivo
dunem u njih, da otplove ili odlete tamo odakle su došle, oslađene
nektarom mojih misli.
30/3/2008*****
*** као кокица кад пукне
као сунце кад изађе
као душа када се расцвета...
***
19/3/2008Ne volim
Iznenadila me hladnoća koja se prostrla ovog jutra.
Ne volim kada na nabujalo,napupelo i rascvetalo
padne mraz. Nekako je neprirodno. Nepriodno da
se jedan lep prirodan tok poremeti. Ipak kad već
sve procveta, sunce i zemlja se svojom toplinom
pobrinu da sačuvaju što su iznedrili i mraz lagano
posustane u svojim napadima. Shvati kada mu je
vreme i gde mu je mesto.
12/3/2008Priča Jednog Cveta
Okružen sam tišinom koja mi odgovara. Bez i najmanjeg trzaja primam kapljice otopljenog snega i bodlje lanjskih borovih iglica. Očaran sam životom koji me okružuje. Zato upijam vodu,a lice okrećem suncu, dok veče ne zasedne na okolna brda. Tada čekam noć ukrašenu zvezdama. Bez ikakvog zvuka spuštaju mi svoj srebrni prah na latice da i ja svetlucam u noći. Tako stvoren, kao zvezda na zemlji, ja živim svoj bezvremeni trenutak i za sobom ostavljam sjaj beskraja u nekom sećanju.
28/2/2008TEMA Idem da se odmorim od teme i stvarnosti
koja guši. Idem da dodirnem sneg i pomirišim
cvet. Da udahnem čist vazduh i prepustim se
milovanju sunca. A mučnu temu ostavljam.
Pokušaću da ne mislim na nju. Gadi mi se.
Ubraja se u lopove ljudskih duša.
Slatkorečivošću se prikrada. Dok ne prevari.
Tema naše svakodnevice.
20/2/2008Toплина
И пустих поглед низ воду
док длановима додиривах сунце.
Топлина.
На уснама
радост се смеши,
у осмеху чува.
11/2/2008ПOTOK
волим тај жагор потока који шапатом жубора ме буди чаврља јутрима док лице осмехом ми одева шуми данима од заборава се чува * слушам
22/1/2008Малине
*
лагано
како се то само у задовољству чини
притисках језиком речи
на непце
једну по једну
да сваку посебно осетим
а оне
као сок од свеже убраних малина
неприметно клизећи
љубише ми усне
*
27/12/2007Deca Već Dočekuju
* bila je to zaista
neobična proslava
neobičan deda mraz
neobična jelka
i čarobni pokloni
*
čoveku je tako lako
da poveruje u čaroliju
*
3/12/2007ZVEKIR
* odsekao si mi kosu i njom obojio ogradu da je pogledom mrsiš reče kada nisam tu ti čudni umetniče moj a ja sam samo probala zvekir od alke starog lokota napravljen da se uverim da ćeš me čuti kada ga rukom dotaknem i gde god da krenem čeka me taj zvekir i takav dom iza ograde obojene mojom kosom umetnički 29/11/2007***
* као да сам сву срећу
овог света
на трен
добила
у руке
*
26/11/2007TE REČI
* te reči koje skupljaš koje toplim dlanovima čuvaš te reči koje mi noćima bisernim odblescima šalješ te reči koje dodirima naših sazvežđa u večnost pretvaraš to su reči kojma me držiš budnom da bisere brojim dok me na nedra svoja ne spustiš i dlanom mi obraz na srce svoje položiš i tako duši mojoj u spokoju trena utočište pružiš *
|
Nešto o meni 
U razbijanju svakodnevice koja utire put navike, lutam stranputicama grešeći često, u strahu da ne ostanem u zamci zablude nametnutih pravila. Uskovitlanim mislima obilazim mesta svojih maštanja, nestvarno obojena muzikom mojih snova. Poneta tajnom skriveno zamišljene lepote življenja, u sukobljavanju sa istinom, razotkrivam svoje slabosti i svoj neodgovarajući otpor nepravdama. I idem dalje...
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
***
***
***
* 
Photo by-Leif Westling
